Korona u doba Jure

Puna je Srbija različitih investitora. I ovakvih i onakvih. I onih koji ovih dana ne rade ili rade sa minimalnim kapacitetima, jer je aktuelna pandemija zaustavila tražnju za njihovom robom i uslugama, kao i onih koji trenutno rade više no ikad, jer je, iz istih razloga, pojedina roba traženija no ikad. I neće biti da su svi oni toliko odgovorni i savesni da su odmah preduzeli baš sve neophodne mere da zaštite svoje zaposlene od virusa koji trenutno hara, kao što neće biti da su i svi zaposleni toliko uplašeni da baš nikome ovih dana nije palo na pamet da se požali na to da radi u uslovima koji nisu idealni. Zašto su to onda jedino uradili zaposleni u južnokorejskim pogonima Jure u Nišu, Leskovcu i Rači, ako je lako pretpostaviti da je spisak onih poslodavaca koji nisu sasvim ispoštovali propise o postupanju i organizaciji rada u vreme vanrednog stanja izazvanog pandemijom virusa kovid - 19 sasvim izvesno duži? Možda zato što je baš Jura ponovo dokazala da je s pravom postala sinonim za sve ono loše što se pripisuje stranim investitorima u Srbiji. Opet je u pogonima te kompanije Inspekcija rada morala da utvrđuje da li se poštuju propisi, a krizni štabovi da baš Juri nalažu da broj zaposlenih u proizvodnim halama prilagodi propisanim normama. I to danima nakon što su norme i propisi usvojeni, i tek onog jutra kada su radnici jednog od ovih pogona odbili da uđu u proizvodne hale, iz straha da se ne zaraze. A do tada, poslodavac je pokušavao da ih privoli nuđenjem bonusa u iznosu od 500 do 2.000 dinara ukoliko pristanu da rade i treću smenu, i subotom. Jer, razume on strah od kovida i zaraze, ali zato i radnici moraju da razumeju da sa naručiocem robe nema šale i da on očekuje naručene isporuke. I u situaciji kada je ceo svet, prvi put, praktično blokiran. Situacija sa pobunjenim radnicima u međuvremenu se smirila, iako je jedan od njih i privođen zbog sumnje da je širio paniku. Inspekcija za rad, a kako drugačije, utvrdila je da su u Juri preduzeli sve neophodne mere za zaštitu radnika. I ne samo to. Poslodavac je radnicima omogućio da odluče da li žele da rade ili ne, a oni bi sada prvi put trebalo da mu veruju da ih neće sačekati neka sankcija ukoliko se odluče da do 24. aprila sede kod svojih kuća. Jer to pravilo važi do tada, a onda će, kako prenose lokalni mediji, svi morati da nastave punom parom. Bez obzira na to šta, u međuvremenu, bude nalagala struka, na koju se ovih dana svi pozivaju. Jer, zapovest struke za Juru, ionako, ne važi. Baš kao što do sada nisu važili zakoni ove zemlje. Javnost u Srbiji zvala je pogone Jure, „zabranjenim gradom“, upravo zato što mediji u te pogone godinama nisu uspevali da uđu. I da pokušaju da saznaju šta se zapravo dešava iza zidina fabrike čiji radnici su se često žalili na mobing i neadekvatne uslove rada. I to ne bez osnova, a što je NIN-u svojevremeno i potvrđeno u Inspekciji za rad rečenicom da je 90 odsto prijava bilo osnovano. Šta to vredi, kada je ista ta Inspekcija rada, na primer u Nišu, dobila pre nekoliko godina od menadžmenta Jure na poklon dva automobila pozamašne vrednosti, a spekulisalo se da je i nekadašnji direktor Inspekcije u slobodno vreme obavljao funkciju savetnika kompanije za poslove zaštite i bezbednosti na radu. Baš u vreme kada su se radnici žalili da poslodavac na mnogo načina krši Zakon o radu, pa i tako što je doskoro svaki pokušaj osnivanja sindikata u toj fabrici bio osujećen i sankcionisan otkazima. I sve to dok su poreski obveznici, uključujući i onih nekoliko hiljada koji rade u Juri, plaćali poslovanje ove kompanije u Srbiji. Jura je, da podsetimo, od države dobila i zemljište za izgradnju pogona, ali i 25 miliona evra subvencija za zapošljavanje tih mučenih radnika. Iz svega ovoga izgleda da kovid-19 možda može da, preko noći, promeni uobičajeni način života cele planete, ali ne i način poslovanja Jure u Srbiji.