Nije nama virus ubio demokratiju

Predsednik sažaljivo govori o suzama premijerke Ane Brnabić u jeku pandemije dok prećutkuje štošta, pa i da je, na primer, Vlada Srbije još pre tri godine imenovala Bobana Gašića, brata Bratislava Gašića, direktora BIA, na mesto predsednika Nadzornog odbora Kliničkog centra u Nišu. Koje su njegove kompetencije za tu poziciju? Zašto je baš njega lično ministar zdravlja Zlatibor Lončar, po sopstvenom priznanju, „molio“ da prihvati tu funkciju? Šta je pogrešno s nama? Zašto nas ne mogu ganuti suze premijerke, kao što su ganule predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića? I da li sada, kroz stotine mrtvih, uživo gledamo kakve mogu biti posledice nepotizma, stranačkog zapošljavanja, suspendovanje demokratije i vladavine prava i urušavanja institucija? O tome i vanrednom stanju u Srbiji za NIN govori Zoran Živković, predsednik Nove stranke, bivši premijer i ministar policije. Predsednik Vučić ganut je suzama premijerke. Zašto Nemačka ćuti o suzama Angele Merkel? Zašto ne plače premijerka Novog Zelanda? Patetično primitivna, amaterska operetska predstava – to je sintagma koja najbolje definiše Vučićevu politiku i dnevno ponašanje. On bolje od svoje majke zna koliko je bio težak na rođenju, on radi 24 sata dnevno, on ne jede - možda lignje ponekad - spava na podu, čita 600 stranica dnevno, breca se na strane političare, bondovskim manirima obezbeđuje hiljade respiratora po ceni od 300.000 evra... Ko zna svoj posao, on ga završi za osam sati, a glup i vredan je najgora moguća kombinacija - što više radi, to veće gluposti čini. Samo budale spavaju na podu i lažu da gladuju, a stomak im je sve veći. Uzalud čita stotine stranica kad mu je literatura pogrešna ili je ne razume. Onaj ko „lako klekne“ pred Blerom, Šrederom, Erdoganom, Putinom ili američkim zamenicima asistenata pomoćnika podsekretara za Balkan – taj ne čini ništa dobro za Srbiju. Koje su kompetencije brata direktora BIA Bobana Gašića, vlasnika konditorske firme BG produkt, bile presudne da ga u decembru 2017. Vlada postavi za predsednika Nadzornog odbora Kliničkog centra Niš, a sada je i potpredsednik Upravnog odbora Opšte bolnice u Kruševcu? Prvi put čujem da je brat Gašića predsednik Nadzornog odbora Kliničkog centra Niš, ali to me ne iznenađuje, naravno. NJegove kompetencije su apsolutno identične kompetencijama koje za posao koji obavlja poseduje i njegov brat keramičar. Obrazovan je i pošten koliko i Vučićevi ministri unutrašnjih poslova i finansija, a verodostojan kao njihove diplome i doktorati. Iste kompetencije imaju i roštiljdžija na čelu EPS-a, vazduplohovac na čelu Puteva Srbije, kao i stotine, hiljade „naprednih“ funkcionera na svim nivoima vlasti. U autorskom tekstu za Vašington tajms premijerka Brnabić je rekla da borba protiv epidemije ne guši demokratiju u Srbiji i da vlasti mogu da zaštite i demokratiju i građane od virusa korona. Verujete joj? U svom pravom, potpunom i aktivnom smislu demokratija u Srbiji je postojala samo od oktobra 2000. do kraja 2003. Odmah nakon toga upala je u pasivnu, simboličnu fazu, a od izbora 2012. sistematski se uništava. Tragikomično je kada Brnabićeva tvrdi da će njen „šef“ Vučić da zaštiti demokratiju i građane od virusa. Štitio je on, zajedno sa Miloševićem, Šešeljem, Dačićem i Vulinom, devedesetih Srbe svuda po Balkanu. Tamo gde ih je on štitio i spasavao – tamo Srba više nema. Isto je i sa demokratijom. Kada premijerka kaže da obezbeđuje demokratiju u Srbiji da li pod demokratijom misli i na hapšenje novinara? Onih koji izveštavaju o nezaštićenim medicinskim radnicima u zemlji koja je vodeća po broju zaraženih lekara i medicinskih sestara? Znate li još bilo koju zemlju u kojoj su u jeku pandemije hapsili novinare? Naravno, Severna Koreja, Južni Jemen, Nigerija, Burkina Faso… Kada je Vučić prvi put bio na vlasti, kao ministar informisanja, režim je ubijao novinare. Ćuruviju, Dadu Vujasinović… Danas im samo ponekad spaljuju kuće i hapse ih redovno. Toaletoidi i napredni analitičari bi zaključili da je danas „mnogo, mnogo bolje – najbolje u istoriji“! Ako znamo da je zaraženo više od 600 lekara i medicinskih sestara, kako zvuči naredba direktorke na početku pandemije, kojom osoblju klinike „Laza Lazarević“ zabranjuje korišćenje zaštitnih maski i rukavica? Medicinska nauka i kod nas i u svetu u ovoj pandemiji pokazala je sve svoje nedostatke. Ni danas, mesecima od početka ove nesreće, nemamo nijedan jasan stav struke. Ne zna se ni kako je virus nastao, ni kako se leči, kako se prevenira. Svi su rekli šta misle, niko nije rekao šta zna. Sve to, naravno, ne daje za pravo da se odgovorni za rad medicinskih ustanova ponašaju kao direktorka „Laze Lazarevića“. To je primerenije ponašanju pacijenta, a ne rukovodioca te bolnice. Zašto RRA nije reagovala kada je vlasnik TV Pinka Željko Mitrović sa nacionalne frekvencije poručio građanima, praktično vlasnicima te frekvencije: „Vi koji ste protiv Vučića ste stoka“? Kada vam taj (s)tvor kaže tako nešto, budite ponosni! Zamislite da vam taj zavisnik od ozona i ko zna još čega, kaže nešto pohvalno... RRA je potpuno nebitna institucija, a za sve u Srbiji, po svojoj volji i onome što govori i radi, odgovoran jeste Aleksandar Vučić. Dakle, smena njegovog režima je rešenje za sve probleme. Dragi građani, kolege iz opozicije, intelektualci, odgovorni i hrabri prijatelji, u ovim danima korone, razmišljajte o tome kako da ova lepa zemlja Srbija postane dobra država. Svi znamo rešenje. To je borba. Institucije su urušene, demokratija je mrtva u Srbiji, takođe i u čitavom svetu? U svom najširem smislu demokratija je nesprovodiva u vreme vanrednih mera, bilo gde u svetu, ali to je samo privremeno. U Srbiji nije virus ubio demokratiju – mnogi su joj radili o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator! To ne smemo dozvoliti i zato je neophodna borba! Premijerka tvrdi da vlast obezbeđuje demokratiju u Srbiji, kune se u demokratiju u zemlji u kojoj se vlast pravi da je opozicija mrtva? O dami koja ima svog „šefa“ ne bih da trošim reči niti da tumačim njene „mudrosti“. Demokratija je na ivici opstanka delovanjem Vučićevog režima, ali i ponašanjem onih iz opozicije koji su stvorili SNS, jačali ga, sa njim sarađivali i pre i nakon 2012. Naravno, krivica ovog prvog je dominantna. Da li ste očekivali poziv opoziciji da sa vlastima učestvuje u borbi protiv kovida-19? Da li je bilo takvih pokušaja i poziva? Ne, jer bi to značilo da ih možemo kontrolisati, a to im je noćna mora. Kako je došlo do toga da pandemija postane na neki način Vučićev saveznik, jer neka istraživanja govore da on sada ima 61 odsto podrške građana, više nego pre vanrednog stanja, iako Srbija ima najveći broj zaraženih i mrtvih, kao i najveći broj zaraženog medicinskog osoblja u regionu? Da li je globalni fenomen rast rejtinga čelnim ljudima većine zemalja, bez obzira na rezultate borbe protiv virusa? Istraživanja javnog mnjenja u vreme vanrednog stanja ne daju realne rezultate, to je opštepoznata činjenica. Ispitanici tada često, u strahu, govore ne ono što misle već ovo što očekuju da će se dopasti vlasti ili svoj stav zasnivaju na pogrešnim pretpostavkama, pa ga brzo nakon ukidanja vanredne situacije dramatično promene. Dakle, o rejtinzima pričamo kada se normalizuje situacija i kada većina građana bude obaveštena o realnim činjenicama. Tanja Fajon je pozvala predstavnike vlasti da poštuju Ustav i omoguće rad parlamenata tokom pandemije. Ima li ko da je čuje? Hoće li vlast ispuniti ovaj zahtev? Da li bi vlast time priznala da je pogrešila što je raspustila Skupštinu i mimo nje proglasila vanredno stanje? Vučić je u subotu najavio da će parlament uskoro da zaseda, tako da je već postupio po naređenju – što je dobro. Vanredno stanje bi bilo uvedeno i u parlamentu, jer tamo ovi njegovi glasaju na zvonce. Formalno bi to bilo ispravnije, ali ne i suštinski. U vreme Sablje, da ponovim, parlament je radio bez prekida i donosio zakone koji su bili neophodni da bi borba protiv organizovanog kriminala bila još efikasnija. I izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da je „od ključnog značaja da parlamenti država kandidata nastave da igraju svoje ustavne uloge”. Zašto je važan rad parlamenta? Pored zakonodavne, kontrolna uloga parlamenta je jednako važna i krucijalna, posebno u teškim vremenima. Represivne mere vanrednog stanja, njihova neophodnost i efikasnost moraju se analizirati i ocenjivati, bolje dok traju nego kada budu okončane. Kontrola trošenja budžeta, potreba rebalansa, mere krizne ekonomske politike... sve su to teme o kojima se u parlamentu moglo i trebalo da diskutuje. Nova stranka je ponudila i alternativno rešenje – Komisiju za kontrolu sprovođenja vanrednog stanja, većinski sastavljenu od opozicije, ali je režim, plašeći se kontrole i sa idejom da sakrije malverzacije, to odbio. Postali ste premijer nakon ubistva Zorana Đinđića. Koliko se mere, uvedene 2003. posle proglašenja vanrednog stanja, razlikuju od ovih danas? Vanredno stanje 2003. uvedeno je nakon atentata na premijera, a to je nužna odluka u situaciji kada je očigledan pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Tada uvedene mere imale su jasan cilj – sveobuhvatnu borbu protiv organizovanog kriminala i očuvanje demokratskih institucija vladavinom prava. Parlament nije prekidao rad, donosio je zakone neophodne za efikasniju borbu protiv kriminalaca. Građani nisu imali nikakva ograničenja, a većina je govorila da su uživali u tom vremenu. Policija i pravosuđe su radili svoj posao profesionalno i u najkraćem roku otkrili i rešili atentat na premijera, ali i hiljade drugih krivičnih dela. Akcija Sablja svela je kriminal u Srbiji na istorijski minimum, a imala je podršku više od 85 odsto građana. Ako svoj posao radite posvećeno, sa dobrim namerama i odličnim saradnicima, uz poštovanje zakona i demokratskih principa – lako i uspešno vodite državu, bez obzira na to da li je vanredno ili normalno stanje. Mnogi vam zameraju što niste raspisali izbore odmah posle vanrednog stanja i iskoristili veliku podršku građana. Da li verujete da će aktuelna vlast neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja raspisati izbore? I kada? Velika podrška građana ne sme biti zloupotrebljena. Nakon ukidanja vanrednog stanja počela je žestoka kampanja protiv vlade koju sam vodio i tada održani izbori ne bi bitno promenili odnos snaga u parlamentu. Tu kampanju su vodile poražene snage poraženog režima, ali i jedan deo DOS-a i takozvana nezavisna kritička javnost. Današnja situacija je specifična jer su izbori već raspisani, oni su u toku samo je proces prekinut i on može biti nastavljen tek kada se život u Srbiji potpuno vrati u normalu. O tome kada ih treba održati treba započeti dijalog kada se ukine vanredno stanje i sve aktivne vanredne mere da bi građani bezbedno i bez bilo kakvog straha slobodno izašli na birališta. Da li ste za izlazak na izbore i dalje ili za bojkot nakon novih okolnosti? Hoćete li učestvovati u izborima ako budu raspisani neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja? Šta za sebe i opoziciju u tom slučaju očekujete? Donećemo odluku nakon ukidanja vanrednog stanja, kada bude jasno kada i u kojim uslovima će se izbori održati. Bojkot otvara dilemu kome to odgovara, režimu ili građanima? Da li bojkotom možemo rešiti afere, korupciju i kriminal aktuelnog režima, da li bojkot stvara uslove za istrage, suđenja i presude krivcima za Krušik, Savamalu, helikopter, ubistvo Olivera Ivanovića, falsifikovane diplome i doktorate... Bez borbe, a to znači i izbora, nema razobličavanja kriminala režima, ali i ponude novih programa i nove metodologije preuzimanja odgovornosti, a bez svega toga Srbija nema budućnost. Da li, kao što tvrde mediji iz nekih susednih zemalja, Vučić koristi pandemiju za zastrašujuću predizbornu kampanju? Ili oni samo kažu što ovde mnogi ne smeju reći? Kolege iz Nove stranke i ja upozoravamo da se vanredno stanje na najgori način zloupotrebljava u predizborne, dnevnopolitičke svrhe. Vučić ne propušta priliku da medijski monopol upotrebi za samopromociju zasnovanu na lažima. Pomažu mu njegovi šegrti, oni kojima je „šef“ i horde toaletoidnih urednika i „novinara“ i samozvani poltronski analitičari, dokoni kibiceri kojima se mudrost iscrpljuje tvrdnjom „svi su isti“. Verujete li kao bivši ministar policije SRJ da je opravdan strah od mogućih zloupotreba policije i tajnih službi tokom vanrednog stanja? Zloupotreba bezbednosnih službi, policije i pravosuđa navika je Vučićevog režima. U vanrednom stanju bezobzirnija je, primitivnija i opasnija. Većina policajaca, tužilaca i bezbednjaka pokušava profesionalno da radi svoj posao ali njihovi rukovodioci, „šefovi“ intimusi i saučesnici to upražnjavaju svakodnevno. Hapse novinare, laju na opoziciju, maltretiraju i ponižavaju građane, nezakonito troše stotine miliona para građana. Sve to mora biti istraženo i sankcionisano, a za to je nužna hitna promena vlasti!