Sve boje predrasuda

Teolog Nikolas Jovčić Sas, britansko-srpski državljanin, neuobičajeno je, preko Fejsbuka, pozvan da se javi policiji kada sledeći put bude dolazio u Srbiju. Izvesni Dušan Denić, koji se predstavio kao inspektor Odeljenja za javni red i mir beogradske policije, prvo je na srpskom, a zatiim na engleskom jeziku, Jovčiću koji nikada nije živeo u Srbiji, poslao poruku: „Obraćam vam se zbog vašeg učešća u Paradi ponosa u Beogradu 2019. Tom prilikom imali ste u ruci ikonu Bogorodice.“ Inspektor mu je još samo poručio da se prilikom sledećeg boravka u Srbiji javi policiji, sam ili sa advokatom. Ekstremni desničari iz Srbije uputili su preko društvenih mreža na stotine pretnji smrću i uvreda Jovčiću, jer je na Paradi nosio ikonu Bogorodice sa oreolom duginih boja. Jovčić za NIN kaže da nije hteo da provocira već da je kao pravoslavac i pripadnik LGBT zajednice poslao poruku da Bogorodica pripada svim hrišćanima, uključujući i LGBT osobe. „Dani koji su usledili posle Parade ponosa u Beogradu bili su bez ikakve sumnje najstrašniji dani mog života. Mogao sam pretpostaviti da će ljudima ono šta sam uradio biti kontroverzno, ali mi je bilo važno da učinim to što jesam i to u Beogradu. Odrastajući u srpskoj porodici u Velikoj Britaniji, bilo nam je vrlo važno da očuvamo porodične tradicije i religiju i uvek sam se ponosio time da sam Srbin i pravoslavac. Ali onda je došla 2001. Sećam se da smo gledali tada Paradu ponosa u Beogradu i koliko me je nasilje nad njenim učesnicima uplašilo. Imao sam 11 godina i već sam počinjao da shvatam da nisam kao većina dečaka mog uzrasta i da sam možda gej”, objašnjava Jovčić. On kaže da je tada gledajući to nasilje na prvoj Paradi 2001. video ljude koji nose ikone, pokazuju tri prsta, viču „Smrt pederima“ i napadaju LGBT osobe. „Pomislio sam kako moram da biram između svoje pravoslavne vere, moje porodice i onoga kako se osećam. Znao sam da ne mogu da promenim to šta jesam i počeo sam da verujem kako ću da idem u pakao i od 12. do 13. godine nosio sam se mišlju da sebi oduzmem život. Vremenom sam naučio da prihvatim sebe, ali sam ostao ponosan na to što sam Srbin i pravoslavni hrišćanin. Štaviše, upisao sam teologiju i počeo njome da se bavim sa željom da pomirim LGBT zajednicu i pravoslavno hrišćanstvo“, kaže Jovčić. On navodi da je hteo da nosi ikonu Bogorodice sa oreolom u duginim bojama svestan da jedan deo Srba ne može da prihvati ideju da Bog voli pripadnike LGBT populacije kao bilo koga drugog. „Znao sam da će mnogi mladi ljudi u Srbiji i dijaspori shvatiti moj čin kao poruku da nisu sami i da postoje ljudi koji ih podržavaju i da Bog voli i njih. Tako da se ne kajem zbog onoga šta sam uradio. Sa jedne strane sam primio brojne poruke iz celog sveta od ljudi koji su pravoslavne vere i LGBT. Oni mi poručuju da sam im dao nadu i snagu. Kada su slike sa Parade došle u medije, neki drugi ljudi su pogrešno protumačili da bogohulim i napadam Hrista i Bogorodicu. Nikad to ne bih uradio“, napominje Jovčić. Navodi da mu je, s druge strane, stizalo i stotine pretećih poruka iz Srbije u kojima su mu poručivali da će ga ubiti, upucati, obesiti, da treba ubiti njegovu porodicu, silovati, spaliti njihov dom i njih... „Neki su mi čak slali slike prebijenih i ubijenih pripadnika LGBT populacije poručujući mi da to treba da se desi i meni. Sve to me je strašno uznemirilo. Bio sam još u Beogradu čitava dva dana posle Parade. Prijatelji su mi slali skrin-šotove poruka ekstrmista koji su preko društvenih mreža objavljivali moje fotografije kako bi me našli u gradu i napali me. Nisam napustio kuću sve do puta taksijem do aerodroma“, navodi Jovčić. On kaže da to vreme dok je bio u Beogradu nije kontaktirao s policijom kako bi prijavio pretnje zato što su mu srpski LGBT prijatelji rekli da su imali vrlo neprijatna iskustva kada su prijavljivali takve stvari. „I kada sam se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo brinuo sam se za bezbednost moje porodice u Beogradu i plašio sam se da se vratim iako su mi prijatelji govorili da se medijska hajka povodom mog slučaja smanjila. I onda, pre nekoliko nedelja primio sam fejsbuk-poruku od nekoga ko se predstavlja kao srpski policajac. U prvom trenutku nisam mogao da verujem da se policija služi fejsbuk-mesindžerom kako bi nekoga pozvala u stanicu. Do tog trenutka osećao sam da se trauma zbog svega što sam doživeo povlači, ali je ovaj incident sve vratio na površinu na još gori način. Ovog puta nisam bio meta slučajnih homofobnih siledžija nego državnih organa. Zbog čega? Zato što javno pokazujem da sam vernik? Sada me uznemirava policijac preko interneta i poziva na saslušanje jer sam rekao da Bog voli gejeve i da treba da ih prihvatimo. Ne osećam se sigurno da se vratim u Srbiju. To me čini izuzetno tužnim, jer je Srbija mesto odakle potičem, gde živi dobar deo moje porodice i prijatelja. U njoj se osećam podjednako kod kuće kao u Ujedinjenom Kraljevstvu“, kaže Jovčić i naglašava da je bez obzira na mržnju i homofobiju koju je doživeo, Srbija zemlja koju duboko voli. On je potomak pisca Borislava Stankovića i kaže da vezu sa Srbijom delom oseća i zbog toga, ali i zato što je porodica njegove prababe živela u Beogradu više od dva veka. „Deda, baka i majka oterani su u izgnanstvo od strane Brozovog režima zbog toga što se moj deda usprotivio komunističkoj diktaturi. Moj deda se nije vratio kući zbog Broza i njegovog režima, a i ja takođe sada osećam da ne mogu da se vratim. Osećam se razočaranim i izneverenim od strane srpske države. Moram da priznam da mi uopšte nije jasno zašto bi policiji palo na pamet da me ispituje i zastrašuje. Nisam prekršio nijedan zakon. Sa druge strane, odgovor se sam nameće u zemlji gde se sloboda govora na tako težak način krši od strane vlasti“, zaključuje Jovčić. Nije jasno da li se ova fejsbuk-istraga vodi po službenoj dužnosti ili po više privatnih krivičnih prijava koje su između ostalog podneli predsednik Sindikata zaposlenih policije Dejan Đukić i izvesni pokret Živim za Srbiju. Teologa koji je diplomirao na londonskom Kraljevom koledžu terete u ovim prijavama da je počinio krivično delo raspirivanja verske mržnje i to protiv religije kojoj i sam pripada. Izgleda da u Srbiji prava koja moraju da budu dostupna svim građanima, od cele srpske LGBT zajednice važe samo za premijerku Anu Brnabić. Sve druge LGBT osobe mogu da budu izložene progonu, ne samo od ekstremista protiv kojih zbog pretnji smrću Jovčiću nije ni pokrenut postupak, nego i policije koja njih proganja umesto onih koji im prete.