Kriza reciprociteta

Teško sastavljena koalicija na vlasti u južnoj pokrajini još teže funkcioniše, čak i kad je reč o strateškim i činilo se već dogovorenim odlukama nove vlasti. Premijer Aljbin Kurti i lider koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa nisu se dogovorili u vezi sa ukidanjem stopostotnih carina na robu iz Srbije i BiH ni nakon neuobičajeno oštrih javnih opomena američkih zvaničnika pa ni posle odluke SAD o ukidanju finansijske pomoći u vrednosti od 44 miliona dolara Kosovu. Kurti se, po odlaganju odluke, 15. marta, izvinio građanima što nije uspeo da „ubedi koalicionog partnera u ono u šta je sam ubeđen - da je postepena zamena takse reciprocitetom najbolji, najpravičniji i najkorisniji način za Kosovo“. Iako politički protivnici Mustafa i Tači, nastavljači tamošnje politike savezništva sa SAD, zastupaju stav da u saradnji sa tom zemljom treba u potpunosti ukinuti takse - bez odlaganja, stepenovanja i kontrazahteva. Štaviše, Mustafa se nakon odluke da do ukidanja ne dođe branio „zavereništvom i dogmatskim stavovima premijera“, koji dodatno štete u situaciji oskudnog snabdevanja osnovnim namirnicama izazvanim virusom korona. Kurti, prepoznat kao miljenik EU, međutim, insistira na idejama ratne odštete i uzajamnosti u tretmanu robe na odvojenim tržištima. Kosovska skupština tesno je, istog dana, izglasala rezoluciju kojom ovlašćuje vladu da pregovara sa Beogradom i „postigne međusobno priznavanje Kosova i Srbije garantovanjem teritorijalnog integriteta Kosova”, što znači da će na mesto Tačija očekivano doći Kurti, ako se i kada razgovori nastave u poznatom formatu. Toj neizvesnosti, međutim, ne doprinosi samo evidentan sukob koncepata Brisela i Vašingtona nego i podela po istovetnoj liniji u samoj Prištini.