Politika uvek može pokvariti dobru ideju

Prema ranijim najavama, stoodstotne carine na sirovine koje na Kosovo dolaze iz Srbije i BiH trebalo bi da budu ukinute 15. marta, dok se od 1. aprila očekuje ukidanje nameta i na ostalu robu. Nova kosovska vlast tražila je da Beograd zauzvrat odustane od diplomatske ofanzive povlačenja priznanja, ali su istovremeno SAD, preko svog specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine Ričarda Grenela zahtevale od Aljbina Kurtija da bez odlaganja i uslovljavanja ukine odluku o carinama koju je novembra 2018. doneo njegov prethodnik Ramuš Haradinaj. Povlačenje te odluke preduslov je nastavka pregovora o normalizaciji odnosa, ali i efikasnije saradnje unutar regiona Zapadnog Balkana, jer uvođenje taksa nije dovelo samo do prekida pregovora Beograda i Prištine, nego je i osvetlilo i sve manjkavosti postojećih sistema regionalne saradnje i usporilo nove dogovore i inicijative. Srpska privreda pretrpela je štetu od 460 miliona evra, a tek nakon ukidanja carina videće se u kojoj meri će izvoznici iz Srbije i BiH biti u stanju da povrate početne pozicije i vrate se na tržište sa koga su pre nešto manje od godinu i po dana praktično isterani. Kakva je budućnost CEFTA, ali i ostalih regionalnih inicijativa, kao i šta očekuje privredu Bosne i Hercegovine ako se najave o ukidanju carina obistine, NIN je pitao Stašu Košarca, ministra spoljnih poslova i ekonomskih odnosa BiH, sa kojim smo razgovarali na Kopaonik biznis forumu, gde je bio jedan od učesnika panela posvećenog upravo Zapadnom Balkanu kao regionalnoj ekonomskoj zoni. Bosna i Hercegovina ove godine predsedava CEFTA. Da li je tačno da će jedna od prioritetnih tema na kojima ćete insistirati biti unapređenje mehanizama za rešavanje sporova, jer je odluka Prištine da uvede carine pokazala da su ti mehanizmi neadekvatni? I prije odluke vlasti u Prištini da uvedu takse na robu iz Srbije i BiH, a što je čista politička odluka, nimalo slučajno doneta baš protiv ove dvije države, postalo je jasno da se mehanizmi rješavanja sporova unutar CEFTA moraju unaprijediti, jer postoje određeni nesporazumi. Ovo sa taksama je najdrastičniji primjer i ako znamo da svih sedam članica sporazuma CEFTA participira u strukturama CEFTA, a vidimo da postoji neslaganje oko nekih stvari, logično bi bilo da se, a u cilju opstanka ovog sporazuma o slobodnoj trgovini, ulože napori da se radi dodatno na Protokolu 7. koji reguliše eventualne sporove. Zna se da se odluke u CEFTA donose konsenzusom, što je dodatni sofisticirani problem, najbolje uočljiv na primjeru prištinskih taksa. Zato sada moramo raditi na tome da, ako bi se i ubuduće nastavilo sa ovakvom praksom, postoje mehanizmi koji će precizno i efikasno moći da rješavaju eventualne sporove. Odluka Prištine je pokazala da je CEFTA pored prednosti koje ima, ranjiva i nema mehanizme koji bi na adekvatan način odgovorili na kršenje sporazuma. Ako želimo da iskoristimo sve što stoji u sporazumu i da kao region idemo ka članstvu u EU, onda je potrebno otkloniti manjkavosti. Nisam sklon uvođenju recipročnih mera, ali u svakom smislu je potrebno raditi na zaštiti domaće privrede i tokom našeg predsjedavanja trudićemo se da insistiramo na popravljanju mana koje su uočene. Koliko je ovakva odluka Prištine narušila odnose članica CEFTA. Govori se da je CEFTA zapravo mrtva? Ponavljam da je odluka politički motivisana i nimalo slučajna. Moja prva posjeta kao ministra bila je upravo Briselu i u razgovorima sa evropskim komesarom za trgovinu složili smo se da je ovakva odluka zabrinjavajuća, da nije dobra za ekonomske odnose i trgovinu u regionu, ali to je sve. Bilo je inicijativa da se EU uključi u rješavanje ovog problema, ali to se nije desilo. Evropa osim deklarativne zabrinutosti za dešavanja, nije pokazala spremnost da se aktivnije uključi, a CEFTA, kao što vidimo, za to nema adekvatne mehanizme. Svakako su sve članice bile upoznate sa tim šta se dešava, ali reakcije su bile blage. Ne treba zaboraviti da su neke članice sporazuma od ovoga imale i ekonomske koristi, iskoristile su ovu situaciju da razviju bolje trgovinske i ekonomske odnose, ali i to je legitimno. Dobro je što je ovaj slučaj ipak ostao izolovan, što se nije proširio, odnosno što je među ostalim članicama CEFTA postojala saglasnost da uvođenje carina nije dobar put. Ima mišljenja da će CEFTA morati da se menja nekim drugim regionalnim sporazumom? Očigledno je da neki okviri ne mogu biti trajni, da se nešto mora modifikovati, ali što se CEFTA tiče, mora se biti oprezan i raditi u interesu fundamentalnih ekonomskih koristi članica ovog sporazuma. A činjenica je da je CEFTA donela koristi svim potpisnicama sporazuma. Koliku štetu je pretrpela privreda u BiH zbog carina? Dovoljno je da vam kažem da su prihodi od izvoza na Kosovo sa 134 miliona konvertibilnih maraka u 2018. pali na samo četiri miliona u prošloj godini. Dakle, direktna šteta je 130 miliona konvertibilnih maraka. Najavljuje se ukidanje carina. Može li se privreda Srbije i Bih tako lako vratiti na to tržište koje su zauzeli neki drugi u međuvremenu? Naša privreda je spremna za obnavljanje veza i trgovine sa Kosovom. Da će biti lako vratiti se - neće, posledica će sigurno biti, jer je 58 preduzeća iz BiH, prije svega iz elektro i drvne industrije političkom odlukom vlasti iz Prištine diskonektovano sa tog tržišta. Vidimo po izvozu od četiri miliona da su neki uspeli da održe svoje veze, ali je najveći deo prekinuo izvoz i sigurno je da im neće biti lako da se vrate. Ali, ukidanje taksa je preduslov da se trgovina nastavi, a poslovna zajednica BiH sigurno ima potencijal i kvalitet za povratak na to tržište. Kako gledate na druge regionalne inicijative, poput „mini-Šengena“? To bi sve trebalo da bude stvar regiona i onoga gde i kako on želi da ide. Nisam siguran da će svi biti oduševljeni ovom idejom, ali nama je potrebno da sami kažemo šta je to što želimo od regionalne saradnje i dokle smo spremni da idemo. U Briselu sam razgovarao i o ideji „mini-Šengena“ i oni to podržavaju ukoliko se države Zapadnog Balkana usaglase i prihvate takav regionalni okvir. Međutim, vidimo kakav je stav Crne Gore, a i u BiH o tome ne postoji još uvijek saglasnost. To je otvoreno pitanje, jer za razliku od Republike Srpske čiji organi su donijeli zvaničnu odluku da su za ovu ideju, u Federaciji toga još nema. Mislim da ćemo taj dijalog voditi u narednom periodu, najprije unutar granica BiH, a nakon toga i regionalno. Politika uvijek može pokvariti dobru ideju, ali mora se imati u vidu da odluke moraju biti usko povezane sa interesima poslovne zajednice, a ona ima koristi od regionalne saradnje. Zato mislim da hrabro treba otvoriti pitanja u kojima postoji nesaglasnost u regionu, ali u podsvijesti imati interese sopstvenog razvoja i ekonomije. Postoje mišljenja da povezivanje regiona ide traljavo zbog toga što to nije inicijalno regionalna ideja već nametnuta spolja, tačnije iz Berlina? Ne bih ja bio opterećen izvorom te ideje, ma odakle da dolazi, već šta ta ideja znači i da li će od nje region imati koristi. Možda se sa strane bolje vidi, možda neko ima pozitivnu ili negativnu ambiciju, ne znam. Ali, to nije toliko važno koliko je važno da svaka država procijeni svoju korist od regionalne saradnje i u tom kontekstu donosi odluke. Očigledno je da smo svi svjesni svojih komparativnih prednosti i svako od nas se trudi da zaštiti domaću privredu, zato se i koriste različite necarinske barijere kako bi se na regionalnom tržištu stekla prednost i ostvarila veća korist za sebe. Ali dobro je da sagledamo i šta mogu biti koristi za sve u regionu, uprkos nekim otvorenim pitanjima i različitim interesima.