Hronika nakupljenog jada

Kažu da jedna nevolja nikada ne dolazi sama. Ta druga nevolja je, usred svetske epidemije virusa korone koja nas je sve zajedno tako žestoko pogodila, i zemljotres u Zagrebu u nedelju u pola sedam ujutro. Danas, kada se svakodnevno od korone mrtvi broje u hiljadama, kada se panično bojimo da izađemo iz svojih kuća, kada je vojska na ulicama i kada je crnih misli sve više – onda je povrh svega jedan tako ozbiljan zemljotres od pet i po stepeni po Rihteru nekako svima, i u Zagrebu i šire, prelio čašu psihološke izdržljivosti. LJudi su masovno vrištali već u prvim sekundima zemljotresa, što od trenutnog straha, što od hronično nakupljenog jada; mnogi su se smirivali satima kasnije ali nekako se čini, naročito nakon te velike nedeljne trešnje i šoka, da ljudi osećaju da su metafizičke sile daleko jače od njihovih nejakih pleća. Svemu tome doprinose slike sa lica događaja; na pojedinim mestima centar grada deluje užasno, pred Petrovom bolnicom specijalizovanom za porođaje stoje desetine majki sa bebama, umotane u deke kao da je počeo rat; mnogi ljudi morali su da se isele iz svojih oštećenih kuća i stanova, nekoliko dece po gradu je teško povređeno a devojčica od 15 godina je nakon dva dana u bolnici nažalost umrla od povreda. Srušio se vrh tornja zagrebačke katedrale, što deluje prilično zloslutno, pao je i toranj sa stare secesijske zgrade kluba književnika na glavnom zagrebačkom trgu; centar grada je zasut šutom, ciglama, malterom i crepovima sa fasada i naravno, bolničke sirene se čuju po čitavom gradu. Stare i lepe građevine, Muzej za umetnost i obrt i Akademija znanosti i umjetnosti jako su oštećene, kao i mnoge druge a kompletna zgrada Pravnog fakulteta pomaknula se za deset santimetara! Porodice i prijatelji panično zovu jedni druge; poruke na društvenim mrežama strelovito sustižu jedna drugu, mnogi plaču a mnogi anonimni ljudi nude pomoć. Stigla su i mnoga iskrena i prijateljska ohrabrenja iz Srbije i drugih krajeva ali – na kraju tog dugog nedeljnog dana nekako su se svi osećali preumorno. I oni koji su se u Zagrebu tog nedeljnog jutra žestoko tresli u nekoliko navrata i svi drugi koji drhte zbog korone, znaju da ovog trenutka u svetskim razmerima živimo jednu stvarnost koja od 1945. do danas nije postojala. Zemljotres i korona šetali su u nedelju Zagrebom ruku podruku: gomila građana koja zbog virusa već danima uglavnom sedi u svojim domovima, odjednom je nakon potresa izjurila napolje i želela da bude zajedno i u tom trenutku nije baš poštovana sugestija nadležnih da ljudi ne stoje u grupama i da se drže međusobnog razmaka od dva metra. Takođe, mnogi su se uspaničili, seli u svoje automobile i, uz neverovatne gužve na benzinskim stanicama, jurnuli prema svojim vikendicama ili prema moru, iako baš takve gužve ovaj virus najviše voli. Policija je pokušala da zatvori ili bar da kontroliše neke naplatne kućice na auto-putevima i u svakom slučaju imala je pune ruke posla. Kako je rekao ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović, dve i po hiljade službenika MUP-a kao i medicinskog osoblja u Zagrebu, umesto da se bavio zbrinjavanjem bolesnih od korone, morao je da pomaže unesrećenima i da smiruje paniku nakon zemljotresa. Otprilike 250 zgrada je teško oštećeno i oko hiljadu i po ljudi moralo je da napusti svoje jako oštećene kuće i stanove i da se, deo njih, preseli u sobe u zagrebačkim studentskim domovima. Sve te ljude, kojima se u jedno nedeljno jutro čitav život odjednom srušio na glavu, svi veoma žale a teško mogu da im pomognu jer moraju da ostanu u svojim kućama. Gorka teskoba i život na granici psihičke izdržljivosti - tako je izgledala stvarnost u nedelju u Zagrebu. Isto je i sa povređenima; ima ih 27, od kojih 18 teško; jedno dete je u kritičnom stanju a jedno je umrlo. Zašto su baš njima delovi fasada morali da padnu na glavu? Ako je za neku utehu, kažu, dobro je da je zemljotres bio rano ujutro a ne recimo u podne, jer bi tada ipak bilo više ljudi napolju na koje bi mogle da se sruče crepovi, cigla i ostalo. U stvari, kako kažu seizmolozi, Zagreb je u nedelju ujutro imao i puno sreće; zemljotres je bio jačine pet i po stupnjeva po Rihteru ali da je bio jak samo jedan stepen više, kaže akademik Velimir Neidhart, u Zagrebu bi bilo tri hiljade mrtvih, sto hiljada ranjenih i četvrtina uništenih kuća na području užeg centra grada. Kada čovek sve to zna, a osetio je na primer u nedelju ujutro kako je to kad sve oko njega tako lako pleše a on gubi elementarnu orijentaciju do srži svoga bića, onda je potpuno jasno da se takvom čoveku temeljne koordinate bitnog i nebitnog, neba i zemlje, mogu promeniti u manje od pola sata. Šta su u nedelju uradili hrvatski nadležni organi? Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić proglasio je vanredno stanje za područje Zagreba, što znači da su sve javne službe stavljene u pogon za pomoć i saniranje štete; organizovane su javne kuhinje i pomoć u odeći i ćebadima za one koji više ne mogu da se vrate u svoje kuće a napravljeni su i prihvatni šatori za te ljude u zagrebačkim gradskim parkovima. Hrvatska vlada na vanrednoj sednici nije se bavila velikim rečima već konkretnom koordinacijom svih službi jer, kako je rekao ministar zdravlja Vili Beroš, „borimo se protiv dvojice potpuno različitih neprijatelja“. To u praksi znači da ljudi mogu da se jave na posebne brojeve telefona ako su im zbog zemljotresa popucale cevi ili nemaju struje ili vode – i te službe zaista rade korektno – ali nesreća je u tome što se naročito stariji građani ustručavaju da pozovu majstore u kuću, jer se boje da budu zaraženi. Sa druge strane, u ponedeljak naveče čitav grad je izašao na svoje terase i balkone i pljeskao, vikao i pozdravljao lekare, medicinske sestre, policajce, vatrogasce i sve ostale koji zaista dan i noć pomažu građanima da izađu na kraj i sa koronom i sa zemljotresom. Vlada se obavezala da će se odmah uključiti u saniranje materijalne štete nakon zemljotresa, dok se premijer Andrej Plenković i predsednik države Zoran Milanović, u svoje ime, nekako najviše trude da savetuju ljude oko elementarnih stvari i da u stvari javno iskazuju moralnu podršku građanima da izdrže. Potpredsednica Evropske komisije Dubravka Šuica najavila je kako će se zbog zemljotresa u Zagrebu verovatno aktivirati i evropski program za borbu protiv prirodnih katastrofa, „rescEU“ i mehanizam civilne zaštite. Ukupno, bila su dva velika zemljotresa u nedelju ujutro i serija od 74 manja potresa do ponedeljka u ponoć. Šta će biti dalje, sa zemljotresom i koronom, ne znaju pouzdano ni seizmolozi, ni lekari, ni policija, a stanovnici Zagreba kao i građani sveta nemaju druge nego da se uz krv, znoj i suze, međusobnu pomoć i na mišiće izbore, šta god da ih je snašlo. Ili da pokušamo da citiramo ruskog režisera Andreja Tarkovskog: „Čovek suočen sa apokalipsom mora sasušeno stablo da zaliva teškom mukom, dan po dan, samopožrtvovano i ustrajno, verujući da je istina kako će jednog dana to drvo procvetati zelenim listovima.“