Šema samoće

U subotu i nedelju popodne, na Drugom programu, RTS daje cikluse filmova. Najpre, DŽeki Čen: Gradski lovac, Priča o otmici... Potom Živorad Mitrović: Ešalon doktora M, Poslednji kolosek, Potraži Vandu Kos, Signali nad gradom. Televizija ih glasno najavljuje kao filmski maraton, budeći nostalgiju. Kakvi su to praznici bili kada smo u doba sa ukupno dva-tri kanala, i otprilike toliko filmova nedeljno, odvajali praznično poslepodne i veče za maratonsko gledanje drama, kaubojaca i krimića, prekinutih isključivo odjavnom špicom. Maratone su bacili u senku video-klubovi, specijalizovani kanali i internet. Došlo je vreme za sprintere. Klipove, gifove, ali i bindžovanje! Filmski maratoni vraćaju se u modu u danima pandemije kada se ponekad zapitamo nije li se nešto promenilo i u našem poimanju protoka vremena. Setimo se zato u samoći „male čudne žene“ koja pred Mersoom, u Kamijevom Strancu, podvuče sve radio-emisije u časopisu sa programom. Potom obuče žaket, „sa onim istim pokretima preciznog automata“ i ode.