Duh nečastivog na Bogosloviji

Pravoslavni bogoslovski fakultet (PBF) u Beogradu bio bi van fokusa javnosti da još u maju 2017. nekolicina profesora nije potpisala peticiju protiv inicijative za reviziju Darvinove teorije u školskom sistemu. Time su se zamerili Sinodu, pa su neki od potpisnika lišeni parohija ili su kažnjeni na neki drugi način. Od tada crkvena vlast nastoji da pokori PBF, iako je on deo Univerziteta u Beogradu. Za taj cilj vrh SPC koristi instituciju „blagoslova“ za zapošljavanje i napredovanje stručnog kadra, kao i upis studenata na PBF, što nije u skladu sa akademskim pravilima. Poslednjim potezom - izborom novog rukovodstva decembra 2019, PBF je došao u sukob i sa vlastitim Statutom. „Simfoniju“ PBF i Sinoda ometaju univerzitetska nadzorna tela. I poneki od profesora, spremni da javno progovore. Potpisivanje „sporne“ peticije dovelo je do pokušaja odmazde crkvene vlade prema nekim od slobodnomislećih zaposlenih, pa je Sinod povukao blagoslov episkopu zapadnoameričkom Maksimu Vasiljeviću i docentu Marku Vilotiću, ličnom sekretaru vladike diseldorfskog i nemačkog Grigorija. Time je praktično zatraženo da se Vasiljević i Vilotić izbace sa PBF. A uskraćivanju blagoslova su, po svemu sudeći, doprineli i javni nastupi, u kojima su vladike Maksim i Grigorije kritikovali državnu politiku prema Kosovu, ili bolje rečeno to što ta politika nikada nije ni predočena, pa ni na prošlogodišnjem majskom Saboru SPC, nakon kojeg je portparol SPC, vladika bački Irinej Bulović, izdao saopštenje u kojem je tvrdio da se Vasiljević „pokajao zbog svojih stavova“. Vladiki Maksimu nije oprošteno ni to što je zahtevao da se taj „falsifikat“ povuče, a Vilotić je „okrivljen“ samo zbog bliskosti mišljenja sa vladikom Grigorijem, koji takođe nije miljenik vladajućih crkvenih, a bogami ni državnih struktura. Uostalom, ovih dana tabloid blizak vlastima lansirao je priču da će vladika diseldorfski i nemački biti kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji 2022. Sinod je zatim tražio od bivšeg dekana PBF, vladike braničevskog Ignatija Midića da smeni Vasiljevića i Vilotića. Midić, međutim, nije hteo to da uradi, jer nije imao pravnih osnova za to. U toj odluci, bivšeg dekana podržao je i Odbor za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu, koji je stao u odbranu autonomije PBF. Jer, kako SPC nije osnovala ovaj fakultet, i sve i ako ga dobrim delom pohađaju budući sveštenici, Sinod nema prava da se meša u status zaposlenih. Svaka takva intervencija u suprotnosti je sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta, ustvrdio je Odbor. Tako je stvoren jaz koji se ne pamti u istoriji PBF i Univerziteta. „PBF je osnovan Zakonom o Univerzitetu iz 1905, ali je sa radom otpočeo 1920“, obrazlaže hronologiju Vukašin Milićević, docent ovog fakulteta, bivši paroh Hrama svetog Save i potpisnik peticije. Sve do 1952, PBF se rukovodio isključivo važećim zakonima država u kojima je funkcionisao, kao i relevantnim univerzitetskim aktima, u svim aspektima, pa i pitanju izbora u nastavnička zvanja. „Čak i kad je 1952. staranje o Fakultetu preuzeo Sveti arhijerejski sinod, PBF je u najvećoj mogućoj meri nastavio da se pridržava univerzitetskih praksi i procedura. Zanimljivo je da su na jednoj od prvih sednica Veća Fakulteta, nakon što je on likvidiran kao državna ustanova, profesori konstatovali kako je neophodno da se stavi na znanje Sinodu da je nužno da se očuva autonomija PBF, kako bio mogao da nesmetano vrši svoju funkciju“, kaže Milićević. Sinod je ipak bio nadležan za potvrđivanje izbora u zvanja, što je trajalo sve do 2004, kada je odluka Vlade Srbije iz 1952. proglašena pravno ništavom, te je PBF-u vraćen status osnivača i punopravnog člana Univerziteta. „Nakon toga je donet aktuelni Statut čije su pojedine članove sa pravom osporile nadležne univerzitetske institucije, s obzirom na upitno tumačenje i konkretne postupke“, ističe Milićević. Poslednje se odnosi i na to što je Sinod pokrenuo postupak za smenu dekana Ignatija pred Nastavno-naučnim većem PBF. Da bi smirio štetno talasanje, Midić je podneo ostavku. Zatim je za v. d. dekana izabran Zlatko Matić, a sredinom decembra 2019. izabran je i novi dekan Zoran Ranković, kao i prodekani Srboljub Ubiparipović, Dragan Karan i Vladimir Vukašinović, po odluci Saveta PBF. Problem je, međutim, što je taj Savet nelegalan, ističe Vladan Perišić, profesor PBF. „Nelegalan je zato što je od 15 članova Saveta, koje bira Naučno-nastavno veće, samo jedan izabran sa natpolovičnom većinom glasova, kako propisuje Statut fakulteta. Ostalih 14 (uključujući i predsednika Veća, mitropolita zagrebačkog Porfirija Perića, prim. nov.), nisu dobili dovoljan broj glasova“, objašnjava za NIN Perišić. Iz nelegalnosti Saveta proističe da su nelegalne i odluke koje donosi, pa i prihvatanje ostavke dekana, izbor najpre v. d. dekana, a onda i novog dekana. Drugim rečima, nelegalno telo ne može donositi legalne odluke, poentira Perišić. I Univerzitet je odbio da verifikuje izbor nove uprave PBF. Trenutno je, kaže za NIN rektorka Ivanka Popović, u toku utvrđivanje svih relevantnih činjenica oko postupka izbora članova Saveta PBF (pa time i dekana i prodekana, prim. nov.). „Na sednici Senata UB, 22. januara, odlučeno je da se oformi radna grupa koja treba da ispita neusaglašenosti Statuta PBF sa Statutom UB“. Zadatak radne grupe je i da „predloži izmene Statuta PBF, koje bi omogućile uspešno funkcionisanje u skladu sa crkvenim i akademskim propisima“, precizira rektorka. Izmene se odnose upravo na blagoslove, koji i nisu bili (tako) sporni do insistiranja Sinoda na navedenim otkazima. Što se nastavlja i dalje, s obzirom na izjavu dekana Rankovića da su sve „odluke Sinoda obavezujuće za upravu Fakulteta“, pa tako i ona o „povlačenju blagoslova Vasiljeviću i Vilotiću“. Milićević, opet, smatra da će se pitanje povlačenja institucije blagoslova pokrenuti i na PBF, nakon što se Statutarna komisija Univerziteta nedvosmisleno o njemu izjasnila. Sve i ako se o tom problemu na Fakultetu još nije zvanično govorilo. „Najiskrenije se nadam da će to pitanje biti rešeno na jedini mogući način: tako što će kolege Vasiljević i Vilotić, nakon što im istekne neplaćeno odsustvo, nastaviti sa radom u dosadašnjim zvanjima“, kaže Milićević. I naglašava da su ih oni stekli „na osnovu nedvosmislenih rezultata dosadašnjeg naučnog rada i u skladu sa svim važećim zakonima i pravilima“. Šta je prava namera Sinoda, Milićević „zaista ne može da tumači“. Ali ga „iznenađuje neverovatno insistiranje na zahtevima koji su apsolutno neutemeljeni i neostvarivi, kako sa aspekta univerzitetske prakse, tako i crkvene doktrine i discipline“. „Sve to me navodi na zaključak kako pravi razlozi nisu u vezi sa onim što je u zvaničnim dopisima navedeno, i što se ispostavilo kao - puki izgovor“, Milićević zaključuje. Budući da se u krugovima Crkve „šuška“ da bi upravo on mogao biti sledeći na tapetu Sinoda, s obzirom na predistoriju, Milićevića pitamo kako se prema toj (eventualnoj) pretnji odnosi. „Strah je verovatno jedino što više kvari od moći“, odgovara sagovornik NIN-a. Na Bogoslovskom fakultetu izgleda postoji struja koja veruje u slobodu čoveka i autonomiju ove ustanove, i druga, pod apsolutnom kontrolom SPC, s tim što ima i onih koji se plaše da su u igri još neki skriveni ciljevi. I umesto da, kao što su mnogi očekivali, sazove vanredni Sabor zbog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, SPC se (neovlašćeno) bavi unutrašnjim pitanjima PBF, olako „otpisujući“ akademske uspehe predavača, koji mogu biti žiža teološke, pa i filozofske misli u Srbiji.