Vulin… Aleksandar Vulin

Ministar odbrane Aleksandar Vulin reagovao je na izjave bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca za magazin Nedeljnik. Pale su razne teške reči, između ostalog i to kako je Šutanovac uništio srpsku vojsku i da samo čeka priliku da „napadne Srbiju“. Sasvim uobičajena situacija, reklo bi se, takva preganjanja i prozivke političkih protivnika dešavaju se gotovo svakog dana, ali… Kada je Vulin u pitanju, uvek ima neko ali. Ovog puta, ono glasi - ali Vulin je reagovao na nešto što Šutanovac jeste napisao, ali što nikada nigde nije objavljeno, pa ni u Nedeljniku. Iako su mnogi požurili da ustvrde da je ovo dokaz da Bezbednosno-informativna agencija prisluškuje političke protivnike i istomišljenike, te da su ili Šutanovac ili urednik Nedeljnika (ili obojica) „na merama“, to ne mora da bude baš tako. Recimo, dobro znamo da je Vulin neustrašivi ratnik. Pa toliko puta smo ga videli u vojnoj uniformi, zar ne? Ako može neopaženo da uđe na Kosovo, a može, zašto onda ne bi bio u stanju da uđe u redakciju Nedeljnika i u tajnosti, preko ramena urednika Veljka Lalića, pročita sve mejlove koje želi? Takođe, Vulin je jedna višestruka… Pardon, višestrana ličnost. Viđali smo ga u raznim ulogama i u svakoj je bio jednako uspešan, pa je sasvim normalno očekivati da može da bude, na primer, i haker koji pati od manije čitanja. Iako tvrdi da nema naloge na društvenim mrežama - što i nije tako loše, još nam samo fali Vulin influenser - to ne treba da nas zavara, jer nijedan pravi haker se ne eksponira previše. Oni ćute i rade. U ovom slučaju, haker je ministar odbrane koji ne hakuje iz zle namere, već iz čitalačke strasti. Kada je, inspirisan čitalačkom žeđu koju svaki čas iskazuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i sam rešio da počne intenzivno da čita, brzo se našao u problemu. Pročitao je sve što mu je došlo pod ruku, od kućne biblioteke preko Če Gevarine biografije i Marksovog Kapitala, pa sve do priručnika za održavanje džakuzija. U trenucima teškog očaja i nedostatka kvalitetnijeg štiva, čitao je čak i program svoje stranke, ali nije dugo izdržao. „Ne mogu više ovo! Moram da nađem nešto normalno za čitanje, šta god! Ma i Šutanovčeve mejlove bih čitao! Hej… Pa to uopšte nije loša ideja!“, zaključio je ministar. Sve ostalo je istorija. Dobro, možda ne baš prava istorija, više istorija internet brauzera, koju bi Vulin najradije obrisao sada kada je otkriveno da je čitao tuđe mejlove, ali pošto je to nemoguće, u priču je morao da uskoči njegov pi-ar tim. Mada bi u njegovom slučaju podesnije bilo da tu službu nazovemo Odeljenjem za smišljanje izgovora. Oni su objasnili da je ministar pobrkao dnevni list Kurir i nedeljni list Nedeljnik i da uopšte nije komentarisao Šutanovčeve izjave iz nepostojećeg teksta u Nedeljniku već vrlo postojeće izjave iz intervjua u Kuriru. Na žalost Vulina i njegove službe za smišljanje izgovora, ispostavilo se da Šutanovac u intervjuu Kuriru nije rekao ni jednu jedinu reč o rusko-srpskoj vojnoj saradnji, zbog čega je ministar inače reagovao. I šta sad? Pa ništa. Prošla je tetka iz Kanade, zašto ne bi prošlo i špijuniranje iz Ministarstva odbrane?