Život prođe, a dve ključne nedelje nikad

Već skoro mesec dana od nadležnih, političara ili doktora svejedno, povremeno čujemo jednu rečenicu. Dve naredne nedelje su ključne. Izgleda da su te dve nedelje, osim što su ključne, takođe i klizne, pa nikako da se dese i prođu. A gde pa i žurimo? Pa neće svet propasti ako malo duže budemo kod kuće, par meseci, godina, decenija... Jeste da taj svet već najavljuje lagano ukidanje uvedenih mera i vraćanje života u normalu, ali zašto bismo mi uvek morali da pratimo sve trendove sa Zapada? Može Srbija, kao i mnogi njeni građani ovih dana, da se posveti sticanju novih znanja i veština, da radi na sebi i da, kada jednom izađe iz karantina, bude mnogo bolja nego što je bila. Svi funkcioneri bi mogli da se edukuju u narednim mesecima i da, kad se jednom vratimo u normalu, primene sva ta nova znanja. Tako bi, na primer, Nebojša Stefanović zajedno sa ocem mogao da odgleda nekoliko dokumentaraca o sukobu interesa, samo bi morali da vode računa da budu na bezbednoj udaljenosti od najmanje dva metra i barem 100 kilometara od nekog uzbunjavača ili novinara. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar mogao bi da se edukuje o vakcinama. Najpre bi trebalo na internetu da potraži neko uputstvo o tome kako se prave vakcine za virus korona, a kada u tome ne uspe – jer i neuspeh je metoda učenja – onda bi mogao da pogleda nekoliko vlogova na temu „Kako biti odgovoran političar“ ili „Kako se držati činjenica u javnim nastupima“. Doktor Branimir Nestorović bi mogao da upiše veb-školu stendapa i da usavrši svoje nastupe. Već do kraja karantina bi mogao da ima novi zanat u rukama, a u ovim nesigurnim vremenima nema ničeg dragocenijeg od zanata, nikada se ne zna kada može da zatreba. Hleba i toalet papira ne ište, što bi se reklo. Ministar odbrane Aleksandar Vulin trebalo bi da prouči ustrojstvo institucije Vojske Srbije, ali kakav je, verovatno bi završio na nekom modnom blogu koji se bavi uniformama svetskih vojski ili bi došao do jutjub-videa na kojem se deset sati ukrug ponavlja pucanje iz haubice. Ministar inostranih poslova Ivica Dačić mogao bi baš dosta da radi na sebi, ne zato što je baza dosta nisko, nemoj da ste zli, već zato što je u pitanju višestrana ličnost. Naime, već više puta je pokazao da ne zna dosta toga iz raznih oblasti, prvenstveno iz jezika i muzike. Stoga bi mogao da gleda onlajn lekcije kako iz engleskog, tako i iz pevanja. A još ako nauči i drugu pesmu, nebo će biti granica. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić vreme bi trebalo da iskoristi na urbanističkim i arhitektonskim forumima, gde bi mogao zaista štošta da nauči o funkcionisanju urbanih sredina, a ni obnavljanje osnova logike ne bi škodilo, s obzirom na to da se logika dosta koristi u procesu donošenja odluka, a donošenje odluka je prilično bitno u njegovom poslu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi, ukoliko dođe do ovog produženog karantina, verovatno tražio neke blogove i jutjub-videe na temu političkog marketinga u vanrednom stanju, a kada bi shvatio da takvih videa nema, duboko bi uzdahnuo, obrisao maramicom oznojeno čelo i rekao: „Gospode, pa zar stvarno i ovo moram ja da uradim?“