Balsamovanje istine

U trenutku kada se, 22. aprila, navršava tačno 150 godina od njegovog rođenja, Vladimir Iljič Lenjin i dalje je ime koje izaziva polemike. NJegov mauzolej ostao je netaknut uprkos pozivima sa raznih strana da se balsamovano telo nekadašnjeg vođe revolucije konačno sahrani. Niko se još nije osmelio da to i učini. Uprkos tome u šta će se pretvoriti san o komunizmu i kakve će strašne istine isplivati posle pada tog sistema, Lenjinovo ime još uvek je ostalo živo i na neki čudan način zaštićeno. Vladimir Iljič Uljanov rođen je 1830. u gradu Simbirsku, kao treće od šestoro dece u porodici. Stariji brat Aleksandar obešen je zbog učešća u neuspelom atentatu na cara i to će umnogome odrediti put tada sedamnaestogodišnjeg Vladimira. Već 1895. uhapšen je i osuđen na godinu dana zatvora zbog delovanja u marksističkoj organizaciji. Potom je prognan u Sibir. Kada je pušten, 1900. emigrirao je u Švajcarsku, gde je izdavao časopis Iskra sa Georgijem Plehanovim i Julijem Martovom. Usred Velikog rata, a posle neuspele Februarske revolucije, pojaviće se oktobra 1917. ponovo u Rusiji. Kako se i uz čiju pomoć tu našao biće pitanje za kasnija vremena, ali Nemci koji su mu pomogli dobili su ono što su želeli – Brestlitovski mir kojim je Moskva izašla iz rata. Izašla iz Prvog svetskog rata, ali ušla u krvavi građanski rat koji će trajati do 1921, kada će boljševici potpuno preuzeti vlast. Kako su je preuzeli i koliko je krvi proliveno tada ostaće u senci zločina njegovog naslednika Staljina, ali upamćeno je da Lenjin nije bio manje nemilosrdan prema neprijateljima. Crveni teror doneo je ubijanje i progon političkih protivnika i svakoga ko nije stao uz partiju, nije bilo milosti ni za koga ko je smatran pretnjom za revoluciju. U julu 1918. ubijena je carska porodica Romanovih. Tako je stvorena prva socijalistička država na svetu Ruska Socijalistička Federativna Sovjetska Republika, koja će nekoliko godina kasnije, 1922, ući u Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR ). Ta će država potrajati sve do 1991. kada će se raspasti, a Lenjinovo ime postati za jednu stranu sinonim borbe za pravednije društvo, za drugu simbol snaga koje su uništile Rusiju i ime čoveka koji je ubio cara. Lenjin je komunizam doneo u nerazvijenu, siromašnu i gotovo uništenu Rusiju. Bilo je to nešto sasvim drugačije od Marksovog koncepta o proizvodnim snagama koje dostižu tako visok nivo razvoja da preuzimaju vlast i menjaju odnose. Cena stvaranja takve države bila je veoma visoka, borba za pravdu i jednakost donela je i mnogo nepravde i milione izgubljenih života. Sovjetska Rusija tek je bila u povoju kada je Lenjin, 1924. umro od posledica moždanog udara. O tome da li je, ko i kako uticao na takav ishod, razvijane su mnoge teorije. Činjenice su pak da su kolone građana koji su želeli da ga vide poslednji put bile duge kilometrima, a da je njegov mauzolej i danas ostao netaknut. I dok se Rusija još uvek bori sa nasleđem lenjinizma, Zapadna Nemačka dobija prvi spomenik Vladimiru Iljiču. Gelzenkirhen, grad u kome je upravo doneta sudska dozvola za postavljanje takvog spomenika, na tome može da zahvali Marksističko-lenjinističkoj partiji Nemačke (MILDP) koja je pokrenula inicijativu. Gradska administracija pokušala je to da spreči podnoseći tužbu, ali je sud zaključio da spomenik neće narušavati izgled okoline, niti istorijski i politički aspekti njegovog delovanja podležu zakonu. Iz MLDP zadovoljno su poručili da je Vladimir Iljič Lenjin na 150. godišnjicu rođenja izvojevao još jednu pobedu. U toj pobedi može se videti čežnja levičara za vremenom kada je samo postojanje Moskve značilo stalnu opomenu Zapadu. Ona sigurno drugačije izgleda iz ugla onih koji su to vreme živeli pod komunizmom.