LJudska prava se moraju šire tumačiti

Nedostatak nezavisnih institucija se pojavio i pre vanrednog stanja, a poslednjih nedelja bi se moglo reći da je eskalirao. Dobra vest je da institucija Zaštitnika građana radi svaki dan, ceo dan i još bolja da je, recimo, sprečila štrajk obolelih od virusa korona na Sajmu tako što se založila za njihovo testiranje. Zaštitnik građana Zoran Pašalić za NIN kaže da postoje ljudska prava koja se ne mogu derogirati ni u vanrednom stanju, i dodaje: „Prava svih građana Srbije definisana su Ustavom, zakonima, kao i brojnim međunarodnim konvencijama. Međutim, u Srbiji je trenutno na snazi vanredno stanje, uvedeno u okviru mera za sprečavanje epidemije virusa korona, a u takvim situacijama Ustav dozvoljava odstupanja od zajemčenih ljudskih prava, i to u obimu u kojem je to neophodno. Ustav ne dozvoljava ograničenje ukupno 17 ljudskih prava ni u vanrednom stanju.“ Na koja prava mislite i da li se država toga pridržava? Umanjenje prava u ovakvim okolnostima, pre svega, ne može da se odnosi na pravo na život. Svi građani Srbije imaju pravo da prežive katastrofu koja se nama i celom svetu dešava, i tu mislim na pandemiju virusa korona. Dakle, svi građani Srbije u slučaju vanrednog stanja imaju pravo na zaštitu života dobijanjem medicinske pomoći. Druga kategorija prava koje se ni u kakvim vanrednim okolnostima ne mogu umanjiti su prava deteta. Sva deca imaju neprikosnoveno pravo na zaštitu u vanrednom stanju i sva deca imaju pravo da žive sa svojim roditeljima, da budu zaštićena od zanemarivanja, iskorišćavanja, zlostavljanja. Mere koje je država Srbija uvela za borbu protiv virusa korona proizašle su iz preporuka medicinske struke. Ne može se apriori govoriti o tome da li država u vanrednom stanju umanjuje pojedina prava, već se to procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju. Takođe, ne može se reći da se „država“ ne pridržava propisa koje je donela, već tu može biti reči samo o postupanju određenih državnih organa u konkretnoj situaciji, a ne o državi kao takvoj. Pitanje usaglašenosti sa Ustavom propisa koji su doneti u vreme vanrednog stanja je pitanje za Ustavni sud i to nije nadležnost zaštitnika građana. Prilikom obilaska Sajma ustanovili ste da je sve u skladu sa Pravilnikom, međutim, bolesnici su se pobunili da nemaju ni toplu vodu ni tuš-kabine. Objekat na Beogradskom sajmu u funkciji je privremene karantinske bolnice i služi za smeštaj pacijenata sa lakšim simptomima zaraze. Dakle, nije reč o teškim bolesnicima i stoga apelujem na solidarnost građana u ovoj teškoj situaciji. Obišao sam tu bolnicu pre 15 dana i utvrdio da je opremljena po Pravilniku o blažim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama. Tada sam na licu mesta tražio da se poveća kapacitet prostorija za održavanje higijene - toaleta i tuš-kabina, kao i uredno snabdevanje toplom vodom, što je i učinjeno. Iz sličnih hala-bolnica čujemo da je higijena na niskom nivou i svi se žale na hladnoću? Osnovni kriterijum mora biti zaštita zdravlja i bezbednosti osoba koje se tamo nalaze. Prilikom kontrole privremene bolnice u niškom Čairu pre nekoliko dana utvrđeno je da su ispunjeni sanitarno-higijenski i epidemiološki uslovi. Pritužbe na hladnoću nismo dobili jer da jesmo, sigurno bismo reagovali. Ponoviću, privremene bolnice nisu hoteli, ali ispunjavaju propisane uslove. Na osnovu informacija od građana koji su nam se žalili na nemogućnost komunikacije sa bolesnim srodnicima i informisanja o zdravstvenom stanju, ukazali smo direktoru KC Niš koji je uveo novi protokol o obaveštavanju porodica o zdravstvenom stanju njihovih članova hospitalizovanih zbog virusa korona. Na vašu inicijativu su bolesnici na Sajmu testirani. Da li ćete ubuduće morati da reagujete svaki put kada neka skupina ljudi bude „zaboravljena“? Građani su testirani po drugi put na virus korona iste večeri, nakon što sam razgovarao sa predstavnicima Ministarstva zdravlja. I ubuduće ću pratiti situaciju u objektima u kojima su smešteni građani radi sprečavanja širenja epidemije i reagovati uvek, ne samo kada je u pitanju grupa ljudi, već i u svakom pojedinačnom slučaju. Kako gledate na diskriminaciju povratnika u Srbiju koja se sprovodi u jednom delu medija i od strane jednog broja zvaničnika? Ne vidim da je bilo diskriminacije. Za nas je bilo važno da li je ispoštovan član 39 Ustava i omogućen ulazak u državu našim državljanima. Mi smo tome dali veliki doprinos uz pomoć bilateralnih kontakata koje sam uspostavio sa ombudsmanima širom Evrope. Na početku svog mandata sam kritikovan zbog zaključivanja bilateralnih sporazuma sa ombudsmanima, iz razloga postojanja međunarodnih organizacija. Ispostavilo se da sam bio u pravu jer u ovakvim situacijama međunarodne organizacije nisu mogle da odgovore na konkretne probleme građana. Savet Evrope je izdao upozorenje da je tokom pandemije veoma važno da se nacionalnim manjinama obezbede uputstva i školovanje na manjinskom jeziku. Da li je to omogućeno? Mi smo razgovarali sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina kako bismo se informisali o ostvarivanju prava tokom vanrednog stanja. Postoje primedbe pojedinih nacionalnih saveta na način organizovanja i izvođenja nastave. Prema mojim saznanjima, nastava se emituje na osam manjinskih jezika. Upozorili ste na probleme ne samo autistične dece, već i svih kojima je potreban personalni asistent. Da li je pronađeno rešenje? Tako je. Upravo smo iz tih razloga tražili i ostvarili više kontakata sa lokalnim samoupravama. Sve vreme ukazujemo da se odredbe o ljudskim pravima moraju šire tumačiti u korist svih onih lica koja objektivno imaju potrebu za tuđom pomoći i asistencijom. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan odgovorima svih lokalnih samouprava, ali većinom jesam. Stručnjaci su izjavili da se ne preduzimaju nikakve mere u odnosu na romska naselja i da će se o tome razmisliti tek kada se zabeleži slučaj kovida-19 među njima. Ne čini li vam se da će tada biti kasno? Odmah po dobijanju ove informacije stupio sam u kontakt sa predsednikom Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. U dogovoru sa njim, pozvao sam sve lokalne samouprave i tražio da me obaveste kako su rešili ovaj problem. Zahtevao sam da lokalne samouprave obezbede vodu, hranu i higijenske pakete za romska naselja. Našim delovanjem smo doprineli da pojedine lokalne samouprave ovako i postupe. Moram da naglasim da postoje i oni koji su se na naše apele oglušili, o čemu je upoznat Nacionalni savet preko svog predsednika. Zatražili ste da se preko društvenih mreža ne šire lažne informacije i da se svi okrenu ka zvaničnim izvorima. Da li mislite da dobijamo pravovremenu informaciju, s obzirom na to da se odluke često menjaju? Društvene mreže su često poligon za širenje neistinitih informacija. Ne smatram da svi koji šire neistinite informacije imaju lošu nameru. Iza toga može stajati dobra namera, ali i ona može da dovede do zabune i uznemirenja javnosti. Smatram da su sve nezavisne institucije u Republici Srbiji morale da uzmu učešća radi pravovremene informisanosti građana, u čemu se institucija na čijem sam čelu pokazala dorasla zadatku. Mnogim građanima, iz tehničkih ili drugih razloga, nisu sve informacije na jednak način dostupne, zbog čega institucija Zaštitnika građana savetuje građane koji nam se obrate kako da ostvare svoja prava u izmenjenim okolnostima sa kojima se suočavamo. Pretpostavljam da ste se tokom vanrednog stanje sreli sa mnogim potresnim primerima, recimo slučaj dece kojima je otac preminuo, a majka otišla u bolnicu. Kako ih rešavate? Sreli smo se sa brojnim potresnim pričama, među koje spada i ova o kojoj govorite. Tražio sam da nadležni organi hitno preduzmu mere kako bi se zaštitila deca i njihovo zdravlje. Posle ovog slučaja je Ministarstvo rada donelo instrukciju za postupanje u sličnim situacijama. Takođe, grad Beograd je naveo da je spreman da otvori tzv. SOS obdaništa u slučaju da oba roditelja obole od virusa i da nema drugih lica koja bi mogla da se staraju o deci. Na osnovu stalnih kontakata sa institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava širom Evrope, mogu sa sigurnošću da tvrdim da je ova situacija sve iznenadila jer se razvoj događaja nije mogao predvideti, ali da su upravo ove institucije prve reagovale. Prvenstveno mislim na institucije u regionu, čime su dale veliki doprinos u rešavanju pitanja na koja države nisu imale odgovor.