Revolucija na biralištima

Šin Fejn izašao je ko pobednik irskih parlamentarnih izbora, možda i ne toliko neočekivano koliko se učinilo favoritima iz do sada vladajućih partija. Dok mediji podsećaju da su se Fin Gejl i Fina Fol smenjivale na vlasti decenijama, zapravo od prvih dana nezavisnosti do sada, iznenađenje je ne samo u tome što je sada ovaj uigrani scenario potpuno promenjen, već u tome što ga je promenila ni manje ni više nego partija koja je stajala uz Irsku revolucionarnu armiju. Tri decenije sukoba odnele su oko tri i po hiljade žrtava, a incidenata je bilo i kasnije. Možda je prošlost Šin Fejna mnoge odvratila od toga da svoj glas daju jednoj takvoj partiji koja je svoju politiku dugo vezivala za nasilje. Ali za mlade, dolazeće glasače prošlost je manje važna od činjenice da su ih dve dosadašnje vladajuće partije vodile gotovo sto godina smenjujući se na vlasti. Dosadašnji premijer Leo Varadkar imao je dobru karijeru, vodio je zemlju kroz Bregzit i to prilično uspešno, doneo je zakone o legalizaciji abortusa i homoseksualnih brakova, na spoljnopolitičkom planu pokazao se kao vešt, stekao saveznike u Evropskoj uniji i podršku kod kuće za sve što je radio. Uz svoje pakistansko poreklo i neskrivenu homoseksualnost, postao je oličenje moderne Irske. Novi mandat doneo bi mu priliku da „učini mnogo više“, kako je sam rekao, jer ovo do sada „nije bilo dovoljno“, misleći pre svega na domaće izazove. Ali u predizbornoj trci kada je to izgovarao nije očekivao da i glasači misle doslovno tako – da nije bilo dovoljno. Od nekih su se analitičara mogle čuti opaske da je vladajuća garnitura možda previše samouverena i na spoljnom i na unutrašnjem planu, ali Šin Fejn je to očigledno najbolje razumeo. Za prosečnog građanina najvažnije teme bile su pre svega zdravstvena i stambena politika. Rastuća populacija preopteretila je sistem i sada je zdravstvo postalo preskupo, za mnoge nedostupno, a sve veći nedostatak stambenog prostora, pa posledično i sve veće cene, doveo do rekordnog broja beskućnika. Sve je to stvorilo nesigurnost i dok je Varadkar raspisivao izbore očekujući četvrti mandat, Meri Lu Mekdonald, predsednica Šin Fejna i njeni saradnici videli su ono što on nije i iskoristili nezadovoljstvo obećavajući drugačije prioritete. Između ostalog i ujedinjenje sa Severnom Irskom. Mekdonald je sigurno bila u pravu kada je ovu pobedu nazvala „revolucijom na biračkim mestima“ jer je povratak partije kakva je njena na tako trijumfalan način prilično iznenađenje. Ona je uz to prva žena na mestu partijskog lidera. Olakšavajuća okolnost za glasače je i činjenica da Mekdonald nije povezana sa nekadašnjim akcijama koje je izvodila IRA i da je uz nju partija postala umerena i za većinu prihvatljiva. Šin Fejn je umiven i pobednik je. Sada predstoje dogovori oko formiranja vlade u koju, kako su objavile, obe dosadašnje najveće partije neće ući. Treba, dakle, napraviti sastav koji bi mogao da izdrži predstojeće pregovore oko Bregzita, a to će biti najvažnije tema u ovoj godini. A tu su i ambicije o ujedinjenju. U Šin Fejnu su trenutno euforični, ali tek treba da pokažu kapacitet da stvarno vode državu.