Teške reči profesorke Klikovac

S osećajem gorčine i neprijatnosti pišem ovaj demanti u ime autora publikacije „From the Creative to the Substantial” (Filološki fakultet u Beogradu, 2011). U izdanju NIN-a od 6. februara 2020. godine, u tekstu pod nazivom „Od nekreativnog do supstancijalnog plagijata”, prof. dr Duška Klikovac proglašava pomenutu knjigu za „plagijat”, za „ovaploćenje (...) nepoštovanja prema istini”, žali što je „Filološki fakultet izdvojio za nju (i njen tvrdi povez) priličan novac” i konstatuje da pravničke odrednice u tezaurusu mogu izazvati samo „strahopoštovanje neukog čitaoca”. Profesorka Klikovac tvrdi kako su pravničke odrednice iz tezaurusa „prepisane” iz Pravne enciklopedije (1989) i Pravnog leksikona (1970), a ostale uglavnom „preuzete” iz ranije objavljenog leksikona Aleksandre Vraneš i LJiljane Marković Od rukopisa do biblioteke. U šoku sam čitala teške reči profesorke Klikovac, koja bi morala znati da je uz knjigu „From the Creative to the Substantial” objavljena erata, to jest list sa ispravkama pod nazivom „Erratum: From the Creative to the Substantial”. List sa ispravkama navodim u prevodu na srpski jezik: Usled štamparske greške, sledeća „Napomena autora” je izostavljena sa 4. strane: Ovaj tezaurus predstavlja prošireno izdanje knjige Od rukopisa do biblioteke (Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2008) Aleksandre Vraneš i LJiljane Marković. Knjiga je prevedena na engleski jezik s namerom da zadovolji potrebe stranih studenata, osavremenjena i proširena novim odrednicama iz različitih oblasti društvenih nauka. Odrednice iz oblasti prava preuzete su i prevedene iz Pravnog leksikona (Beograd: Savremena administracija, 1970) i Pravne enciklopedije (Beograd: Savremena administracija, 1989). Redakciji NIN-a dostavila sam pismo od 7. februara 2020. godine načelnice OMP, CIP službe i ISBN agencije Narodne biblioteke Srbije, koja je potvrdila postojanje erate u okviru publikacije i poslala mi fotografiju iste. Koleginica je podatak o erati potom unela i u kataloški opis publikacije. Istog dana pisala sam i bibliotekaru informatoru Biblioteke Matice srpske, koji je, takođe poslavši fotografiju erate, ljubazno napomenuo da je „ERRATUM ulepljen na poleđinu prednjih korica kako se ovaj mali štampani list ispravki ne bi izgubio”. Pismo iz Biblioteke Matice srpske prosledila sam redakciji NIN-a. Čak i da je pomenuta erata ispala iz knjige koju je profesorka Klikovac imala u rukama, to još uvek ne opravdava njenu odluku da u medije izađe sa najtežim i neproverenim optužbama. Verujem da o akademskim rezultatima treba raspravljati na akademski način i da profesorka Klikovac ne smatra strane studente, kojima je naš pojmovnik namenjen, za neuke čitaoce. Verujem da prevod nije isto što i plagijat. Verujem da profesori imaju pravo da svoje knjige štampaju u tvrdom povezu, a da ne strahuju da će zbog toga završiti u novinama. I tu ću stati. Ne želim da se ovaj demanti pretvori u obračun sa profesorkom. Za akademsku javnost ne brinem, ona će uvideti činjenice.