Srbija u kojoj deca (ne) žele da žive

Srbija u kojoj deca žele da žive! Tako se završava najnoviji spot SNS-a, u kojem se šalje poruka da je predsednik Aleksandar Vučić najzaslužniji što je broj nezaposlenih od 2012. do 2019. smanjen sa 701.138 na 308.389. Da je Vučić stvarno čudotvorac, kakvim se pokušava prikazati, taman za tih skoro 400.000, koliko je smanjen broj ljudi bez posla, porastao bi broj zaposlenih. Na sajtu Ministarstva finansija, međutim, najnoviji podaci, objavljeni početkom ove sedmice, pokazuju da je za poslednjih sedam godina broj formalno zaposlenih porastao sa 1.866.000 na 2.101.000 ili za 235.000. Deo tih ljudi radio je i ranije, samo na crno, ali svejedno, nije to loš rezultat, jer njihovi poslodavci sada bar plaćaju poreze i doprinose. Meni je veći problem što sam siguran da je i onih 165.000 ljudi, koliko ih u ovoj jednačini nedostaje, sigurno našlo posao. Samo u Nemačkoj, Austriji, Australiji, SAD, Kanadi... Srbiju već godinama napušta najmanje 50.000 radno sposobnih, mladih, a uz to i obrazovanijih od onih koji ostaju ovde. Cilj reklame je ubediti kupca da kupi i ono što mu nije neophodno. A nema boljeg stručnjaka za marketing na političkoj sceni od Vučića. Penzionere je ubedio da bez njega neće imati penziju. Radnici se plaše da im samo on može obezbediti posao – što je, s obzirom na razmere stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru, sasvim tačno – a uz to kao da ih je hipnotisao pa se prave kao da odavno imaju plate od 500 evra. Seljaci mu veruju kad im obeća da će maltene do svake kuće izgraditi novi put... One koji stalno nešto zakeraju i proveravaju da li je ispunio obećano, ni ne pokušava da ubeđuje. Zna da su manjina, pa od njih ne zavisi ni njegov opstanak na vlasti. Vučić zna kako sa podanicima. Prvome podvikne, drugoga pomazi, trećem zapreti, četvrtom obeća, petog stavi u krilo, šestog otera u ćošak, sedmom kaže – tišina tamo... Sve je to marketing. A Vojislav Šešelj je onomad rekao da nema knjige iz marketinga koju Vučić nije pročitao. Čuj pročitao... Zahvaljujući tome SNS misli da ima najbolji proizvod na političkom tržištu. I samo njega forsira, iako su na spisku njihovih „proizvoda“ i Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Goran Vesić... Ali, kako brendirati čoveka koji ni osnovne studije nije završio, a zvanično je dr i uz to mu je otac umešan u sumnjivu trgovinu oružjem? Ili nekoga ko je plagirao doktorat? A tek zamenika gradonačelnika koji ne zna da gradonačelnik Beograda Branko Pešić nije isti Branko Pešić koji je projektovao Beograđanku, najvišu zgradu koju Vesić planira da proda, kao da je zgrada kriva što se njome loše upravlja. Nema tog genija za pi-ar koji od takvog materijala može da napravi ukusnu pitu. Zato potrošačima nude samo jedan proizvod. U nadi da im nikad neće dosaditi. Čak i ako shvate da im se „podvaljuje“, kao u novom spotu SNS-a, u kome se navodi da u Srbiji ima samo 308.389 nezaposlenih, iako je prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prosečan broj aktivno nezaposlenih lica 2019. bio 530.000. Na stranu to što se ovde odavno zaposlenim smatra svako ko je komšiji jedno jutro pomogao da okopa baštu, a ovaj mu u pauzi skuvao kafu ili ga častio doručkom. U preostalih 11 nedelja, koliko je ostalo do izbora koji još nisu raspisani, a za koje se zna da će biti 26. aprila i da na njih neće izaći oni koji sebe smatraju „pravom opozicijom“, može se očekivati samo još više marketinga. I novih spotova, u kojima će sve biti dozvoljeno. Već sada mi se čini da će laž iz najnovijeg spota SNS-a biti samo „mala maca“ za ono što nas očekuje u nastojanjima da se „bojkotaši“ prikažu kao izdajnici, strani plaćenici, petokolonaši, mrzitelji Srbije i neprijatelji srpskih nacionalnih interesa... Kad smo već kod marketinga, i Goran Vesić sigurno misli da je genije za pi-ar. On je s ponosom najavio da će, posle 75 godina, grb Kraljevine Srbije biti vraćen na zgradu Železničke stanice, na mestu na kome se nalazio od 1885. do 1945. Samo je prećutao da je on jedan od krivaca što je Beograd jedina prestonica u kojoj na Železničku stanicu neće više dolaziti vozovi nego turisti željni da vide Beograd na vodi. Nadamo se da neće morati da plivaju kad im Vesić uskoro ukloni i stari Savski most. Ako slušate Vesića, on sve radi zbog turista. A hoće li u takvom Beogradu deca želeti da žive?