Kupovina od kuće jača od virusa

Brzo širenje virusa kovid-19 izazvalo je globalni ekonomski nemir. Početno pojavljivanje u Kini i efekti koje je virus imao na globalni lanac snabdevanja teško su pogodili tržišta u celom svetu. Međutim, globalna rasprostranjenost virusa ima znatno veći uticaj na ekonomiju. Mnoge aktivnosti, usmerene ka krajnjim potrošačima, potpuno su ugašene, dok se druge pojačavaju, kako bi se nosile sa paničnom kupovinom i potrebom da se održi snabdevanje osnovnim proizvodima. Takođe, brzina kojom se promene dešavaju predstavlja poremećaj sam po sebi. U Srbiji situacija se ne razlikuje značajno u odnosu na svet. Vlada je proglasila vanredno stanje, ograničila putovanja i delimično zabranila kretanje. Kafići, restorani, trgovački centri i sve prodavnice koje se ne smatraju neophodnim za svakodnevno snabdevanje, uglavnom su zatvorene, a mere Vlade već ugrožavaju likvidnost i opstanak maloprodaje, iako je taj sektor, za razliku od nekih drugih, tek na početku krize. Jačina negativnog uticaja zavisi pre svega od vrste robe i kanala distribucije. Najviše su, svakako, pogođene neprehrambene prodavnice (odeće, nameštaja i elektronike), koje nemaju razvijenu onlajn trgovinu - mnoge od njih ne ostvaruju nikakve prihode. Postojeće e-prodavnice i prodavci koji koriste višestruke kanale prodaje manje su pogođeni, ali takođe beleže niže prihode, izuzev onlajn prodavaca prehrambenih i zdravstvenih proizvoda, koji beleže značajan rast. U tim okolnostima, menadžeri maloprodajnih kompanija istovremeno se suočavaju sa nekoliko različitih izazova - osiguranje bezbednosti i zdravlja radne snage, komunikacija i motivacija, upravljanje likvidnošću, primena i procena posledica ekonomskih mera Vlade, minimizovanje operativnih troškova, prilagođavanje novim zahtevima kupaca, upravljanje prekidima u lancu snabdevanja i mnogim drugim izazovima. Da bi ih uspešno rešili, većina preduzeća je osnovala tim za upravljanje krizom, koji prati uticaj krize, razvija i prati inicijative za njihovo ublažavanje, a odgovara direktno generalnom direktoru. Iako upravljanje krizom za većinu kompanija predstavlja oblast na koju je neophodno odmah se fokusirati, najuspešnije kompanije koriste mogućnosti koje proizlaze iz krize. To podrazumeva izgradnju i jačanje kanala e-trgovine, optimizaciju portfolija proizvoda i izdržljivosti lanca snabdevanja, ubrzanu digitalizaciju poslovanja kao i aktivnosti kojima osnažuju organizaciju i čine je fleksibilnom. Većini svestranih kompanija u ovom trenutku prioritet je brza izgradnja onlajn prisustva. To se može postići korišćenjem postojećih platformi za e-trgovinu, kao i saradnjom sa lokalnim preduzećima za distribuciju i e-trgovinu. Ovo je posebno kritično za male i srednje prodavnice, od kojih pojedine koriste čak i servise za direktnu razmenu poruka (Viber ili WhatsApp) kao privremenu meru kako bi direktno došle do svojih kupaca. Uspešne maloprodajne kompanije prilagođavaju svoj asortiman kako bi postale otpornije na recesiju. Prilagođavaju pre svega promociju, distribuciju i skladištenje, tako što daju prioritet proizvodima za kojima je visoka potražnja poput proizvoda za bebe, zdravlje, domaćinstvo, kozmetike, namirnica i proizvoda za kućne ljubimce. Uspostavljanje snažnog planiranja prodaje i operacija kroz prilagođavanje proizvodnje i zaliha potrebama tržišta ključno je u upravljanju razlikama između ponude i potražnje. Dobar primer je Unilever koji je mesečne prognoze prodaje pretvorio u nedeljne i gde je viši menadžment privremeno umesto strateškog fokusa prešao na operativni. Dobre mere za održavanje lanca snabdevanja takođe uključuju traženje sekundarnih izvora snabdevanja i zamena za ključne proizvode, pa i korišćenje dodatne logistike i skladištenja za pojedinačna tržišta, tamo gde je tražnja najveća. Ovo je, takođe, vreme kada bi trebalo razmišljati o ubrzanom restrukturiranju kako bi se uspostavila fleksibilnija organizacija - na primer, jačanjem infrastrukture za rad od kuće – ne samo za aktuelnu, već i za sve eventualne buduće krizne situacije. Srpski trgovački lanci koji nude kućnu dostavu (Maksi, Idea i Univereksport) trenutno su preopterećeni onlajn narudžbinama, dok je mogućnost za brzo povećanje kapaciteta limitirana. Takva situacija je pogodovala manjim i fleksibilnijim kompanijama, koje su u mogućnosti da iskoriste preveliku potražnju za dostavom namirnica. Glovo, specijalizovana kompanija za dostavu koja je nedavno ušla na srpsko tržište, nudi usluge dostave usmerene na širok spektar namirnica i ostalih proizvoda široke potrošnje. Široka mreža pojedinačnih kurira omogućava Glovu da na vreme dostavlja male i velike količine robe. Ostale kompanije kao što su Moja pijaca i Gajbica, specijalizovane za dostavu voća i povrća, koje su se tradicionalno fokusirale na korporativne klijente, sada robu dostavljaju i pojedincima. Istovremeno, sistemi dostave koji su uglavnom zasnovani na plaćanju gotovinom sada se, kao odgovor na pandemiju, okreću bezgotovinskim sistemima plaćanja i beskontaktnoj isporuci. Trgovci odećom i sličnim proizvodima, tradicionalno prisutni u trgovinskim centrima, koji su zbog vanrednog stanja privremeno zatvoreni, ulažu napore u onlajn prodaju, pokušavajući da je pojačaju uglavnom raznim popustima. Fashion&Friends, kompanija koja predstavlja najveći broj brendova na srpskom tržištu nudi popust od 20 do 40 odsto na sve e-kupovine. Uz to, trgovci dobijaju podršku i tržnih centara tokom perioda kada ne rade ili rade smanjenim kapacitetom kroz različite opcije manje cene zakupa, čime se smanjuju njihovi troškovi. Još jedan dobar primer je i preduzeće Mimovrste, najveća slovenačka e-prodavnica, koja se brzo prilagodila novoj situaciji i razvila novu platformu sličnu Amazonu. Mimovrste partner, kako se zove ova platforma, omogućuje trgovcima da preko njih prodaju svoje proizvode, koje trenutno ne mogu da prodaju u prodavnicama. Zahvaljujući novoj platformi, Mimovrste je za vreme krize izazvane kovidom-19, uspeo da poveća prodaju za 70 odsto. Tom platformom su, takođe, pomogli mnogim slovenačkim trgovcima koji nisu imali infrastrukturu i marketinšku podršku da u kratkom roku izgrade onlajn prisustvo. Svakako, praviti bilo kakve konkretne projekcije za budućnost ekonomije u Srbiji, a i širom Evrope, u ovom trenutku je veoma teško. Sa sigurnošću može se samo tvrditi da je situacija kompleksna i da će u budućnosti biti mnogo prepreka koje treba savladati. Zato je veoma bitno da trgovci u ovom periodu dobro organizuju operacije, prate svoju logistiku, vode računa o finansijama i prate promene na tržištu, ali da im, ipak, u fokusu budu i nove mogućnosti koje kriza donosi.