Kada ring postane pozornica

Na prethodnom Bijenalu igre u Veneciji, poneli su nagradu publike. Alfonso Baron i Nikolas Pođi su naizgled obični momci, profesionalni bokseri iz Buenos Ajresa. NJihova predstava je zanimljiv spoj igre, sporta, humora, akrobatike i seksualnosti. Un Poyo Rojo koristi govor tela za istraživanje granica savremenog izraza, kroz naizgled običan pokret, a zatim i sve naknadne interpretacije u formi provokacije. U okviru 17. Beogradskog festivala igre, Un Poyo Rojo se izvodi u Beogradu i Novom Sadu. Kažite nam nešto o svojoj trupi? To nije uobičajena kompanija savremene igre ... Mi smo mala trupa iz Argentine. Bliski smo prijatelji i dobro se poznajemo. Ovu predstavu izvodimo skoro 10 godina, pa je nakon 1.000 izvođenja, hemija među nama sasvim posebna. Rad sa prijateljima je drugačiji i pruža mogućnost uživanja. Šta se dogodilo nakon Bijenala u Veneciji? Koliko vam je ovaj festival bio važan? Ne pravimo razliku među scenama i festivalima. Venecijansko bijenale bilo je važno, kao i svaki naš nastup, bilo da predstavu izvodimo u nekom malom selu ili na ogromnom festivalu u nekoj svetskoj prestonici. Publika zaslužuje najbolje i to je ono što radimo, trudimo se da budemo inovativni i profesionalni svaki put. Naravno, raduje nas da smo u Veneciji dobili nagradu publike! Putujete li mnogo sa ovom produkcijom? Da, putujemo po celom svetu. Bili smo u Evropi, Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi, Okeaniji i nadamo se da ćemo uskoro stići i u Aziju. Govor tela bez upotrebe reči omogućava nam slobodno kretanje po svetskim pozornicama. Mi pričamo našu priču, uz pomoć različitih stilova i tehnika, a imamo i trećeg, nevidljivog glumca na sceni koji igra ulogu spikera na radiju, čineći svaku predstavu smešnom i drugačijom. Da li razmišljate o narednoj produkciji? Radimo na novoj predstavi koja bi mogla da bude spremna ove ili naredne godine. Oformićemo rezidencije u Francuskoj i Italiji kako bismo nastavili istraživanje, ali ovaj proces nije nimalo jednostavan. Naime, neverovatan je broj turneja i nastupa sa predstavom koju će gledati i vaša publika, u okviru Beogradskog festivala igre. Da li ste prvi put u Beogradu i šta znate o Beogradskom festivalu igre? Iz onoga što sam mogao da vidim na internetu, ovaj festival ima odličan i sasvim raznovrstan program, koji ga čini ubedljivo najzanimljivijim evropskim festivalom savremene igre. Sa druge strane, iz onoga što sam mogao da čujem u Veneciji, od direktorke Bijenala igre, zaista sam oduševljen energijom, ljubavlju i radom koji stoje iza ovog festivala. Čast nam je što smo deo ovakvog festivala i što imamo priliku da podelimo naš rad sa publikom u Beogradu i Novom Sadu. Nikada nismo bili u Srbiji, a nova mesta kreiraju i novu motivaciju! Recite nam nešto o umetničkoj igri u Argentini. Mi znamo Hulija Boku i Palomu Hereru ... ali nemamo mnogo informacija o savremenoj sceni ... Scena savremene igre u Argentini je ogromna! Bilbord OFF udruženje ima bezbroj predloga, a umetnost se može konzumirati od ponedeljka do ponedeljka u bilo koje vreme. Pozorišne predstave se izvode po kućama, festivalima svih vrsta, u školama… Muzika, igra, pozorište, vizuelne umetnosti, a zatim milonge u sitnim noćnim satima, ulični performansi u nekonvencionalnim prostorima… Sve su to atrakcije Buenos Ajresa, grada koji neprekidno pulsira i uvek može da okupi publiku!