Likvidnost je prioritet

Globalna kriza izazvana pandemijom je presedan, događaj kakav se ne pamti u poslednjih pola veka od pandemije hongkonškog gripa iz 1968, od koga je preminulo milion ljudi širom sveta. S obzirom na to da ne postoji nikakvo iskustvo iz bliske prošlosti iz kojeg bismo mogli izvući neke zakonitosti koliko ovakva kriza traje, kakve će biti njene globalne posledice, koliko će trajati oporavak, ključna reč sa kojima se svi danas suočavamo je neizvesnost. Neizvesnost i zbunjenost su prisutne i kod međunarodnih institucija koje daju prilično različite prognoze. Tako, na primer, najnovije prognoze MMF-a govore o globalnom padu svetske ekonomije od tri odsto u 2020. i delimičnom oporavku tokom 2021. MMF procenjuje da će kumulativni gubitak svetskog BDP-a tokom ove i sledeće godine, zbog krize izazvane pandemijom, biti oko 9.000 milijardi dolara, što je, kako se ukazuje, veće od ekonomija Nemačke i Japana zajedno. Procena MMF-a je da će ova kriza biti teža od globalne finansijske krize iz 2008. Svetska banka je kalkulisala sa globalnim padom od oko dva odsto BDP-a. OECD je tokom marta izašao sa mnogo optimističnijom prognozom da će globalni pad u ovoj godini biti 0,5 odsto. Kada je u pitanju Srbija, prognoze su takođe prilično različite. Svetska banka za ovu godinu predviđa pad od 0,5 odsto, a u sledećoj godini oporavak i rast od četiri odsto BDP-a. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije u optimističkom scenariju predviđa da bi Srbija mogla da ostvari blagi rast, a u pesimističkom scenariju predviđa negativnu stopu rasta od blizu jedan odsto. MMF u ovoj godini za Srbiju predviđa pad od tri, uz snažan oporavak od 7,5 odsto u sledećoj godini. Međutim, kada je u pitanju Srbija, možemo primetiti jednu zajedničku karakteristiku svih ovih prognoza, a to je da će Srbija mnogo bolje proći, odnosno da će pad biti mnogo niži nego kod većine ostalih zemalja iz regiona. Krize izazvane pandemijama se u velikoj meri razlikuju od klasičnih kriza. U klasičnim krizama padaju svi sektori, a u krizama izazvanim pandemijama postoje delatnosti koje mnogo brže padaju nego u klasičnim krizama, odnosno u kojima ekonomska aktivnost gotovo potpuno zamire, poput saobraćaja, turizma, malih zanatskih radnji i dr. Zatim postoje grane na koje kriza nema veći uticaj, poput proizvodnje električne struje, prehrambene industrije i dr. Sa druge strane, postoje sektori za koje ova kriza predstavlja šansu i koji ostvaruju brz rast, kao što su farmaceutska industrija, proizvodnja medicinske opreme, zdravstveni sektor i dr. Takođe, nakon kriza izazvanih pandemijama oporavak je brži nego kod klasičnih ekonomskih kriza. Imajući u vidu ovakvu prirodu kriza izazvanih pandemijom potrebno je i kreirati specifičan program mera ekonomske politike. Kada govorimo o Srbiji, naša pozicija je relativno dobra, jer su u prethodnom periodu uspešno sprovedene mere fiskalne konsolidacije tako da postoji fiskalni prostor za značajan nivo intervencije. S obzirom na to da je moguć brz oporavak, da bismo ga i ostvarili važno je da mere budu targetirane prema onim sektorima i preduzećima koji su najviše pogođeni krizom, odnosno da se u njima sačuvaju radna mesta i omogući brzo pokretanje ekonomske aktivnosti, čim se stvore uslovi za to. U tom kontekstu važno je da se izbegnu mere koje bi mogle poništiti efekte fiskalne konsolidacije iz prethodnog perioda i dovesti ponovo u situaciju problema sa javnim dugom. U tom kontekstu sugestije Fiskalnog saveta su opravdane. Obično se u krizama kao prvi pojavljuje problem likvidnosti. Stoga smatram veoma pozitivnim to što je brzo kreiran program mera koji će biti usmeren ka rešavanju ovog problema. Mislim da je dobro dizajniran program kredita preko komercijalnih banaka u vrednosti od dve milijarde evra uz garanciju države. Ovi krediti plasiraće se uz veoma konkurentne kamatne stope. Na ovo se dodaje i program vredan 200 miliona evra, koji će ići preko Fonda za razvoj. Istovremeno na ovom fonu su bile i mere NBS, koja je dva puta smanjivala referentnu kamatnu stopu i ona je trenutno na nivou od 1,5 odsto. NBS je suzila i koridor osnovnih kamatnih stopa i smanjila dinarsku kamatnu stopu u deviznim svop aukcijama. Ovim merama se uticalo i na raspoloživost likvidnih sredstava i na njihovo pojeftinjenje. Smatram i pozitivnom odluku o uvođenju tromesečnog moratorijuma na otplatu svih kredita. U ukupnom zbiru, reč je o dve milijarde evra kojima banke praktično pomažu privredu i građane da lakše premoste vanredno stanje izazvano pandemijom. Ukoliko kriza potraje, verujem da se može računati na dodatne mere NBS i države usmerene ka sektorima koji trpe najveći pritisak. Veoma važne su i mere koje su usmerene na pružanje pomoći u smislu isplata minimalnih zarada i odlaganja plaćanja poreza i doprinosa za mala preduzeća čija je aktivnost gotovo u potpunosti zaustavljena. Iako ovaj sektor nema preveliki značaj sa aspekta kreiranja BDP-a, ove mere imaju veliki značaj za očuvanje socijalnog i ekonomskog položaja velikog broja građana. Što se tiče banaka, one su ovu krizu dočekale spremno, odnosno visoko kapitalizovane sa visokom likvidnošću i niskim nivoom loše aktive. To znači da su banke spremne da podrže ekonomiju, a kao što sam više puta isticala banke dele sudbinu ostatka privrede, jer realni sektor i finansijski sistem posluju po principu povezanih sudova. Kroz moratorijum banke su se odrekle značajnog dela svoje likvidnosti i prolongirale ostvarenje zarade za budući period. Takođe, nakon isteka moratorijuma očekujem da će bankarski sistem, kao što će to uraditi i AIK banka, odgovorno pristupiti i nastojati da izađe u susret klijentima koji trpe posledice krize i pomoći im u prevazilaženju istih, kako bi što pre stabilizovali svoje poslovanje. Na kraju, ključna poruka je da je od izuzetne važnosti što je država brzo reagovala kako bi se posledice krize minimizovale, kao i da u slučaju potrebe za dodatnim merama one treba da budu targetirane prema onima čije je poslovanje stvarno ugroženo, kako bi se održali prethodno uspešno ostvareni rezultati fiskalne konsolidacije i time sprečile dugoročnije posledice ove krize.