Ni para, ni respiratora

Nedeljama se u Srbiji borba protiv kovida-19 svodila na to koliko je respiratora za bolnice uspeo da obezbedi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući pre svega dobrim ličnim vezama sa svetskim liderima, posebno sa „bratom“ Si Đinpingom, predsednikom Kine. Bitku za respiratore vlast je nametnula kao mnogo važniju temu od nabavke zaštitnih maski, rukavica i druge neophodne opreme za zdravstvene radnike. Zbog ogromne tražnje celog sveta za veštačkim plućima, respiratori su postali gotovo najtraženija roba, pa je u taj posao država upregnula sve svoje službe, uključujući i Bezbednosno-informativnu agenciju. Gotovo nijedan javni nastup predsednik nije propustio a da ne kaže neku reč i o respiratorima. Gostujući u Upitniku 7. aprila rekao je: „Mi smo, verovali ili ne, kupili 2.200 respiratora. U ovom trenutku, na današnji dan. Onih 573 koje smo raspodelili i već su stigli, o njima ne pričam. Mi njih nemamo u zemlji. Dešava se svetsko čudo. Mi kad platimo, idemo preko Narodne banke Srbije, ona ide preko korespondentske, jedne američke banke. Kako oni čuju da mi platimo respirator, bilo da ga platimo 35.000, 26.000 ili 45.000 dolara, nije važno. Opšta je jagma i tuča za respiratorima. Ta banka našu uplatu zadrži 24 sata, traži dodatne podatke, u međuvremenu jave svojoj državi i službi od koga mi to kupujemo, a oni, mnogo moćniji od nas, zovu ih i ponude 130.000 dolara. I te mašine završe kod njih. I to tako rade sve vreme. A nama ne poništavaju ugovore, samo kažu da će da kasne, znate, dvadeset dana.“ Moguće da je, govoreći na RTS-u, Vučić računao i na 400 respiratora koje je preko malene podgoričke firme BTL medikal Montenegro, na osnovu ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje Srbije, naručio Sinofarm iz Beograda. Iako se stiče utisak da je nabavka respiratora bila posao od najvećeg državnog prioriteta, za koji je zalegao i šef države, ovu operaciju obeležili su i neki, najblaže rečeno, amaterski propusti, sa primesama kriminala, pa će biti posla i za istražne organe. Ko je u ovom poslu izgubio, a ko dobio, znaće se tek kada se podvuče crta, mada je malo verovatno da će javnost ikada saznati punu istinu o operaciji, koja je poreske obveznike koštala nekoliko desetina miliona evra. Tim pre što je i predsednik javno priznao da se zbog ogromne tražnje ne poštuju uobičajene procedure za javne nabavke, te da je Srbija respiratore plaćala u kešu i nabavljala ih „na polu-crno“. I koliko god je razumljivo da je država u jeku pandemije, dok je ceo svet ratovao za što veću količinu veštačkih pluća, možda i mogla da zažmuri na jedno oko, stiče se utisak da su u nekim slučajevima svi žmurili na oba oka, uključujući tu i najviše državne organe, Vladu Srbije, RFZO i BIA, koja je trebalo da kontroliše ovakve poslove. Na sreću, u konkretnom slučaju, država je uspela da se zaštiti, ali ne i privatna firma, koja je, sada je to i njima jasno, olako, bez bankarske garancije, maltene „na časnu reč“ nesuđenom crnogorskom partneru uplatila 8,9 miliona evra, bez ikakve provere da li oni zaista imaju na lageru u Kini 400 respiratora, spremnih da se odmah utovare u avion i isporuče Srbiji. Za Sinofarm stvari su krenule u pogrešnom pravcu nakon poziva iz RFZO na sastanak sa velikim dobavljačima, jer decenijama snabdeva skoro sve zdravstvene ustanove u Srbiji potrošnim materijalom. Na tom sastanku se razgovaralo o tome ko koliko maski, rukavica i druge zaštitne opreme za borbu protiv kovida-19 može u najkraćem roku da nabavi, a postavilo se i pitanje respiratora. Nikola Sinobad, vlasnik Sinofarma, za NIN priča da ga je Ivanko Nemčević povezao sa Sanjom Lekić, vlasnicom BTL-a, koja mu je 27. marta ponudila 400 respiratora. Tvrdila je da su na lageru u Kini, što je trebalo da bude garancija da vrlo brzo mogu biti prebačeni u Srbiju, prvih 200 komada marke ACM 812A već 30. marta, a 14. aprila i 200 komada pokretnih respiratora Shangrila 510s. „Potreba da se hitno reaguje, jer su zbog širenja pandemije bili ugroženi ljudski životi, kao i izjave vlasnice i izvršne direktorke BTL-a Olivere Đuranović da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću garantuju da su respiratori na lageru i da ih mogu isporučiti već 28. marta, bili su razlog što je Sinofarm 28. marta sa BTL-om zaključio prvi ugovor na pet miliona evra, dan kasnije i drugi na 3,9 miliona evra, a već 30. marta avansno je uplatio svih 8,9 miliona evra“, objašnjava advokat Mihajlo Matković, koga je Sinofarm angažovao ne bi li bar vratio novac, jer je već svima jasno da od respiratora nema ništa. U beogradskoj firmi, koju je 1993. osnovao Mišo Sinobad, Nikolin otac, priznaju da su napravili neoprostivu komercijalnu grešku što su ugovor sa jednom crnogorskom firmom potpisali bez uobičajenog obezbeđenja, poput bankarske garancije. „Mi jesmo pogrešili, ali nismo oštetili državu i poreske obveznike, jer smo odmah nakon raskida ugovora sa BTL-om, čim smo shvatili da od respiratora nema ništa, RFZO-u uplatili svih 8,9 miliona evra. Deo novca od 3,9 miliona evra, koji smo kao avans uplatili za nabavku 200 respiratora Shangrila 510s smo u međuvremenu uspeli da vratimo, a BTL nam duguje još pet miliona evra“, objašnjava Sinobad. S obzirom na to da Sinofarm 2017. i 2018. zajedno nije imao prihod veći od 8,3 miliona evra, uz neto profit od oko 1,1 milion evra, logično se postavilo pitanje da li je morao da se zaduži kod banaka da bi RFZO-u vratio pare. Vlasnik, međutim, ističe da je u međuvremenu firma nastavila da se razvija, da je lane promet bio oko šest miliona evra, a u prva četiri meseca 2020, zbog novonastale situacije, doživela je pravi bum i višestruko uvećala prihode, uz dramatičan rast izvoza, a sada proizvodi i izvozi i medicinske skafandere. Za neke su u ovoj priči od početka bile sporne i cene. U katalozima, na sajtovima kineskih proizvođača, slični respiratori ne koštaju više od 8.000 do 10.000 evra. Čak i ako se uračuna pola miliona evra za avio-prevoz, opet ostaje velika razlika u ceni. U Sinofarmu, pak, navode da te cene više ne važe, da se one zbog ogromne tražnje menjaju bukvalno iz dana u dan i da ono što je nekada moglo da se kupi za 10.000 sada ne može da se nabavi za manje od 40.000 dolara. Ipak, u toj firmi za NIN kažu da su naknadnom proverom ustanovili da je od pet miliona evra, koliko su uplatili za 200 respiratora ACM 812A, vlasnica BTL-a planirala proviziju od 1,1 milion evra, dok je gazda Eksotrejda iz Rijeke, kojeg je Lekićeva naknadno uključila u posao, da bi preko njega nekako nabavila nedostajuću robu, zadržao za sebe čak 2,8 miliona evra. Navode i da su, zahvaljujući dugogodišnjim poslovnim partnerima iz Kine, saznali da je proizvođaču respiratora uplaćeno 2,3 miliona dolara ili oko 2,1 milion evra, dok ostatak za sebe pokušavaju da zadrže Sanja Lekić i Borna Cicero, vlasnici firmi iz Podgorice i Rijeke, posrednici u ovom propalom poslu. Advokat Mihajlo Matković ističe da je nakon uplate avansa BTL prekršio ugovor. „Umesto da respiratore isporuče u dogovorenom roku, jer su tvrdili da ih imaju na lageru i da su 28. marta bili spremni za isporuku, obavestili su klijenta da ne mogu da ih isporuče do kraja aprila. Odmah posle toga, 5. aprila Sinofarm raskida prvi, a 7. aprila i drugi ugovor i traži da mu se vrati novac i da će u suprotnom inicirati parnični i krivični postupak. Verujem da su, suočene sa ozbiljnim posledicama ako budu optužene za prevaru, Sanja Lekić i Olivera Đuranović 14. aprila vratile 3,9 miliona evra avansa za 200 respiratora Shangrila 510s. Međutim, u želji da neosnovano zadrže milionsku proviziju, BTL odbija do danas da vrati još pet miliona evra, uplaćenih za 200 respiratora ACM812A, navodeći razne pravno neutemeljene izgovore“, tvrdi Matković, navodeći da je i Borna Cicero, vlasnik Eksotrejda, u neformalnom razgovoru pred svedocima rekao da je provizija Lekićeve 1,1 milion evra. Poređenja radi, BTL Sanje Lekić je na kraju prošle godine bio u plusu od samo 11.775 evra, dok je druga njena firma, Alfa ton Lekić, imala profit od 14.933 evra. Ukoliko su, dakle, tačne tvrdnje vlasnika Sinofarma, Lekićeva bi za dan, od jednog, doduše propalog, posla mogla da „zaradi“ 40 puta više nego što su njene dve firme zaradile za godinu dana. I upravo da pet miliona evra ne bi volšebno isparilo, kao što su nestali i respiratori, advokati Sinofarma od Privrednog suda Crne Gore traže da se hitno BTL-u zabrani raspolaganje tim novcem. Pitanje je, međutim, da li su te pare još uvek na računu, posebno ako se ima u vidu opravdana bojazan da je i Borna Cicero u međuvremenu naplatio svoju proviziju od 1,8 miliona evra. Izgleda da su se, osim Sinofarma, koji je ostao kraćih rukava, svi ostali učesnici u ovom „virtuelnom“ poslu namirili, a pitanje je da li će država Srbija pomoći beogradskoj firmi, koju očito čeka međunarodni spor ako želi nazad svoj novac. Kad već nije uspela da dobije respiratore. Ovu priču sa elementima pravog trilera i novog srpsko-crnogorskog spora prve su otkrile podgoričke Vijesti, za koje su iz BTL-a naveli da oni ne pristaju na raskid ugovora, da Sinofarm nije na vreme uplatio ugovorenu sumu i da su respiratori još uvek na lageru u Pekingu. Iako je od razlaza nesuđenih partnera prošlo više od mesec dana, podgorička firma je beogradskoj vratila samo 3,9 od 8,9 miliona evra jer „zbog poremećaja na tržištu“ nisu mogli da isporuče 200 respiratora Shangrila 510s. Advokat BTL-a Goran Petrović je za Vijesti rekao da Sanja Lekić nije pristala da se raskine prvi ugovor vredan pet miliona evra. „Taj ugovor se izvršava. Sinofarm je zakasnio sa uplatom novca 30. marta. Novac je trebalo da uplati u 9 časova po našem ili u 15 časova po kineskom vremenu, a uplaćen je u 14.29 po našem vremenu, odnosno u 20.29 po kineskom. Zbog toga se respiratori nijesu mogli prema ugovoru podići sa lagera u Pekingu, kako je to bilo ugovoreno“, rekao je Petrović Vijestima, navodeći da ima „uvjeravanja Kineza da će respiratori biti isporučeni najkasnije do 30. aprila i da ima korespondenciju sa državom Srbijom, RFZO i savjetnikom u ambasadi Srbije“. A dvokat BTL-a nije objasnio kakvu korespondenciju je mogao da ima sa državom Srbijom 24. aprila, ako je Sinofarm dve nedelje pre toga vratio sve pare RFZO-u. Uz to, Sinobad tvrdi da je u međuvremenu preko poslovnih partnera u Kini utvrdio da obećani respiratori ne postoje, a NIN je uvidom u kopiju ugovora ustanovio da se u njemu ne pominje tačno vreme do koga mora biti uplaćen avans, već samo da će „roba biti spremna za otpremu 30. marta, odmah nakon uplate cene proizvođaču i pregleda robe“. Konačno, prošao je u međuvremenu i 30. april, a Sinobad za NIN tvrdi da je ugovore sa BTL-om i raskinuo kada je shvatio da 400 plaćenih respiratora mogu da stignu u Srbiju najranije 30. juna, kada neće ni biti potrebni. Uostalom, državni vrh već se javno hvali kako će neke od respiratora pokloniti drugim ugroženim zemljama. Predsednik Vučić je 24. aprila, posle sastanka sa ambasadorima zemalja članica EU, izjavio da Srbija „sada ima nešto više zaštitne opreme, čak i nešto više respiratora nego što joj je potrebno i spremni smo, ako je to potrebno bilo kojoj članici EU, da im ih uručimo u roku od 12 sati“. U međuvremenu, da bi rašomonijada bila kompletna, BTL je u nastojanju da dođe do robe, koju očito nije ni imao, pokušao da uključi još dve firme, Segment spec tehnoeksport sa Kipra i hrvatski Eksotrejd iz Rijeke. Advokat Matković kaže da je njegov klijent za to saznao tek kada je raskinuo oba ugovora sa BTL-om, koji se od početka predstavljao kao prodavac i vlasnik respiratora. „Posle smo, kroz privatnu istragu, ustanovili da je BTL bio samo posrednik koji je novcem, dobijenim u vidu avansa od Sinofarma, pokušao da od hrvatske i kiparske firme nabavi po 200 respiratora ACM 812A i Shangrila 510s. Čim smo to saznali, obe te firme smo pismeno upozorili da bismo sprečili potencijalnu prevaru. Nakon toga kiparska firma je odmah prekinula saradnju sa Sanjom Lekić, a navode da su i oni već bili žrtve prevare BTL-a, jer nisu dobili novac iako su im obezbedili respiratore, zbog čega i oni najavljuju sudske postupke. Izgleda da su u potencijalno prevarne radnje uključena još neka lica, ali ćemo kiparskoj firmi i organima gonjenja prepustili da to utvrde. Eksotrejd pak želi da zadrži ugovorene provizije, iako je ugovor sa BTL-om raskinut, pa će sudski organi morati da utvrde ulogu te firme“, kaže Matković za NIN. I dok iz BTL-a za Vijesti kao jedan od razloga što nisu vratili pet miliona evra navode da su ceo avans uplatili dobavljaču sa Kipra, Sinobad za NIN ističe da je od te kompanije dobio potvrdu da im Sanja Lekić nije uplatila ni evro i da su i oni prekinuli svaku saradnju sa njom. Poslanica SNS-a Marija Obradović prošle nedelje izjavila je da je Srbija naručila i platila oko 4.000 respiratora, ali da će ukupno dobiti oko 1.500 tih aparata. „Za ostale će biti vraćen novac, jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme, a sada više i nema potrebe za njima“, rekla je ona. Marija Obradović, međutim, očito nije imala u vidu primer Sinofarma. Ostaje da se vidi kako će se njihova priča završiti. U svakom slučaju, ne može to biti hepiend za sve učesnike u ovom propalom biznisu. U stvari, najviše mogu biti srećni građani kojima ovih 400 respiratora nije ni bilo potrebno u borbi protiv kovida-19.