Zbogom Bosno, odoh u Sarajevo

Baš se nekako namestilo - i najnovija i, po nepodeljenim i najnepristrasnijim mišljenjima, najveća kriza u BiH od Dejtona do danas, kao kod Andrića i onih reči paše Sulejmana Skopljaka: „Nama je Bog, slava mu i čast, dao dve stvari: da imamo zemlju i da delimo pravdu“. Kao da se ništa nije promenilo - opet je problem zemlja i deljenje pravde. A sve je ovog puta počelo odlukom Ustavnog suda BiH da se poljoprivredno zemljište u javnom vlasništvu (zemljište bivših poljoprivrednih kombinata) knjiži kao vlasništvo države BiH umesto Republike Srpske. Reč je o oko devedeset hiljada hektara, devet stotina kvadratnih kilometara. U Republici Srpskoj su ovo doživeli kao još jedan atak na dejtonska rešenja, pogotovo što je odluku Ustavni sud doneo preglasavanjem trojice stranaca i dvoje Bošnjaka, dok su dvojica sudija Srba i dvojica Hrvata bili protiv. Podela sudija baš kao i svojevremeno kad su Republici Srpskoj ukidali grb, himnu, Dan Republike i slično, pa se u Banjaluci to vidi kao deo jednog šireg koncepta kojim se, mimo Dejtonskog ugovora, izvodi puzajuća centralizacija i unitarizacija BiH. Za manje upućene, ovakav Ustavni sud (sa po dva Srbina, Bošnjaka i Hrvata i tri stranca) kreiran je Dejtonskom mirovnom ugovorom, sa rokom važenja na pet godina, ali takva kreacija je ostala evo punih dvadeset pet godina i ne nazire se kada bi to moglo biti promenjeno. I još, nema nikakvog zakona ili drugog propisa o tom sudu, a on radi po pravilima koja je sam za sebe kreirao. „Ovo nema ni u jednoj državi sveta’’, kaže profesor Ustavnog prava u Banjaluci Mile Dmičić. Po njegovom mišljenju, kad imate takvo rešenje onda se ne može govoriti o suverenoj zemlji, problem je i što se Sud neretko ponaša kao ustavotvorac - proizvodi pravna rešenja i norme, umesto da vodi računa o usklađenosti zakona sa Ustavom. „Sve u svemu“, kaže Dmičić, „ovo se mora zaustaviti, najbrže i najbolje je to uraditi donošenjem zakona o Ustavnom sudu kojim će se isključiti strani državljani i utvrditi opseg i način rada, u protivnom sveopšta kriza kojoj doprinosi i taj sud samo će se uvećavati i poprimiti dramatične razmere“. Kao što je poznato, nakon najnovije odluke Ustavnog suda svi srpski predstavnici u zajedničkim organima na nivou BiH zamrzli su svoj rad - idu na posao, ali su blokirali svaku vrstu odlučivanja. Počelo je to prvo odlukom svih srpskih parlamentarnih stranaka, a onda je to i ozvaničeno na posebnom zasedanju parlamenta Republike Srpske. Prema zaključcima tog zasedanja tako će ostati naredna dva meseca, sve dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH i dok iz njega ne izađu strani državljani, za koje srpski predstavnici veruju da ostvaruju ciljeve nekih centara moći koji žele da prekroje dejtonska rešenja i što više centralizuju i unitarizuju Bosnu i Hercegovinu. Između ostalih argumenata navode da je taj isti sud sličnu imovinu dodelio distriktu Brčko, a da ista rešenja kao RS ima i Federacija BiH, pa to nisu osporili... Za razliku od Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH, koji je uoči zasedanja parlamenta Srpske najavljivao referendum o samostalnosti Republike Srpske, na samom zasedanju su usvojeni znatno mirniji zaključci u kojima se posebno naglašava privrženost Republike Srpske Dejtonu, o referendumu nema ni reči. Sam Dodik je na zasedanju u svojoj besedi bio znatno oštriji, na engleskom počeo i završio svoj govor rečima ’’Goodbye BiH, welcome RS-exit’’ (Doviđenja BiH, dobro došao RS-egzit). Za engleski se odlučio, veruje se, jer je želeo da uputi poruku onima koji stvarno odlučuju, a to su oni koji se najčešće podrazumevaju pod pojmom međunarodna zajednica. Na oštre Dodikove reči došao je, dabome, i oštar odgovor s druge strane. Bakir Izetbegović, šef Stranke demokratske akcije, ubedljivo najjače u bošnjačkom biračkom telu, buduće poteze dimenzionira rečima: „Bosnu i Hercegovinu ćemo braniti svim sredstvima, i oružjem, i ratom, ako treba“. Dodik nije otišao tako daleko - govori oštro, ali uvek naglašava: nema rata, ovo je borba u institucijama, ovo je politička borba...Ipak i neki srpski poslanici upitali su ga: „Može li referendum bez mobilizacije?“, misleći na vojnu mobilizaciju. Trenutno stanje stvari u Bosni i Hercegovini je takvo da su svi ukopani u svoje pozicije - srpski predstavnici su blokirali sve zajedničke organe na nivou BiH, traže hitno donošenje Zakona o Ustavnom sudu BiH, pridužili su im se i predstavnici Hrvata sa zahtevom da se kreiraju izborna pravila koja će onemogućiti majorizaciju i nude argumentaciju da im Bošnjaci biraju predstavnike, da su često preglasani... Na bošnjačkoj strani usta su puna države, kolektivna prava konstitutivnih naroda se sve manje spominju, a umesto toga sve više se spominje građanska država što Srbi i Hrvati doživljavaju samo kao šifru za vladavinu najmnogoljudnijeg nad malobrojnijim narodima. Češće nego ikad pre bošnjačkim prvacima se omakne i kako je njih pedeset odsto. Nije isto, ali je, barem na verbalnom planu, vrlo slično kao uoči poslednjeg rata. U prvim ozbiljnijim analizama u prvi plan izbija ocena da Bosna i Hercegovina ponovo postaje geopolitički problem, zatim da kriza nije ni blizu svog vrhunca, da su ovo samo uvodne čarke i da drama tek sledi. Bolje obavešteni tvrde da tek dolazi vreme kada će ovaj najbrdovitiji deo Balkana ponovo početi pohoditi kojekakvi specijalni i drugi izaslanici iz raznih centara svetske moći. Neki novi Dejton ili, kako ovde vole reći, Dejton II se ne vidi, jer odnosi u svetu nisu kao pre četvrt veka i sad se više razmatra ko od domaćih igrača ima koga za saveznika u svetu. Dramaturški, teško je ovde naći neki kompromis, barem kad je reč o Ustavnom sudu - neko mora izgubiti jer zahtevi političkih prvaka, a i najšira javnost se tako deli, potpuno su različiti - Bošnjaci tu ne bi ništa menjali, Srbi dalje neće, blokirali su sve zajedničke organe na nivou BiH, Hrvati su im se pridružili, a međunarodna uprava ima ideju da bi sastav tog suda menjali kad BiH uđe u NATO, a tek tu postoje ogromne razlike. Predviđeno je da parlament Republike Srpske zaseda za dva meseca i da se ponovo pretresu iste stvari, ali gotovo svi veruju da će se to dogoditi znatno pre, jer BiH teško može da izdrži dvomesečnu blokadu svih institucija. U vreme završetka ovog teksta ovde se, s prilično nestrpljenja, očekuje, kao u nekim sličnim prilikama ranije, oglašavanje američke i ruske ambasade u Sarajevu. Ali se i unapred zna da će to biti različite ocene, tako je barem bilo uvek dosad, a i zna se da oni ovde imaju različite favorite. Ipak, iščekuje se kako će oni dimenzionirati ovu najnoviju krizu i još, da li će im se žuriti da se traže rešenja. Drama, dakle, tek sledi, najvažniji domaći igrači su već zauzeli pozicije za tu priču.