Jeftino znanje za skupo zdanje

Država Srbija nije videla (javni) interes u istraživačko-razvojnom Institutu Goša, pa ga je krajem 2018. prodala kompaniji Milenijum tim za 970.000 evra. Za taj novac Milenijum tim dobio je i znanje stručnog kadra kog se država odrekla, ali prema svemu sudeći i „imanje“ beogradskog Instituta, na kome ta privatna firma planira da izgradi stanove čija će vrednost, prema računici NIN-a, biti veća od 30 miliona evra. Državna politika sveopšte privatizacije nije zaobišla ni Institut Gošu, instituciju koja je decenijama pružala naučnu podršku sistemu Goše iz Smederevske Palanke, nekadašnjem industrijskom gigantu koji je na svom vrhuncu zapošljavao čak 12.000 radnika. Pored naučnoistraživačkog rada, koji servisira brojne industrije, Institut godinama obučava i školuje na tržištu izuzetno deficitarne i tražene kadrove – zavarivače, inženjere i tehnologe - međutim, to nije bilo dovoljno da ga Vlada 2016. godine ne oglasi za prodaju. Nakon dva neuspešna pokušaja, krajem novembra 2018, za 970.000 evra prodat je kompaniji Milenijum tim. Vlada je budućem vlasniku olakšala i time što su, prema ugovoru o prodaji, svi državni poverioci bili „dužni“ da Institutu oproste dugovanja, dok je Milenijum tim imao neveliku finansijsku obavezu da u naredne dve godine investira 100.000 evra. Porodica firmi koje orbitiraju oko Milenijum tima je jedna od najuspešnijih privrednih grupacija u Srbiji poslednjih godina. Samo Milenijum tim te 2018. zabeležio je rekordan prihod od 36 miliona evra. NJeni vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko poznati su po bliskosti sa brojnim političarima, a dobri odnosi sa vlašću i članovima njihovih porodica ovoj kompaniji definitivno nisu odmogli u dobijanju brojnih državnih poslova, kao što su gasifikacija opština po Srbiji, gradnja stanova za službenike bezbednosnih struktura u Nišu i Vranju, ali i radovi na projektu Beograd na vodi. Odgovarajući na pitanje novinara o svrsishodnosti prodaje naučnog Instituta koji nije standardni gubitaš, i koji obučava deficitarni stručni kadar na tržištu Srbije, Ministarstvo privrede se pred prodaju pravdalo ideološkim argumentom da će privatni vlasnik Institut učiniti još efikasnijim, kao i da je cilj države da proda sva preduzeća, ne samo gubitaše. Ostalo je nejasno kakvu će korist država i poreski obveznici imati od toga što je privatni vlasnik učinio Institut efikasnijim, kao i zbog čega to isto nije mogla da uradi država, pogotovo što Institut, za razliku od pojedinih državnih preduzeća, nije „skup za održavanje“. S druge strane interesa, onog kompanijskog, s obzirom na delatnosti kojim se bavi, kupovina Instituta Goša za Milenijum tim nije bila ni iznenađujući, ni nelogičan poslovni potez. Međutim, vrlo brzo nakon kupovine Instituta, privatnik odlučuje da ovu akviziciju učini još profitabilnijom i to na stari dobri način: stanogradnjom. Naime, početkom godine, Milenijum je zatražio od grada Beograda promenu Plana detaljne regulacije (PDR), kako bi na lokaciji sedišta Instituta u Ulici Milana Rakića u Beogradu izgradio 178 stanova, čime bi se, kako svoj zahtev obrazlažu, povećala „atraktivnost područja“. Prema aktuelnom Planu detaljne regulacije, Institut pripada urbanističkoj celini IV u kojoj su dozvoljene površine za javne službe – J5 instituti i naučnoistraživački centri. Milenijum tim, odnosno formalno Institut Goša, predlaže da se Plan izmeni tako da se na toj lokaciji omogući izgradnja objekata mešovite namene visine do sedam spratova. Prema elaboratu, plan je da se uklone svi objekti od javne namene, a zamene sa 178 stanova na ukupno 22.344 metara kvadratnih u kojima bi živelo ukupno 516 ljudi. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata novogradnje na Zvezdari je oko 1.400 evra, tako da po računici NIN-a Milenijum tim od prodaje tih nekretnina može da zaradi bar oko 31,2 miliona evra. Kada se taj prihod umanji za sve troškove izgradnje, više je nego jasno da bi se na ovaj način kupovina Instituta Goša ovoj privatnoj firmi višestruko isplatila. U Milenijum timu nisu želeli da komentarišu plan izgradnje 178 stanova. Sigurno je, kažu, jedino da Institut neće biti premešten. „Upravna zgrada Instituta Goša, koja se nalazi u Milana Rakića, kao što ste verovatno videli, u veoma je lošem stanju. Radi se o objektu koji je star preko 40 godina i ne odgovara standardima modernog poslovnog prostora. Interes Instituta je da u budućnosti ovu lokaciju privede adekvatnoj nameni, ili kroz rekonstrukciju i dogradnju postojećeg objekta ili kroz izgradnju potpuno novog objekta. Da bismo mogli da sagledamo mogućnosti i donesemo odluku o tome šta je za Institut Goša najisplativije, inicirali smo izmenu Plana detaljne regulacije. U zavisnosti od toga kako Grad Beograd odgovori na zahtev Instituta Goša, zavise i budući planovi za ovu lokaciju“, kažu u njihovoj pi-ar službi. I dok se čeka zvanično odobrenje Grada Beograda, činjenica je da su zahtev Milenijum tima za izmenu Plana detaljne regulacije za sada pozitivno ocenili Ministarstvo prosvete, Urbanistički zavod Beograda, kao i Republička direkcija za imovinu. Urbanistkinja Božena Stojić iz Instituta za urbane politike kaže za NIN da je nesporno to da je lokacija Instituta izuzetno atraktivna, ali da bi usvajanje traženih izmena, zbog velike spratnosti i uklanjanja zelenih površina, bilo u suprotnosti sa planovima višeg reda – Planom generalne regulacije i Planom sistema zelenih površina grada Beograda - za to područje. Ona navodi da je prenamena u zonu mešovite gradnje često samo „kodno ime“ za komercijalne projekte luksuznog stanovanja. „Ta lokacija na Zvezdari je izuzetno atraktivna u poslednje vreme, a sam Grad planira brojne izmene Plana detaljne regulacije na Zvezdari koje će sigurno pogodovati pojedinim investitorima. Mešovita namena je u teoriji sasvim u redu, međutim, u praksi se javni prostori u okviru neke lokacije uglavnom žrtvuju nauštrb luksuzne stanogradnje i komercijalnih sadržaja sa kojom se okolni stanari ne slažu“, naglašava Stojić. Ona ističe i da je urbanistički projekat često „manipulativna kategorija“, jer ga gotovo nikad ne radi Grad, već investitor čiji interesi ne moraju nužno da se poklapaju sa interesima i željama građana koji žive na području planirane investicije. Da li se poklapaju sa željama građana, još ćemo videti, ali je činjenica da su se interesi Milenijum tima često ukrštali sa interesima političara. Vlasnici firme Ivan Bošnjak i Stojan Vujko pojavili su se 2012. u predizbornom spotu Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, od kog je Milenijum tim dobijao brojne zakonski sporne poslove. KRIK je pisao o vezama ove kompanije sa bratom ministra finansija Predragom Malim, koji je godinama vozio „audi“ u vlasništvu firmi Bošnjaka i Vujka, dok je u stanu u njihovom vlasništvu živela i njegova tadašnja devojka. Mali i Bošnjak 2014. godine su bili u Upravnom odboru KK Crvena zvezda, baš kada je član Predsedništva tog kluba bio Andrej Vučić, brat predsednika Srbije. Milenijum tim je pominjan i tokom afere rušenja u Hercegovačkoj ulici. Prvo je svedok policiji rekao da su bageri došli iz pravca gradilišta Beograda na vodi, gde je radila ekipa Milenijum tima, što je firma odlučno demantovala. Nakon toga, Milenijum je obavio i rušenje preostalih objekata u Savamali, a sud je odbacio krivične prijave preduzeća koja su zbog toga pretrpela štetu. Na parceli Instituta Goša, vlasnici Milenijum tima pre svega planiraju da grade – i zarade. Naravno, ako vlast njihov „plan“, iako je u suprotnosti sa višim gradskim urbanističkim planovima, nekim slučajem odobri. Nema sumnje da su im „reference“ nesporne.