Gde je ruka Jovanova

U subotu, kada sam kretao za Kragujevac, stigla mi je SMS poruka u kojoj me neko upozorava: „Nemojte da pijete i jedete ništa van svog doma. Rizik je, prodanih duša ima svuda, čuvajte se, hrabri čoveče!“ Ipak, nisam odoleo da već, kod Avale, ne svratim u jedan motel i da tamo popijem tri šljivovice sa cimetom i kanabisom, i, da se nakrkam paprikaša od divljači. I, ne tračarite! Rakija sa kanabisom nema veze sa mojim Alekom. A kragujevačkom restoranu „Vodenica“ predstavljena je Kragujevčanima moja Veronika. I da vidiš, brale, kafana je bila puna, a pljuštala su takva pitanja iz kojih sam shvatio da su i u Kragujevcu upućeni u „krađu vekova“. Tako da su brzo shvatili kada sam im objašnjavao da između Isusa i Save Nemanjića ima svega pedesetak godina?! E, sad, u kragujevačku „Vodenicu“ banula su i dva grmalja iz Službe, naravno, u civilu i, zaista, volim da me u stopu prate, da me čuju iz prve ruke, a ne da me prepričavaju doušnici. I, nisam hteo da pomenem mog Aleka, u ružnom svetlu, da ne bih pravio neprilike mom domaćinu. I, jedva sam se uzdržao da ne pomenem kako nam se šef države podgojio i pustio obraščiće i podvaljak mada još ne liči na neku dobroćudnu gicu. Ali, zato sebi sve više ličim na svinju za koju nema loših pomija i da ne klomparam svakog dana po Beogradu desetak kilometara imao bih preko sto kila! Pritom, u dugim šetnjama, sve više umišljam da sam „čovek pčela“! Šta? Zbunili se?! Ali, nije to, verujte, dejstvo kanabisa! Po Bojanu Jovanoviću, čovek je „plod dugog evolucionog procesa i svojom ontogenezom pokazuje da su mu prethodile brojne životinjske vrste“. E sad, zašto sam uobrazio da sam „čovek pčela“ kome je parnjak „čovek muva“? Pa zato što su oni naši drevni preci. Nauka, pak, tvrdi da će pčele da izumru, za desetak godina, onda će i ljudski rod! Mada „čovek muva“ je otpornija vrsta. Ispada da je bolje hraniti se svakojakim izmetom nego leteti sa cveta na cvet. Izmet, izmet, izgleda, podiže imunitet! Zato navalite na tabloide, na rijaliti bolesne zabave, na jeftine televizijske serije, romane i ostale fekalije! I sada mi je tek jasno zašto svakog leta na Mokranskom vrelu spasavam žedne pčele kojima se krila ovlaže i počnu da se dave. Računam; ako svakog dana spasim po desetak pčela, možda će baš to odlučiti o opstanku ljudskog roda, pa i Srba. Mada je i među Srbima sve manje „ljudi pčela“, a sve više „ljudi muva“. Evo, Milo, crnogorski kralj „ljudi muva“ shvatio je da desnica Jovana Krstitelja može skupo da se proda, a nju žele i Vatikan i Putin. Na licitaciji je početna cena bila tri milijardi evra, ali brzo je dostigla – osam milijardi! I, po svoj prilici, ruku je kupio Vatikan, pošto je Putin otpisao Amfilohija. U nedelju, litije u Podgorici predvodio je Krivokapić iz Kotora. Zato sam u „Vodenici“ rekao da ruka Jovanova treba da se pokaže pred kamerama da znamo da li je još na Cetinju. K .G. Jung, moj guru iz Švice, deli moje mišljenje: „Jadan li je 21. vek u kome se još veruje u čudotvorne moći relikvija i da zbog njih može da se zarati, prvo u Crnoj Gori, a onda i šire! Po meni, ruci Jovana Krstitelja je mesto u Muzeju na Cetinju gde je i bila u rana Titova vremena. Jer, ako je Isus rodom iz Ohrida, onda njegov brat Jovan može da bude samo iz obližnjeg Resena, odakle je i zajednica Krstiteljevih esena!“ Sa južnog Vračara, na suvim veslima, veslam ka Cetinju i sine mi da je Krstitelj bio „čovek pčela“! A jeo je skakavce i muve ne bi li napravio neku ravnotežu u ljudskom rodu. Zato su ga „ljudi muve“, predvođeni Izrodom, iskasapili... Slušajući me, moja Crna će zabrinuto: „Nemoj više da piješ šljivovicu sa kanabisom, jer možeš da završiš u apartmanu Đorđa Karađorđevića u Toponici.“