Tamna strana istine

Za DŽulijana Asanža, najpoznatijeg svetskog zatvorenika i uzbunjivača, ovo su presudni dani. Londonski sud, naime, treba da odluči hoće li ga izručiti američkom pravosuđu i hoće li se tako završiti karijera uzbunjivača kome preti kazna od 175 godina zatvora. Pre tačno deset godina njegov Vikiliks počeo je sa objavljivanjem dokumenata, za koje se kasnije ispostavilo da ih je dostavila Čelsi Mening (tada Bredli) bivša obaveštajna analitičarka, koja je zbog toga završila u zatvoru, a Asanž postao meta američkih i mnogih drugih vlasti. Bila su to tajna dokumenta i oko toga je i nastala sva buka – može li se objavljivati ono što nosi oznaku „tajno“ ili je ipak važno da se sazna i šta je sve sakriveno iza te oznake, naročito ako je reč o, recimo, ubistvima civila. Tako su se između ostalog mogli videti i snimci iz 2007, kada američki vojnici iz helikoptera ubijaju civile u Bagdadu. Tom prilikom ubijeno je 12 osoba, uključujući i dva forto-reportera agencije Rojters. Video je tim strašniji što se mogu čuti i komentari vojnika: „Izgorite svi!“ i „Sami su krivi što vode decu u borbu“, kada se ispostavilo da ima i ranjene dece. Od te 2010, kada su počele da cure informacije, do danas, Vikiliks je objavio milione dokumenata, snimaka, informacija koje su razotkrile mnoge tajne veze i događaje za koje javnost nikada ne bi saznala. Što se Vašingtona tiče, osim Iraka i Avganistana, gde su dokumentovani zločini, objavljeno je nekoliko stotina hiljada diplomatskih depeša o Gvantanamu, zatvoru u kome su, ispostaviće se, osumnjičeni za terorizam zlostavljani i ubijani. Asanž je tako iznenada postao najtraženiji čovek, u trenutku kada mu je pripretio zatvor jer je u Švedskoj podneta tužba zbog navodnog silovanja, krug se potpuno suzio. Da je izručen, velika je verovatnoća da bi se ubrzo našao pred američkim sudom. I dok su stizala upozorenja iz Vašingtona, sve manje je bilo onih koji bi bili voljni da mu pomognu i tako se i sami nađu na udaru. Spas mu je pružio Ekvador, u čijoj je ambasadi proveo sedam godina. Kada je Rafael Korea otišao sa mesta predsednika, na njegovo mesto došao je Lenin Moreno, koji je otkazao gostoprimstvo i pustio britansku policiju da uhapsi Asanža. Korea je svog naslednika optužio da je počinio „zločin koji čovečanstvo nikada neće zaboraviti“, i tu je bio u pravu, makar kada je reč o zaboravljanju. Moreno je ovim potezom sebi obezbedio mesto u istoriji, postavši saučesnik u lovu na Asanža. Od letos, u zatvoru Belmarš, Asanž čeka ishod procesa koji je upravo počeo. Sud treba da reši da li je on zločinac koji je objavljivanjem dokumenata ugrozio mnoge živote, kako tvrdi američka vlada ili uzbunjivač koji je razotkrio tamnu stranu vlasti. A da se sve ne bi završilo na dosadašnjim informacijama, došla je i vest da je Donald Tramp ponudo pomilovanje u zamenu za potvrdu da njegova predsednička kampanja nije mala veze sa Moskvom, kako tvrde demokrate. Vašington je to demantovao, ali Asanž se našao u novom krugu napada. NJegov advokat, Edvard Ficdžerald, doneo je između ostalog i nalaz psihijatra koji potvrđuje da bi ukoliko bi bio izručen, Asanž mogao da izvrši samoubistvo. Odluka će uskoro biti doneta, a njen uticaj odrediće ne samo Asanžovu sudbinu, već i sudbinu bilo kog uzbunjivača bilo gde u svetu.