Gorak zalogaj hleba

Kultura nikada ne sme biti ni budžetsko ni političko pastorče jednog istorijski zrelog i svesnog naroda, već samo njegovo mezimče, ponos i nada. Ovu rečenicu je javnosti uputio 7. maja 2020. godine ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević, u danu kada je objavio da je Vlada odobrila pomoć za 2.353 samostalna umetnika u iznosu od 90.000 dinara za mart, april i maj. Nažalost, kultura je u proteklim mesecima korone na vlasti, bila i budžetsko i političko pastorče naroda čiji odnos prema ovoj oblasti života potvrđuje i nezrelost i nesvesnost tog naroda. Prošlonedeljna odluka Vlade Srbije došla je posle velikog pritiska javnosti koja je u manjem broju dostupnih medija mogla da saopštava do koje mere su samostalni umetnici bili egzistencijalno ugroženi. Tako je konačno izvršen pritisak na Ministarstvo kulture i Vladu ne bi li se konačno dogovorili i smilovali nad sudbinom umetnika bez stalnih prihoda koji su bili najviše pogođeni epidemijom korone. Koliko god predviđena suma predstavljala tek zalogaj hleba za osiromašene umetnike, njome se ne može prikriti nikad gore stanje u kulturi nego što je danas. Narodna poslanica u Skupštini Srbije Aleksandra Čabraja je bila član Odbora za kulturu i često je predočavala javnosti odsustvo svake brige za ovu oblast života. Danas za NIN precizira: „U poslednje četiri godine kultura se u Skupštini nikada nije spominjala, ona je pastorče čak i u sopstvenom ministarstvu, jer se Ministarstvo kulture i informisanja daleko više bavi informisanjem nego kulturom. O tome svedoči i činjenica da nijedna sednica skupštinskog Odbora za kulturu već godinama nije bila posvećena kulturi, već uvek i isključivo informisanju. Prema Zakonu o budžetu za ovu godinu, za kulturu je opredeljeno jedva 0,73 odsto budžeta, pa čak i od toga dobar deo sume je, kao i uvek, namenjen za informisanje. Ionako mali fond sredstava za kulturu je nedavnim rebalansom dodatno umanjen za 2,7 milijardi dinara. Naravno, kritikovala sam tu sramnu odluku u Skupštini Srbije, Vlada je ignorisala ne samo apele predstavnika umetničkih udruženja već i predlog koji je stigao od samog Ministarstva kulture i informisanja. Tako je rebalans budžeta zvanično donesen bez izdvajanja ijednog dinara za kulturu. Na kraju je, posle apela koji su umetnička udruženja uputila predsednici Vlade Ani Brnabić i posle izjave predsednika Vučića na državnoj televiziji da ’gledamo kako da pomognemo samostalnim umetnicima’, Vlada ipak odlučila da i samostalnim umetnicima dodeli pomoć.“ Kao dokaz tvrdnje poslanice Čabraja o različitom odnosu prema kulturi i informisanju, služi i podatak koji je 7. maja predočilo Ministarstvo za kulturu i informisanje da su „konkursi iz oblasti informisanja sprovedeni u punom kapacitetu, što će biti slučaj i sa konkursima iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa“. Ali, u skladu sa rebalansom budžeta i objektivnom nemogućnošću realizacije određenih projekata, sredstva za konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva umanjena su za oko 25 odsto. Nažalost, došlo je i do smanjenja sredstava za konkurs Gradovi u fokusu i to za 45 odsto. Tu se isto išlo logikom da deo lokalnih samouprava neće imati vremena da realizuje svoje inače odlične projekte koje su pripremili. Plan je da rezultati konkursa iz savremenog stvaralaštva budu objavljeni najkasnije do 8. juna. Jasno je, umanjuju se sredstva za stvaralaštvo u oblasti savremene kulture, ali nikako i za oblast informisanja. Treba li napominjati kome su važni i koji mediji u predizbornoj kampanji, kao što je besmisleno pitati da li se čekao predsednik da kaže kako će se naći rešenje za samostalne umetnike, pa se tek onda oglasio ministar kulture, za koga nismo znali tokom epidemije da li je još na tom mestu. Priča o sramnom ponašanju odgovornih u doba korone završava se slučajem Udruženja za zaštitu mladih, koje je preko društvenih mreža pozivalo građane da svako veče u 20.30 kažu ne tajkunskim političarima iz opozicije, što se završavalo paljenjem baklji na krovovima zgrada širom Beograda. Na ovo udruženje javnosti je prethodno skrenula pažnju asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja je prošle godine upozorila na niz propusta i kršenja procedura kada je reč o dodeli sredstava iz gradske kase za projekte iz oblasti kulture. Upravo je NKSS u tom kontekstu pomenulo i Udruženje za zaštitu mladih, čiji je, kako su naveli, sumnjivi projekat „Kulturom do mladih“ podržan sa 900.000 dinara. Tu je posebno problematičan konkurs grada Beograda na kojem je udeo sredstava dodeljenih ovakvim organizacijama prethodnih godina išao i do 30 odsto ukupno dodeljenih sredstava. Udruženje za zaštitu mladih je dobilo novac iz gradskog budžeta i godinu dana ranije, kada im je za Festival mladih talenata Beograda uplaćeno 700.000 dinara. Među odobrenima je i njihov projekat „Kulturom do mladih“, koji je od strane Grada podržan za 350.000 dinara. Bliže se izbori i koja god stranka, koalicija da osvoji vlast, dobiće jedno Ministarstvo kulture koje je malo toga uradilo i zatrovan odnos između premijerke i njenog kabineta i MIK-a i njegovih rukovodećih ljudi. Više od mesec dana su se preganjali ko je za šta odgovoran, da bi se pokazao priličan organizacioni haos. Da bi se pokazala siva zona prostora u kome caruju parcijalni interesi i nesposobni rukovodioci koji svojim neznanjem, neradom i lošim kadrovskim potezima uništavaju srpsku kulturu. Pokazalo se da Ministarstvo kulture i Vlada Srbije komuniciraju saopštenjima, da se umesto u Vlajkovićevoj kadrira u Nemanjinoj, da ministar nije deo vladinog tima. Nije problem što postoje razni lobiji u našoj kulturi, oni postoje svuda. Problem je što odnosi između struktura vlasti u kulturi Srbije nisu uređeni, i što osnovne stvari nisu dogovorene. DŽabe dobar zakon, kad nema koga da uređuje, jer ga niko ne poštuje do kraja. Mnogi su osporavali premijerkin Savet za kreativne industrije, pa nisu ni čuli neke suvisle predloge od njihovih članova: od osnivanja fonda za kulturu, posebnih fondova za međunarodnu saradnju, za pozorište, za prevode, za galerije, za drugačiju organizaciju sistema naše kulture. Ništa se nije dogodilo. Tokom pandemije je drastično smanjen budžet za kulturu i sav trud koji je utrošen da se neke oblasti stvaralaštva stave na zelenu granu pao je u vodu. Nema reči objašnjenja, nema brige za umetnike ni za budućnost kulture, nema ideja koje bi dokazivale da neko u Srbiji misli šta će biti sutra. Najlakše im je da se ljute što je u javnosti obelodanjeno da je filmska produkcija siromašnija za trećinu sredstava u odnosu na prošlu godinu. Sve bi to sakrili da su nekako mogli. Sada je svaka priča za premijerku i ministra besmislena. Kao što je bila poslednjih godina. NJima je ostalo nejasno da su kultura i ljudi, a ne samo freske, Marina Abramović i vraćen list Miroslavljevog jevanđelja. Kultura su i dugoročni programi i veći budžet od ovoga koji predstavlja najveću bruku svake vlade koja je dozvolila da padne ispod jedan odsto. Kultura je i jačanje naše saradnje sa drugima - sa svima, i levo i desno, i istok i zapad. I ono najvažnije, ko god bude bio ministar kulture i medija, bilo bi lepo da svojim delima pokaže da je spreman da podnese odgovornost za dobro i za loše, dosta su se premijerka i ministar igrali uvređene mlade. Neko mora i da radi, da pomeri stvari nabolje.