Epidemija beščašća

U prošlom broju nedeljnika NIN, uz tekst naše novinarke Radmile Stanković naslovljen Epidemija neznalica, koji je kao komentar pratio temu Kultura na respiratoru povodom položaja (posebno slobodnih) umetnika usled pandemije, pisalo je: „Kada budemo sabirali šta je ko uradio za srpske umetnike u vreme korone, u istoriju beščašća će se preseliti Vlada Srbije, Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat za kulturu Beograda“. Sada dopunjujemo tu rečenicu sledećim: „Posebno poglavlje beščašća činiće Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.“ Evo i zbog čega. Istog dana po objavljivanju NIN-a, 16. aprila, na sajtu Ministarstva kulture i informisanja kao centralni tekst našao se odgovor (ili šta već) na pomenuti komentar Radmile Stanković, naslovljen (valjda ironično) Neznalica u epidemiji, koji je do zaključenja ovog broja ostao jedini aktuelni tekst u rubrici Aktuelnosti pomenutog ministarstva. Čak sedam dugih pasusa ovog fantomskog, dakle nepotpisanog reagovanja – iz čega treba da zaključimo da je to stav celog ministarstva – pisanog jezikom koji na momente evocira na vremena za koja stalno mislimo da smo ih ostavili u devedesetim, služe samo za napad, obračun pa i pretnju upućenu našoj novinarki, a da se pritom nigde ne osporavaju njeni stavovi, niti demantuje ijedna izneta tvrdnja. Ističe se, doduše, da je dan pre (15. aprila, kad je NIN već bio u štampi) upućen predlog Ministarstva Vladi Srbije za materijalnu pomoć samostalnim umetnicima, u kome i sami navode da su do toga došli „imajući u vidu različite reakcije, analize i predloge u javnosti“. Dakle tačno mesec dana od uvođenja vanrednog stanja. I tek pošto su im kulturni delatnici zakukali od nemaštine. I samo zato što su bili prinuđeni da reagovanje postave na svoj sajt, kako ističu na kraju prvog pasusa. Ne kaže se ko ih je prinudio i zbog čega, premda to nije tako teško zaključiti. I od sveg haosa u domaćim medijima ovih dana, od tabloidne vulgarizacije do propagandne estradizacije, od neproverenih informacija do medijskog mraka, Ministarstvu kulture i informisanja je jedino, sudeći po sajtu, zasmetao komentar novinarke koja je svojim dugogodišnjim radom zadužila kulturnu scenu Srbije. A Radmila Stanković je svojim potpisom stala iza hirurški precizne analize, u kojoj je iznela goruća pitanja sa kojima se susreće svaki umetnik u ovim teškim danima, kao i potencijalne probleme koji očekuju čitavu umetničku scenu tek po izlasku iz vanrednog stanja, sa posebnim akcentom na to u kojoj meri ključne institucije sistema uopšte doprinose (ili ne) njihovom položaju. U vremenima poltronstva, beščašće je pogubnije od samog virusa.