Moja karijera je duga, ne zatvaram oči pred izazovom

Kompetentan sagovornik na temu zaštite životne sredine je svakako inženjer Miodrag Mitrović, predsednik kompanije Miteko (Miteco) i jedan od retkih koji može da se pohvali iskustvom od 50 godina rada u industriji. U zenitu svoje karijere posvetio se preradi otpada i zaštiti životne sredine i kako kaže, nikada nije zatvarao oči pred različitim izazovima, a bilo ih je dosta. Još kao mlad inženjer postavio je sebi cilj i odredio ulogu da se bavi ovim zanimanjem, koje bi svima nama, ali i našim naslednicima pružilo zdravu okolinu. Prema njegovim rečima, naša država je u ovom segmentu još uvek u tranziciji i očekuje nas još mnogo posla, a on svojim angažovanjem želi da ona iz tranzicije što pre izađe. Sa gospodinom Mitrovićem za NIN razgovaramo da li Vlada Srbije i resorno Ministarstvo poklanjaju dovoljno pažnje ovoj, za život ljudi veoma važnoj oblasti, kao i kojim aktivnostima i u kom obliku kompanija Miteko doprinosi unapređenju zaštite životne sredine. Da li smatrate da je angažovanje države transparentno u oblasti zaštite životne sredine i da li je bilo neophodno ukidanje institucije Fonda za zaštitu životne sredine? Još dok sam bio predsednik Udruženja industrije otpada „Hrabri čistač“ i delegat u Briselu, zalagao sam se da zaštita životne sredine mora biti finansirana iz nezavisnog izvora finansiranja, kako god ga nazvali, a nikako da bude u budžetskoj stavci, gde se određuju drugi prioriteti. Treba ponovo vratiti Fond za zaštitu životne sredine Srbije, koji je 2012. godine ukinut. Životna sredina zaslužuje posebnu finansijsku organizaciju, kao što je penzijski fond, koja će imati svoju transparentnost i gde će svako ko zagađuje uplaćivati sredstva u fond. Fond će određivati šta je prioritet i gde će se sredstva upotrebiti. Taj fond bi trebalo da se puni sredstvima iz dva aspekta. Fiskalni savet u svom materijalu o zaštiti životne sredine prošle godine govori o tome da sve budžetske viškove koji se jave kao viškovi para treba uložiti u životnu sredinu, jer tako pravimo ambijent da sutra našu privredu možemo bolje da pozicioniramo i naplatimo. Primera radi: ako neka naša banja ima dobar potencijal, a ako je voda u malim potocima zatrpana otpadom, to sigurno neće doneti dobro nikome. I to se ne odnosi samo na razvoj turizma nego na sve segmente. Odluku fiskalnog saveta niko ne spominje i o tome se ne priča. Ja sam to prezentovao kroz projekte u Evropi i u Briselu, poslali smo i materijal i nadamo se da će neka finansijska sredstva kroz te projekte da se ulože i da se vrate, da Srbija ima neke koristi. Sa druge strane, proizvodnja energije najviše doprinosi zagađenju životne sredine. To su NIS i Elektroprivreda Srbije. Oni bi morali da uplaćuju u taj fond, pa ako reše da to zagađenje otklone onda da im se sredstva povrate. Na ovaj način, kako se sada radi, EPS ulaže, i to ne mala sredstva, ali mi ne znamo efekte i možemo samo da nagađamo da li je odsumporavanje u funkciji ili nije, da li je Kostolac B zagađivač ili ne. Veliki zagađivači pravdaju to time što EPS sam vrši ekološku zaštitu, a NIS ne plaća ekološke takse. To nije dobro. I EPS i NIS treba da uplaćuju sredstva u fond i onda kada se tačno utvrdi da su nešto po tom pitanju uradili, da povuku sredstva iz tog fonda. To je ekonomski princip i jedino je to ispravno i transparentno. Onako kako se sada finansira, pokazalo se da nema nikakvog strateškog pristupa tome, niti plana, a da ne pričam da imamo netransparentno trošenje. Sa druge strane, kao društvo imamo mnogo nezavršenih poslova. Pomenuću samo skoro sto lokacija koje nisu očišćene od različitog istorijskog otpada još iz socijalističkog perioda i devedesetih godina. To su ogromne količine uglavnom opasnog otpada i ti otpadi su već ušli u zemlju, podzemne tokove, vode. Ušli su u lanac ishrane i iako se to na prvi pogled ne vidi, ali to košta zdravlja ljudi kroz lanac ishrane - životinja i biljnog sveta. Da li su građani dovoljno informisani o izazovima životne sredine i da li ste vi svojim nastupima uspeli da pomerite nešto nabolje iz ove oblasti? Mislim da naše društvo još nije na pravi način zainteresovano za zaštitu životne sredine. Podložno je raznim aferama i poluistinama. LJudi, iako su obrazovani, nemaju dovoljno tačnih informacija. To otvara put za razne vrste manipulisanja. U poslednje vreme, sa pojavom aero zagađenja, mislim da smo postali malo svesniji problema koje životna sredina nosi sa sobom, ali smatram i da nismo imali tačne informacije, niti su podaci bili dovoljno transparentni. Zato je pre svega krucijalna uloga medija. Uvođenjem recimo redovnih rubrika „zelena strana“ u medijima kojima se veruje, poput NIN-a, ustupili bismo prostor odgovornim ljudima iz ove profesije da informišu javnost o tome u kom pravcu treba ići i šta je dobro činiti i kako smanjivati emisiju zagađenja u vazduh, vodu i zemlju. Koje procese i programe uvesti jer su to naši resursi. Koliko je obrazovanje, ali i pokretanje određenih pitanja važno za učenje svih nas, pokazali smo i kroz organizovanje Miteko foruma koji ove godine stiče punoletstvo. Na ovogodišnjem šestom po redu Miteko forumu, koji se organizuje svake treće godine, a ove godine će biti održan u novembru, postavićemo kao glavnu temu upravo nova iskustva, izazove i zablude. Dovešćemo eksperte iz zemlje i inostranstva, suočićemo ljude iz struke, akademsku zajednicu, predstavnike relevantnih institucija, ali i medija, kako bismo pokrenuli određene teme a možda došli i do nekih zaključaka. Pogrešno je uverenje da je zabluda u ovoj oblasti bilo samo kod nas. Bilo ih je i u mnogo bogatijim zemljama koje su mogle da eksperimentišu. Primer je pretvaranje guma u energiju. To je nekada bilo aktuelno, ali ima i negativnih efekata. Ti detalji su tehnički dokazani. Sada se iz guma dobija čađ koja ima drugu dodatnu vrednost. Treba nešto naučiti iz tih iskustava i izbeći slične greške. E, upravo u tome leži naša snaga, što kroz platformu Miteko foruma, ali i druge aktivnosti koje sprovodimo radimo na konstantnom pomeranju granica i unapređenju standarda u bavljenju ovim poslom, a to je dobro za prirodu i čitavo društvo. Kontinuirano obrazovanje je zaista zamajac napretka i ono bez čega se ne može ići napred. Kod nas su na praksi studenti koji se bave zaštitom životne sredine, jer mi želimo da svoja znanja podelimo sa njima. Od prošle godine je počela s radom naša ekološka radionica za srednje i osnovne škole. Veoma smo zadovoljni, a i profesori koji teorijsku nastavu mogu i praktično da izvode kod nas. Koliko je kompanija Miteko aktivna kod međunarodnih organizacija, da li svojim programima aplicirate kod fondova UN za sredstva iz oblasti zaštite životne sredine? Trenutna situacija je da je Evropa prebukirana otpadom i da je postao veliki izazov kod postrojenja koja se bave krajnjim tretmanom opasnog otpada da ga prime iz Srbije, ali i iz drugih manjih zemalja. Imajući to u vidu sa jedne strane, kao i tehnologije i znanje koje mi u našoj zemlji imamo sa druge, verujemo da treba da se smanji količina opasnog otpada koja se izvozi, ili da se taj otpad tretira u našim pogonima. Miteko je nedavno dobio projekat Ujedinjenih nacija za uklanjanje piralena iz životne sredine. I u narednih godinu i po dana taj posao treba da se završi. Da bi se taj posao uspešno završio, morali smo da ispunimo određene preduslove. Prvo, uspeli smo da unapredimo pogone gde se sada nalazimo. Uveli smo pogon gde ambalaža ne ide u sekundarne sirovine već će se ponovo iskoristiti. Investiramo u poboljšanje tehnologije jer ćemo sve profitne viškove pripremiti tako da mogu ponovo da se koriste. Posedujemo najnoviju tehnologiju i mlade obrazovane ljude koji kod nas rade, između ostalih i četiri magistra tehničkih nauka. Svi naši zaposleni vole posao koji rade jer se osećaju korisnim za zajednicu. Mnogi privatni preduzetnici se žale da od države ne dobijaju očekivanu podršku. Da li ste vi među onima koji se žale? Evo šta podaci govore: prošle godine smo imali stranih direktnih investicija skoro četiri milijarde evra i investicija države u infrastrukturu tri milijarde evra. Međutim, ispod milijarde je investicija za privatni domaći sektor, pored ostalog i u industriju. To znači da privatna industrija nema izvesnost u ulaganje i da će im se taj novac vratiti, nemaju poverenja u pravnu sigurnost. Ekonomski pokazatelj je i taj da je Udruženje privatne industrije ugašeno prošle godine, jer nije postojao smisao za dalje delovanje. To je jedan od pokazatelja da se privatni sektor povlači. Ja ne spadam u one koji se povlače. Moja karijera je duga i to nije moj fokus. Moj fokus je da izazove posmatram pravo u oči. Jer ako pažljivo posmatrate, uvek mogu nove prilike da vam se ukažu i postojeći izazovi reše.