Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   30.09.2020. 04:57
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
ЈЕЗИК
Петар са обале Неве

Вратимо се још једном на руско „е“, за које сам прошлог пута поменуо да се изговара „је“ и да сугласнике „л“ и „н“ испред себе умекшава у „љ“ односно „њ“. Тај руски изговор верно преносимо у нашим транскрипцијама имена као „Јегор“, „Љермонтов“, „Васиљев“, „Дњепар“, „Брежњев“, али не и кад пишемо „Леонид“, „Олег“, „Валентина“, „Нева“, „Нечајев“ и нека друга имена. Како се каже у Правопису (т. 249 и 250), „српска и руска култура у међусобним су везама практично од свога настанка...

Многа имена преузета из руског језика... постала су постојани и укорењени део нашег културног израза... Начелно узето, наше уобличавање руских имена не полази од фонолошке транскрипције, од гласовне структуре имена у данашњем руском изговору, него од једног старијег стања руског језика, одраженог у руском писму и правопису, који је у великој мери конзервативан и историјски.“

Tо значи да се за руски језик не могу дати крута, формална правила транскрипције као, рецимо, за мађарски или шпански. Кад кажемо да је Александар Пушкин написао роман у стиховима „Евгеније Оњегин“ и да је по њему Петар Чајковски компоновао оперу, преносимо умекшани сугласник у руском Онегин, али лично име у сва три случаја дајемо у српском облику, а не према изворном изговору, који би гласио „Аљександр“, „Јевгениј“ односно „Пјотр“. Као испред „е“, руско „л“ и „н“ се умекшавају и испред „и“, па зато пишемо „Иљич“, „Иљин“, „Булгањин“, „Сусањин“, „Бакуњин“, „Карењина“, мада „л“ чешће преносимо без умекшања: Литвинов, Глинка, Селишчев. Уз то, у презименима или географским именима која поред гласа „њ“ садрже и „љ“ или „ј“ нећемо преносити руски изговор („Љењин“, „Каљињин“, „Раскољњиков“, „Њижњиј /Новгород/“, „Јењисеј“), него Лењин, Калињин, Раскољников, Нижњи Новгород, Јенисеј, јер, како каже Правопис, „у нашем језичком осећању постоји дисимилациони отпор“ према таквом гомилању палатала. Што се тиче примера са сугласничким групама, „Радченков“, „Колобков“ и „Зубков“, које је наш читалац навео из штампе, Правопис на крају тачке 250б каже да се, „ако нема посебне сметње, примењује једначење по звучности: Обрасцов, Мерешковски, Витепск“ (у руском је Образцов, Мережковскии, Витебск). Ни у ова три примера нема никакве „сметње“, што значи да је требало написати Ратченков, Колопков, Зупков.




Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић, премијерка Србије

Највећа опасност са којом се боримо и нисам сигурна да можемо да се изборимо јесу наши држављани који долазе из иностранства.

Прочитајте све мисли
bg