Vučić upravlja intrigama i ucenama

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. Manir ove vlasti je da sve poredi sa bivšom vlašću kao negativnom projekcijom… To vam je taj SNS, nepotistička organizacija u kojoj vladaju bratstva, sinovstva… Imate braću i oca Vučić, imate oca Stefanovića, braću Mali… U takvom sistemu, pogledajte slučaj žandarma koji su izgubili poslove ni krivi ni dužni i nemaju novca da izdržavaju svoju decu, jer su obavljajući svoj posao pokušali da legitimišu braću Vučića i Malog na Prajdu. U tom istom sistemu imate oca i sina Stefanović i pokušaj privatizacije odbrambene industrije i aferu Krušik. Imate Sinišu Malog, ministra finansija, koji je bio siva eminencija u spornim privatizacijama. Taj Siniša Mali je u vreme Đinđića radio u Agenciji za privatizaciju, i nakon afere oko kompanije koja se bavila proizvodnjom rezervnih delova za Železnicu, Mirko Cvetković ga je izbacio. Imali smo i mi posle 5. oktobra loša kadrovska rešenja, ali sve ih je Vučić prihvatio, jer su ti ljudi deo staleža koji vrlo dobro barata novcem, ucenama… To danas imate u Srbiji. Ne postoji društvo bez kriminala i korupcije, društva se razlikuju samo po nivoima njihove prisutnosti. Ako je postojala krađa i u mom mandatu, vi danas imate situaciju u kojoj se ne krade novac iz preduzeća, ne kradu se preduzeća, kradu se čitavi sektori privrede. Zvonko Veselinović je preuzeo kontrolu nad građevinskim sektorom, Nebojša Stefanović i njegov otac kontrolišu deo odbrambene industrije, u poljoprivredi će biti veoma zanimljivo da saznamo ko je u međuvremenu otkupio hiljade hektara plodnog zemljišta. Mislite i vi na Andreja Vučića? Možda i Andrej Vučić. Pogledajte šta se dešava sa bratom Ane Brnabić. Ona dolazi iz sektora obnovljivih izvora energije. Bila je direktor kompanije za vetrogeneratore kada je dala alibi Vučićevom kumu da nije korumpirao tu američku kompaniju… Nikoli Petroviću? Da, direktoru Elektromreže Petroviću je tada Brnabićeva dala alibi, a onda je „igrom slučaja“ postala ministar, godinu kasnije - predsednica Vlade. Da nije dala taj alibi, nikada ne bi postala ovo što je danas. Šta njen brat radi? Raspitajte se ko je vlasnik Dina kartice, preko koje idu sve finansijske transakcije građana u zemlji. Hoćete da kažete da je vlasnik brat Ane Brnabić? Proverite. Nikolić živi u predsedničkoj vili na Dedinju. Sinu je ostavio mesto gradonačelnika. Time ga je Vučić kupio? To je deo te političke trgovine? Naravno. Nikolić živi godinama u radnoj rezidenciji predsednika i to bi on, Vučić, generalni sekretar Vlade i premijer trebalo da plate kroz zakupninu jednog dana, rentu od 20.000 evra mesečno, sa sve vojskom, bazenima i slično. Taj iznos se sada već približava cifri od milion evra. A to je novac građana. Ali, bitno je šta se krije iza toga, šta to onda Vučić planira za sebe? Uvodi praksu u kojoj privilegije bivšeg predsednika ne zavise od zakona, nego od internih dogovora. Da li Vučić danas ćuti na to, da bi sutra kada on bude bivši predsednik isto tako kršio zakon. Danas je to vila, a sutra Vučić po istom principu može da traži da, na primer, nezakonito kontroliše službe bezbednosti i kada prestane da bude predsednik? Govorili ste da vas Nikolić i Vučić prisluškuju? Šešelj je otkrio da mu je Vučić u Haški tribunal donosio prisluškivane razgovore između mene, tada predsednika države, i Nikolića, pod optužbom da je Nikolić pokušao da ga izda. Šešelj je rekao da je Vučić kupio neku opremu koju je koristio za prisluškivanje, pokušavajući da mu se dodvori i nadajući se da će ga imenovati predsednikom SRS-a. To nije skupa aparatura i može da je napravi svaki inženjer ili daroviti elektrotehničar. Vučić to nikada nije demantovao. Umesto toga je javno na TV, bez ikakvog zakonskog osnova, skidao oznake državne tajne sa određenih dokumenata, kako bi za ono što je on činio pokušao da optuži druge. Time je predsednik države i zvanično svoj lični interes poistovetio sa državnim interesom, odnosno sebe sa državom. Presretanje na primer Šutanovčevog mejla upućenog glavnom uredniku Nedeljnika je uobičajeno? Verovatno je neka vojna služba dala Vulinu neovlašćeno prisluškivan razgovor a pošto on nije naročito inteligentan, praktično se sam optužio. I to nije prvi put. Setite se slučaja Vesića i objavljivanja mejla N1. Za to će ova vlast odgovarati pred sudom, kada odu s vlasti, nadam se da ta dela neće zastareti. Koga sve, po vašem mišljenju, vlast prisluškuje? Novinare… …Naravno. Morate razumeti da naprednjaci dolaze iz političke kulture SRS, koja podrazumeva totalni makijavelizam, dozvoljeno je svako sredstvo zarad ličnog interesa, dolaska i opstanka na vlasti - pretnje, prisluškivanje, fizičko nasilje, isterivanje iz stanova, prebijanje, ismevanje potom… Sve što je Šešelj manifestovao još 90-ih. To je ta socio-mentalna struktura. Nije to slučajno, Šešelj je okupljao sebi slične, i sada imate jednog takvog na čelu države. On misli da je to vrlina, da zloupotrebljava prisluškivane razgovore. Informacijama tajnih službi ili privatnih centara preti koalicionim partnerima, članovima stranke, pušta delove razgovora u svoje medije, zloupotrebljava službe bezbednosti i to je način Vučićevog vladanja, lišen svakog dostojanstva. Da li to znači da se politički život zagađuje i usmerava ucenama, podzemnim igrama, podmetanjima, lažima, perfidnim spinovima, tračevima? Ova vlast to čini. Ubeđen sam da naša vlast to nije činila. Sada se stvorilo uverenje, ne bez osnova, da su tajne službe vladaoci naših života. Ja nikada nisam imao presretnut razgovor političkih protivnika na svom stolu, nikada mi niko iz tajnih službi nije rekao šta misli o meni moj politički protivnik, šta govore o meni, a čitav način vladanja danas zasniva se na tome. Na osveti. I uceni. S druge strane, tajne službe bi htele ličniji odnos sa čovekom na vlasti zarad lične ili grupne koristi, ali ishod toga zavisi od karaktera čoveka na vlasti, odnosno od toga da li on poštuje zakon. Da je to sada slučaj, vidite kroz česte napade na Vučićeve ministre i saradnike, potkrepljene sličnim informacijama. Tabloidi pod kontrolom režima vrše pripremu razmekšavanja nekog od ministara iz Vučićeve stranke i služe kao upozorenje i oni to svi znaju. Visoki funkcioneri SNS-a znaju da je pokretač toga Vučić, zna to i Dačićeva stranka i sam Dačić, koji je mene optuživao za snimke sa Mišom Bananom. Zna on kada laže Vučić i svi to znaju, ali igraju svi tu igru i to je način upravljanja. Svi ti ljudi kojima Vučić upravlja ucenama su i zaslužili to blato u kom se valjaju. Bez obzira na to, cenu takvog upravljanja plaća celokupno društvo. Kažu da ste vi i Miki Rakić tvorci SNS-a, da ste vi abolirali Dačića i SPS i udahnuli im novi život? Neki kažu i da je mrak živ, jer dolazi i odlazi. Notorna besmislica! SNS je nastao bez moje volje, osnovao ga je Toma Nikolić. Nikada nisam dobio od Rakića informaciju da je imao saznanja o tome. Kada je Nikolić odlučio da napusti Šešelja, rekao mi je da smatra da ga on ponižava, da ne može da trpi njegovu torturu, da mu je naređivao 24 puta da baci kletve na mene u medijima, na primer, a ako odustane 25. put, nazvaće ga izdajnikom… Terao ga je da u parlamentu oblači majicu s njegovim likom, čega se on stideo… „Napred Srbijo“ je tako nastala, kasnije je promenila ime u SNS. Vučić nije bio u njoj od starta, očekivao je da bude v. d. predsednika SRS-a u Šešeljevom odsustvu, i priključio se tek kasnije. Razgovarali smo Nikolić i ja i rekao mi je da će oni glasati za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je bilo šokantno, ali prijatno iznenađenje, jer je to bilo od izuzetnog značaja za budućnost Srbije. I to je sve. Miki Rakić je bio dobar sa Vučićem? Vučić sa Rakićem nije vodio nikakve razgovore na tu temu pre osnivanja SNS-a. Ja sam razgovarao sa Nikolićem kao predsednik države, jer je to pitanje elementarne civilizovane politike. Ali nikada nisam razgovarao o formiranju SNS-a, već o političkim sporovima, kao i sa svim drugim političkim akterima. U vreme mog mandata radio sam na tome da se prekinu podele u društvu u kojima je cilj uništiti političkog protivnika. U ovim okolnostima u kojima je vlast podelila društvo do najekstremnijih granica, to je nezamislivo. Rakić je razgovarao sa Vučićem kao predstavnikom SRS-a, ali ne o formiranju nove stranke. Vikiliks zloupotrebljava interpretacije američkih diplomata koji pokušavaju da se dodvore šefovima za neki svoj rezultat i javnost mora da bude svesna da je Vikiliks više knjiga utisaka, nego činjenica. Vučić se, dakle, tek mesec dana kasnije priključio SNS-u kada mu Šešelj, prema sopstvenom svedočenju, nije dao da bude predsednik SRS-a. Osim toga, tajkuni su finansirali SNS, koji je imao više novca od DS. Mišković i Beko finansirali su, jedan svoje hapšenje, drugi dva metka u stomaku, a da nisu tada bili svesni toga. I ostali tajkuni dali su ogroman novac kupujući privilegije za slučaj pobede SNS-a. Đukanović je otvoreno podržao SNS zbog mog spora s njim oko Šarića i oslobađanja svedoka u kritičnom momentu istrage. Da svega toga nije bilo, i da me nisu opstruisali neki delovi DS-a, istorija SNS-a bi bila drugačija i SNS bi bio politički samleven, kao i SRS. Kako danas vidite poziciju DS, preletanja iz DS… U slučaju tih preletanja nema tu ideologije i politike. Samo lični interesi i gola egzistencija. DS je danas oslabljen, ali ima još uvek potencijal da dođe do obnavljanja velike Demokratske stranke ujedinjavanjem stranaka koje su iz nje potekle. Samo takav obnovljeni i veliki DS ima kapacitet da se suprotstavi SNS-u, a dalji tok tog procesa je pitanje odgovornosti sadašnjeg rukovodstva. Nije to, dakle, povratak u DS, već ujedinjenje tri stranke u veliki DS, novi entitet, novu političku snagu. Zagovornik sam obnavljanja velike Demokratske stranke, jer samo ta i takva stranka može da smeni SNS. Mi smo bili u procesu, i Lutovac i Petrović i ja, ali vidim da su oni obustavili taj proces i deluje da ga napuštaju. Svakako ga nisam zaustavio ja. I dalje sam za to i Socijaldemokratska stranka ostaje privržena ideji ujedinjenja, ali je upitna volja rukovodstva DS i ZzS. Mogu sa svima njima i da nastavim razgovore ako stvarno prihvate osnovna načela oko kojih smo se usaglasili na početku ujedinjenja. O tome sam spreman da razgovaram sa svima koji su nekada pripadali DS-u, pa tako i sa Đilasom. Taj proces ne sme biti uslovljen ničijim ličnim ambicijama i pozicijama i sa tim kriterijumom polazim, naravno, prvo od sebe. Da li podzemne struje utiču na odnose između vas da se do kraja uništi mogućnost opstanka DS-a? Na mene taj podzemni svet nema uticaj. A da li ima na rukovodstvo DS-a, to je pitanje za njih. Pritom, ne treba gubiti iz vida da se takvi procesi ne dešavaju uvek direktnim uticajem, već manipulacijom nečijim političkim neiskustvom. Političari nekada padnu pod uticaje tih „podzemnih svetova“, a da toga uopšte ne budu svesni. I da čak veruju da su odluke koje donose potpuno nezavisne i njihove, a ne obrate pažnju na konstruisane okolnosti koje utiču na način na koji donose te odluke. Za bojkot ste? Da, jer nemamo drugo rešenje. To nije idealno rešenje, ali je najbolje u ovom trenutku. Rešenju problema vodi nas jedino formiranje nove organizacije koja sabira iskustva i pobede i poraze prošlosti, koja je u stanju da izgradi infrastrukturu u svakoj opštini, koja postaje privlačna i za one koji nikada nisu bili članove stranke, koja može da napravi svoju političku akademiju, da stvara nove lidere. I to je ujedno i najbolji plan za „dan posle“ bojkota. Kada gledate Vučića danas? Vučić je trgovac ljudskim dušama, makijavelista i notorni lažov. Sve što se dešava u društvu koristi za ubeđivanje građana da je eto Bog sišao sa nebesa, gradeći kult ličnosti i degradirajući čitavo društvo na nivo ispod svakog dostojanstva, zbog čega će ga to društvo mrzeti u budućnosti, a ne voleti i stavljati u istorijske knjige, čemu se nada. Baš kao što se desilo sa većinom demagoga. Kako vidite njegovu politiku borbe protiv pandemije? Kao potpuno neodgovornu. Laže i demantuje samog sebe svakodnevno. Govorio je da niko nije rekao da je virus korona smešan, iako se par dana pre toga kliberio dok jedan doktor govori kako je virus smešan i da treba da pošaljemo žene u Milano u šoping, a sada nas „moli kao Boga“ da ne idemo u Italiju i upozorava da je ključni udar virusa u Srbiju došao iz Milana. Sada ga je uhvatila panika, jer se prvo upleo u sopstvena lupetanja, poput onog o rakiji kao leku protiv korone, a potom i u sopstvene laži u kojima tvrdi da ništa od toga niko nije rekao. Pored toga on morbidno čak i ovu priliku koristi za dnevnopolitičku propagandu poredeći u svrhu napada na političke protivnike neuporedive parametre iz pandemije svinjskog gripa 2009. sa sadašnjom. Baš kao što je poredio ekonomske parametre iz idealnih okolnosti njegove vlasti sa našim rezultatima iz okolnosti najveće svetske ekonomske krize. Da apsurd bude još veći, neki od tih rezultata, poput stranih direktnih investicija, u to su vreme bili čak i bolji. Laž oduvek trijumfuje političkim životom? Najlakše je lagati i igrati na kartu tankih emocija. Teorija ličnosti kaže da najveću energiju ima nagonski i emocionalni deo strukture ličnosti. Ako njih aktivirate u domenu masovne psihologije, vi lako upravljate ljudima. Kada je Vučić spustio penzije najstarijem delu stanovništva, a onda im ih na kašičicu daje, on ih prvo ponizi, a potom ih dovede u stanje da budu srećni kada im bilo šta da. A ponižen, siromašan čovek nema snagu da se odupre, on se bavi time hoće li moći da preživi. Time Vučić vlada.