Naše razlike

Sa interneta, čitalac Saša Ilić poslao mi je Razlikovni rječnik hrvatskoga jezika i srpskog jezika, čiji autor nije potpisan, ali se zasniva na ranijim sličnim radovima Vladimira Brodnjaka (Zagreb 1981), Guberine i Krstića (Zagreb 1991), Vesne Požgaj-Hadži (LJubljana 1999) i prof. Vladimira Krstića sa grupom studenata (Beograd 2005). Rečnik hrvatske reči daje na prvom mestu, a onda svaku od njih „prevodi“ na srpski. Sve reči pisane su latinicom, neke plavo a neke crveno, ali šta znači jedna a šta druga boja – nemoguće je utvrditi. Neki put je hrvatska reč plava a srpska crvena, npr. u juha (plavo) – supa (crveno), promet (plavo) – saobraćaj (crveno), nitko (plavo) – niko (crveno); nekad je upravo obrnuto, kao u parovima klokan (crveno) – kengur (plavo), šalica (crveno) – šolja (plavo), tisuća (crveno) – hiljada (plavo); nekad su plave obe reči, kao u ravnalo – lenjir, željezo – gvožđe, naranča – pomorandža, a nekad su obe crvene, kao u naočale – naočare, osobno – lično, šutjeti – ćutati. U rečnik su uneti i parovi koji se razlikuju samo po ekavskom odnosno ijekavskom izgovoru, kao rijeka – reka, mjesec – mesec, ljepota – lepota, grijati – grejati. NJima u načelu nije mesto u „razlikovnom“ rečniku, jer tu srpski i hrvatski upotrebljavaju istu reč, samo s različitim izgovorom nekadašnjeg „jata“. Biće, naravno, slučajeva kada ekavac neće biti siguran da li u hrvatskom obliku reč ima e, je ili ije, odnosno kad će Hrvatu biti nejasno kako se na srpski prevodi njegovo sijali su (žito) a kako njegovo sijali su (od sreće). Zato su i ovakve reči dobrodošle, ali ih je trebalo dati u posebnom spisku, ili obeležiti posebnom vrstom slova. Nisam imao vremena niti bio raspoložen da anonimnom autoru lovim greške, kakvih ima u svakom prvom izdanju. Ipak treba skrenuti pažnju da su suvišni parovi kao neznatan – beznačajan, nikako – nipošto, popis – spisak, jer je prva, navodno „hrvatska“ reč podjednako uobičajena u Srbiji kao i druga, „srpska“. U paru njekati – negirati hrvatska reč je pogrešno data (pod nj, umesto nijekati, pod n), a kao srpski sinonim trebalo je, pre glagola latinskog porekla, dati i domaće poricati.