Zaposlene zadržavamo dobrim uslovima

Devedesetih godina, usled prestanka sa radom velikih državnih preduzeća, mnogi ljudi u Srbiji su svoju egzistenciju videli u otvaranju privatnih preduzeća raznovrsnih delatnosti. U Srbiji je tih godina, između ostalih, otvoreno na stotine fabrika stočne hrane i mešaona za proizvodnju stočne hrane... Međutim, zbog loše proizvođačke prakse i neprofitabilnog poslovanja, brzo su i nestajale - gasile se. Hrana produkt, fabrika hrane za životinje iz Salaša Noćajskog i nakon skoro 29 godina zauzima visoko mesto na privrednoj mapi Srbije. Supružnici Vesna i Goran Stanković od samog početka pravili su nepogrešive procene i poslovne poteze, počev od toga na kom mestu će zasnovati proizvodnju i postaviti fabriku. Hrana produkt se nalazi u centru žitnice u Mačvi i Sremu, gde se stanovništvo najviše u Srbiji bavi tovom stoke i stočarskom proizvodnjom. Od početka skromno, bez megalomanskih planova, gradili su svoju fabriku, da bi danas zauzeli lidersko mesto, ne samo u Srbiji već i na Balkanu. Tako visoko mesto dostigli su kvalitetom, kontinuitetom i obimom proizvodnje. O tome govore sertifikati, među kojima su i najpoznatiji domaći i međunarodni standardi kao što su SRPS, ISO, HACCP i HALAL. Proizvodni indeks ROSS 452, koji je preduzeću Hrana produkt za živinarsku proizvodnju dodelila kompanija AVIAGEN, pokazatelj je visoke efikasnosti menadžmenta kvalitetom na farmama za tov pilića. Kada su Stankovići 1992. godine osnovali preduzeće bio je to izuzetno težak period, ne samo za privrednike, već i za celokupno stanovništvo Srbije. Da li je bilo perioda da su zbog takvih okolnosti razmišljali da odustanu i ugase preduzeće, pitamo Gorana Stankovića. „Ne, samo smo mogli, da su bili bolji uslovi, da se brže razvijamo. Nije bilo lako, ali smo verovali u nas. Puno smo radili i nikada nismo poklekli. Bilo je mnogo negativnih događanja i teških izazova, ali smo se uvek dizali i išli napred. Pratili smo trendove i potrebe tržišta, koje nam je danas veliko - u našoj zemlji i inostranstvu“, ističe Goran Stanković. Da li ste imali ponudu, od stranaca, da uz vrlo pristojnu finansijsku nadoknadu kupe danas veoma ugledno preduzeće Hranu produkt? Kada smo krenuli da se bavimo ovom proizvodnjom planirali smo da proizvode iz naše mini fabrike plasiramo u okruženju od pedeset kilometara. Sada, nakon skoro tri decenije, stigli smo među lidere u ovoj proizvodnji i izvozimo u sve balkanske zemlje, Grčku, Rumuniju, Sloveniju i Hrvatsku. Zbog zabrane ne idemo na Kosovo. Imamo svoje maloprodajne objekte, veleprodaju i zastupnike. Bilo je zainteresovanih stranaca i konsalting kuća kao i direktan upit za prodaju. Dugo i naporno smo gradili ovo preduzeće i mogu reći da smo jednoglasni supruga, dva sina i ja, bez obzira na primamljive ponude, odlučili da Hrana produkt ostane naša porodična firma. Stariji sin već ovde radi, mlađi je na studijama. Ovaj posao ne radimo isključivo iz interesa, jer je on obeležio naše živote. Zbog načina na koji živimo, ono koliko imamo sasvim nam je dovoljno za pristojan porodični život. Rešili smo da radimo, iako je konkurencija velika, stižu strani proizvođači na naše tržište, ali smo mi ispred njih. Koju hranu za životinje proizvodi Hrana produkt i na koji način se plasira do kupca? Da li po kvalitetu ona možete parirati proizvodima sa Zapada? Potpuno smo ravnopravni, a možda su naši proizvodi kvalitetniji zbog odabranih sirovina koje koristimo. Od osnivanja akcenat stavljamo na kvalitet, sigurnost i pouzdanost proizvoda. Kontrola kvaliteta, sirovina i gotovih proizvoda se obavlja u našoj laboratoriji, ali se analize vrše i u akreditovanim laboratorijama u Srbiji i inostranstvu, a pratimo i sve nove tehnologije koje se dešavaju u svetu. U naše dve fabrike u Salašu Noćajskom i Sremskoj Mitrovici proizvodimo potpune i dopunske smeše, vitaminsko-mineralne podsmeše, prerađujemo sojino zrno. Bavimo se trgovinom komponenata za hranu za životinje. Pored toga proizvodimo tovne piliće (brojlere), a kao uslužnom delatnošću bavimo se skladištenjem i sušenjem žitarica i uljarica. Visku efikasnost postižemo i zahvaljujući tome što u našem voznom parku imamo 40 putničkih i teretnih vozila. Poljoprivreda u Srbiji je već nekoliko decenija u „zapećku“, da li je ta činjenica uticala na obim vaše proizvodnje? Svakako je mogla uticati, ali smo se mi okrenuli ka izvozu. Sada je sve drugačije i posebno me raduje da se u poljoprivredi već nekoliko godina dešavaju pozitivni pomaci, ne samo u ratarstvu i stočarstvu, već i u finalnoj proizvodnji, između ostalog i preradi mesa. U ovoj oblasti se polako vraćamo na period kada je Srbija zauzimala značajnu ulogu u Evropi i svetu. Dosta je preduzetnika u mom okruženju koji su počinjali kao mi, bili uporni i preživeli teška vremena. Danas lakše posluju, jer su mnoga pravila uređena. Stvorene su mogućnosti da napreduju i sada su to uspešni privrednici. Ono što se u našoj zemlji događa, a i u zemljama u okruženju, jeste da radnici napuštaju posao i odlaze da rade u zapadne zemlje. Da li takvih pojava ima i kod vas? Još uvek nam to nije problem, ali u okruženju se primećuje. Mačvani i Sremci su po tradiciji poznati po tome da ne napuštaju svoja ognjišta i imanja. Mi se trudimo da naši radnici budu zadovoljni, da ih tako zadržimo. To samo možemo dobrim uslovima koje moramo da im pružamo. Kod nas, pored solidnih plata i raznih stimulacija, uz njih smo i kada imaju lepe događaje, rođenje deteta, kao i one tragične. Finansijski ih podržavamo. Pomažemo u rešavanju stambenih problema, pomažemo u građevinskom materijalu, kroz garancije za dobijanje kredita... Da li smatrate da bi država trebalo više pažnje da posveti domaćim privrednicima. Da li imate neki konkretan predlog? Svi smo očevici da su strani investitori dobili dosta subvencija prilikom otvaranja novih pogona. Mi smo malo u nezavidnom položaju. Tu smo više od 28 godina, ulažemo u ovu državu. Možda bi trebalo analizirati rad svakog privrednika na lokalu, pogotovo što su sada svi rezultati dostupni. Dobro je što sada dobijamo 20 procenata bespovratnih sredstva za nabavku mašina. Ono što bi trebalo da se promeni jeste spora administracija. Trebalo bi da se skrati vreme za dobijanje raznih dokumenata potrebnih privrednicima. Sa druge strane, što se tiče subvencija stranim investitora, ne znam da li bi se iko od domaćih privrednika odlučio da negde van svoje teritorije, takoreći u nedođiji, gradi fabriku i odjednom zaposli i do 100, a nekada i više, radnika.