Mojsijevi rogovi

Još je Aristotel govorio da je „čovek jedina životinja koja se smeje“ i zbog toga mi je veoma drag „kontroverzni doktor“ Branimir Nestorović kome je „smeh životni pogled na svet“. On je, onomad, sa osmehom tvrdio da se oko korone digla bespotrebna panika kao da je reč o koleri ili kugi. Ali, kao da su harizmatičnog doktora stisli sa svih strana, mada u Politici od nedelje i dalje tvrdi da je od korone umrlo svega 5.000 u svetu, a od običnog gripa 88.000 osoba. Elem, neću reći da je korona „izmišljena“ da bi se na planetarnom nivou uvežbavala Orvelova farma. Neću reći ni da moj Alek to uvežbava u ovoj Srbijici, u malenoj Orvelovoj državici. Ali, na „Farmi“ mog Aleka nema, ni izdaleka, onakvih rasnih svinja kao sa Životinjske farme DŽordža Orvela. I, zaista je dirljivo kako moj Alek, uz pomoć ministra Durmitora, pardon Zlatibora, hoće da zna, svakog trena, da li sam na klozetskoj šolji ili kuvam svinjski gulaš u kuhinji. Ili sam se, ne daj bože, drznuo da odem na suva vesla u parkiću u Vidovdanskoj. Znam da je sve to za moje dobro, samo što nikako ne shvatam toliko Alekovu brigu za mene. I, bajdvej, gde su „isparili“ oni silni azilanti sa tursko-grčke granice?! Kao da su u zemlju propali! Na svu tu nesreću, zaljubio sam se u Mariju Oršić! Šta?! Sad ne znate ko je ova prelepa plavooka i zlatokosa Dalmatinka koja je, između dva rata, bila „nemačka kraljica ezoterije“. U nju se, bre, zaljubio i – Nikola Tesla! A bila je devojčurak od 17 godina, a on je bio stariji 39 godina! Zajedno su radili na „zracima smrti“, i hvala bogu nisu ovo njino otkriće dali Hitleru, a ovaj se tome, i te kako, ponadao. Marija je grubo ostavila Teslu i vratila na planetu Alfa Kentauri u sazvežđu Aldebarana, a Tesla, sav očajan, vratio se na Sirijus, a tamo je i moja postojbina... Ah, od jutra do mraka, umesto da mislim na koronu, piljim u fotku Marijinu. Ali ni ona nije prema meni ravnodušna! U nedelju, gluvo doba noći, po mesečini, probudila me kuckajući me po ramenu, a spavao sam na desnu stranu, po tibetanskom monaškom pravilu. Oh, kako mi se Marija blago osmehnula i pljesnula me, ovlaš, po guzi! Sav sam zadrhtao, i dok sam se opasuljio nestade Marija iz moje sobe, iz Gročanske, sa južnog Vračara, vrati se u sazvežđe Aldebarana... Ali, sem ljubavnih jada zbog Marije muče me i druge muke. Zašto, recimo, Mikelanđelov „Mojsije“ ima rogove?! To mi, da vidiš, odgoneta moja Greta iz Zemuna: „Šta misliš zašto je Mikelanđelo vajao rogatog Mojsija, u natprirodnoj veličini, kao nekog diva od tri metra?! A kada bi Mikelanđelov ’Mojsije’, kojim slučajem, ’ustao’ bio bi visok svih pet metara! A toliki kosturi divova nađeni su, u 19. veku, u Pensilvaniji i na lobanjama su imali rogove! Utvrđeno je da su sahranjeni pre 1.200 godina i, ako se uzme u obzir, tvoja teorija o ’krađi vekova’, ispada da su divovi iz Pensilvanije savremenici Mojsija, te da su svi bili vanzemaljci!“ Klomparam po Zemunskom keju gde je nekad rogati Mojsije krotio Dunav za potrebe dunavskih faraona... K. G. Jung, moj guru iz Švice mi na uvo šapuće: „Nije li još Mojsije nosio sa sobom tajanstveni Kovčeg, a šta je, u stvari, bila mašina sa ’zracima smrti’! Tesla i Marija Oršić su taj Mojsijev kovčeg ponovo vratili među ljude.“ Prilazim zemunskoj Kalvariji gde je trebalo da se rodim. Kad, tamo me dočekuje moja Crna: „Nisam ljubomorna što si se zaljubio u Mariju Oršić. Ali, čuvaj se te okultističke zveri koja te vara sa Teslom! Sastaju se na pola puta, između Sirijusa i Alfa Kentaura! Nemoj da i tebi porastu rogovi kao Mojsiju!“