Inficirana recesija

Krilatica „kad se Kina zakašlje, ceo svet se zarazi“, toliko puta korišćena da bi se na plastičan način objasnilo kako funkcioniše globalni kapitalistički poredak, ovih dana se i bukvalno ostvaruje. Verovatno je da trenutno ne postoji nijedan vlasnik kapitala, krupni ili sitni, ali ni ekonomski stručnjak, ministar finansija ili guverner centralne banke, koji ne pretura po glavi ili na papiru posledice respiratornog virusa koji se iz Kine, gde je ustanovljen krajem prošle godine, trenutno širi po čitavoj planeti. Iako niko ne može da zna koliko će ova pandemija trajati, odnosno kakve će zdravstvene posledice ostaviti iza sebe, već sada je sigurno da svetskoj privredi sledi prizemljenje. Pandemija i recesija naprasno su postale dve rođene sestre, indeksi na svetskim berzama su u crvenom, a od zvaničnika Evropske unije stižu ocene da je ovo najveća kriza u njenoj istoriji. A ako je suditi po onome što je izmerio kineski statistički zavod, to prizemljenje neće biti nimalo blago. Naime, Kina je objavila da je februarski pad industrijske proizvodnje bio 13,5 odsto, maloprodaje 20,5, a investicija čak 24,5 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. Raguram Radžan, bivši guverner centralne banke Indije, piše u tekstu za Project syndicate, na koji NIN ima ekskluzivno pravo objavljivanja, da „izuzev uticaja na zdravlje, krize ovakvih razmera imaju barem još dve vrste direktnog ekonomskog udara“. Upravo je proizvodnja, a što se vidi na primeru Kine, prva na udaru, jer je narušen globalni lanac snabdevanja. Radžan objašnjava da suspendovanje proizvodnje osnovnih farmaceutskih sirovina u Kini remeti proizvodnju generičkih lekova u Indiji, jer Indija te sirovine uvozi iz Kine, a to onda smanjuje izvoz lekova iz Indije u Sjedinjene Američke Države. I tako se u ovom globalnom svetu posledice nezaustavljivo šire na sve zemlje, baš kao što se širi i virus. Drugi na udaru je sektor usluga, jer mere koje države preduzimaju kako bi se sprečilo širenje virusa među stanovništvom podrazumevaju smanjenje putovanja i socijalnih kontakata na minimum, što ugrožava rad u turizmu, saobraćaju, hotelijerstvu, ugostiteljstvu... „Postoji potencijal i za neke indirektne šokove, poput ovog sa cenom nafte zbog sukoba Rusije i Saudijske Arabije. Takođe, mala i srednja preduzeća će posebno biti pogođena, neka od njih će morati da se gase, što će dovesti do otpuštanja ljudi, smanjenja potrošnje i agregatne tražnje“, piše Radžan, savetujući moratorijum na neka plaćanja poreza kako bi se malim i srednjim preduzećima pomoglo da iz ovoga izađu što bezbolnije. „Vlade su dužne da pomognu i onima koji trenutno rade u zoni sive ili crne ekonomije, čiji će posao prvi biti ugrožen, a oni su istovremeno i najnezaštićeniji kada je u pitanju zdravstvena zaštita.“ Za razliku od Radžana, koji se nije usuđivao da iznosi konkretne procene tog svetskog prizemljenja, analitičari svetski poznate konsultantske kuće Mekinsi, objavili su pre desetak dana svoju procenu budućeg globalnog ekonomskog rasta. Oni ističu tri moguća scenarija od kojih ovaj prvi, čini se, više i ne važi. U njemu se govori da bi globalni privredni rast mogao pasti sa procenjenih 2,5 na oko dva odsto, ali to podrazumeva kratko trajanje virusa i njegovu lokalizaciju na ograničeni broj zemalja. Za razliku od ove najblaže varijante, drugi Mekinsijev scenario je da se virus ipak proširi na veliki broj država, što se i dešava, odnosno da, primera radi, SAD imaju između 10.000 i 500.000 zaraženih, što bi onda uslovilo rast svetske privrede između jedan i 1,5 odsto u ovoj godini. Pritom, navodi se u istraživanju, manje razvijene privrede biće više pogođene, kao što će i pojedini sektori poput avio-saobraćaja i turizma pretrpeti najsnažniji udarac. Poslednje, odnosno najgore predviđanje je slučaj pandemije, odnosno globalnog širenja zaraze, kao i njenog dugog trajanja, a što će za posledicu imati recesiju, odnosno negativnu stopu rasta koja se procenjuje između 0,5 i 1,5 odsto. Pojedine međunarodne finansijske institucije već su izašle sa saopštenjima da su spremne da pomognu ugroženoj privredi svojim kreditiranjem. Tako iz Međunarodnog monetarnog fonda spominju cifru od hiljadu milijardi dolara, koja je namenjena za sanaciju posledica virusa korona, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj spremila paket prve pomoći od jedne milijarde evra pomoći ugroženim privredama. Ono sa čim se svi analitičari slažu jeste da je virus korona najveći ekonomski izazov od nastanka globalne krize 2008. godine. Iako se finansijske institucije nalaze u boljem položaju nego tada, nevolja proističe i iz toga što pojedini još uvek imaju problema sa svojim bilansima, odnosno što se svet još uvek nije u potpunosti oporavio, a lekcije iz sloma Liman bradersa nisu savladane kako je trebalo. „Svetski lideri nisu pokazali da su dorasli zadatku koji je pred njima. Osim ako se nešto brzo ne promeni, postoje svi razlozi da se očekuje duga i jaka recesija, sa dubokim posledicama i po razvijene i po zemlje u razvoju“, piše Anders Oslund, viši saradnik Atlantskog saveta u Vašingtonu, u svom tekstu za Project syndicate. Korona je ponovo u fokus stavila slabosti globalizacije, koja u srećnim vremenima odgovara svima, a naročito pomaže onim najbogatijim i najjačim da postanu još bogatiji i jači, dok se sada svako zatvara u „svoja četiri zida“, ali ne samo da bi sprečio širenje virusa. Svet je ponovo pao na ispitu elementarne solidarnosti, a ona pogotovo ne važi kada je novac u pitanju. Evropa bi iz ove bitke mogla izaći posebno poražena, pa ne čudi što evropski zvaničnici govore da je ovo najveća kriza sa kojom se EU suočava od postanka i što vodeći mediji prenose da interni dokumenti Evropske komisije predviđaju ozbiljnu recesiju. Lukrecija Rejhlin, bivša direktorka istraživanja u Evropskoj centralnoj banci i profesorka ekonomije na Londonskoj biznis školi, piše tako da nije jasno da li će Evropa moći da izdrži ovaj stres test. Ona objašnjava da će otvorena evropska ekonomija biti posebno pogođena, jer sinhronizovano usporavanje rasta ili recesija po pravilu je dublje i dugotrajnije od pada koji se dešava u pojedinačnim zemljama. Ono što dodatno zabrinjava je i činjenica da je svaka zemlja članica EU suočena sa ovim šokom, dakle kapaciteti da se pomogne međusobno su ograničeni. „Nemoguće je precizno reći koliko će ovo trajati. Ali neizvesnost će samo pogoršati ekonomsku situaciju, jer će potkopati investicije i potrošnju domaćinstava“, piše Rejhlin. Ona, međutim, kaže da je ovo prilika da Evropa preduzme brze koordinisane akcije i iskoristi ovu situaciju za osnaživanje institucija koje su potrebne za ovakve situacije. Evropa je, kako kaže, dužna svojim stanovnicima dokaz da je spremna da se sa ovim izbori. Nepostojanje evropske solidarnosti na koju se posebno pre neki dan ostrvio srpski predsednik Aleksandar Vučić potvrdila je poslanica nemačkog Bundestaga Žaklina Nastić rekavši da je Evropa između pomoći Srbiji i profita izabrala ovo drugo. Ona kaže da je EU toliko puta vršila pritisak na Srbiju zbog njene saradnje sa Rusijom i Kinom, ali je zato sada prvu ostavila na cedilu. „U vreme krize učimo ko su naši pravi partneri. Nema evropske solidarnosti“, napisala je Nastić na svom nalogu na jednoj društvenoj mreži. U Srbiji se još uvek niko ne usuđuje da prognozira ekonomske posledice trenutnog stanja, osim što se nedavno od premijerke Ane Brnabić moglo čuti kako država ne odustaje od prognoziranog ovogodišnjeg rasta od četiri odsto. Slušajući crne prognoze svetskih analitičara takvo nešto bi bilo ravno čudu, ali još uvek je nemoguće precizno tvrditi koliko će nas ekonomsko usporavanje sačekati. Potrošnja pojedinih namirnica skočila je za 100 odsto, ali ta situacija, očekuje se, uskoro će se normalizovati. Cene osnovnih životnih potrepština su zamrznute, kako ne bi usled prevelikog rasta tražnje dolazilo do ekonomski neopravdanih poskupljenja, ali je istovremeno evidentno da pojedini sektori - ponajviše turizam i hotelijerstvo - već sada imaju ozbiljne posledice. Nema nikakve sumnje da će ova situacija, koliko god da potraje, dovesti do pada zaposlenosti u pojedinim sektorima, a moguće je da će uticati i na smanjenje ili sporiji rast zarada u privatnom sektoru. NALED je već uputio na adrese najvažnijih državnih zvaničnika i institucija spisak od deset mera koje predstavljaju njihov preliminarni predlog kako pomoći ugroženoj privredi i građanima. Navodi se da ti predlozi zahtevaju dodatnu analizu izvodljivosti i efekata, u zavisnosti od razvoja situacije sa virusom, ali se istovremeno predlaže da se hitno privremeno smanje porezi i doprinosi na zarade ili da se bar malim preduzećima i posebno pogođenim sektorima odloži njihovo plaćanje, kao i da se obezbede jeftiniji krediti za privredu. Deo tog paketa je i predlog da se obezbedi novac za jednokratnu pomoć ugroženim kompanijama i građanima koji će ostati bez posla. Slično predlaže i Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore. On za NIN kaže da je u ovom trenutku teško proceniti kakve će posledice trpeti privreda Srbije, jer će to zavisiti od dužine trajanja epidemije. Naglašava da je prioritet borba za ljudske živote, ali da se uporedo sa tim moraju preduzimati mere kako bi se sačuvalo i pojačalo poverenje građana u državu, institucije i privredu. Naš sagovornik objašnjava da te mere moraju da budu konkretne i da se donose odmah, jer neki sektori privrede, poput turizma, hotelijerstva, transporta i logistike već sada trpe posledice epidemije i globalne potrebe da se zatvore granice i smanji socijalna mobilnost na minimum. „Očekujem da Narodna banka preduzme dodatne mere poput mera Evropske centralne banke i drugih centralnih banaka. Dobra je odluka da se smanji referentna kamatna stopa, jer će to smanjiti finansijski trošak građanima i nekom delu privrede. Potrebno je i da se dodatno pojača inače dobra likvidnost banaka, ali i da se u njihovom kapitalu ostavi `lufta` da bi finansijski sektor mogao da apsorbuje deo problema. Delu privrede koji je najviše pogođen i koji ima dugoročno održiv biznis će biti neophodni ustupci i olakšice banaka da `premoste` ovaj period“, kaže Zoran Petrović za NIN. On, takođe, smatra da bi Vlada trebalo da donese i neke fiskalne mere, pogotovo što je, zahvaljujući dobroj fiskalnoj politici, dobro stanje u državnoj kasi. „U doba epidemije teško je mobilisati radnu snagu za rad na infrastrukturi, to je dobra mera za kasnije, sada je prioritet da se pomogne najugroženijima. Neki privredni sektori već sada moraju da šalju zaposlene na prinudni odmor, poput hotelijera, zato je važno da se olakšaju njihove poreske obaveze, da se oslobode plaćanja poreza na imovinu za ovu godinu, ali svakako da se olakšaju opterećenja na rad za te zaposlene, tako što će se ista drastično smanjiti ili država preuzeti na sebe te obaveze dok ovo ne prođe“, ističe Petrović, navodeći da mere treba da budu selektivne i da targetiraju one segmente privrede koji su ovog trenutka posebno pogođeni zbog praktičnog zaustavljanja njihovog poslovanja. Na kraju kaže da bi pomogle i državne garantne šeme za krizom pogođena mala i srednja preduzeća, bilo za restrukturiranje ili odobrenje kredita. Ekonomski ceh najnovije globalne pandemije tek će se ispostavljati narednih meseci, kako se bitka za zdravlje planete bude provodila kraju. Ipak, i ovih nekoliko nedelja pokazalo je da su mehanizmi na kojima svet funkcioniše daleko od dobrih. Iako se konačna računica trenutno ne može svoditi, nema sumnje da će male i otvorene ekonomije proći najteže, da će posebno biti pogođena mala i srednja preduzeća, baš kao što će među onima koji izgube posao najviše biti upravo onih koji imaju nesigurno radno mesto. Bitku će, baš kao i sa virusom, izgubiti oni najosetljiviji i najslabiji.