Ministar Mali i velikih 100 evra

N isam verovao da će ogromna većina građana Srbije, samo mesec dana uoči parlamentarnih izbora, odbiti poslušnost predsedniku Aleksandru Vučiću i to u trenutku kada mu je rejting na najvišem nivou. Još manje sam verovao da će više ljudi umesto Aleksandra velikog poslušati Sinišu Malog. Za to čudo u Srbiji nije bila potrebna nikakva velika društvena ili politička drama. Nije tome doprinelo nezadovoljstvo građana stanjem u društvu, jer su za demokratiju u Srbiji, izgleda, više zabrinuti Noam Čomski, Jirgen Habermas, Toma Piketi i 300 vrhunskih intelektualaca sveta. Za sve je bilo dovoljno samo - 100 evra. Ko zna, možda bi se isto desilo i da je vlast odlučila da građane „časti“ i sa upola manjom sumom, ali kad se plaća iz državne kase, koju ionako puni neko drugi, što bi se škrtarilo? Tim pre što mi se ponekad čini da neki zvaničnici imaju isti životni moto kao Grunf iz stripa o Alanu Fordu – bolje je živeti 100 godina kao milioner nego sedam dana u bedi. Mada je danas primerenija jedna druga Grunfova izjava – bolje biti bogat i zdrav, jer kad si siromašan džabe je što si bolestan. Elem, iako se mnogi pitaju kako Vučić bez dinara ušteđevine (tako bar piše na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije), sa mesečnom zaradom od 135.587 dinara izdržava porodicu, plaća sam sve svoje račune, čak i časti strane goste, predsednik je rekao da se neće prijaviti za 100 evra, navodeći da je taj novac potrebniji Srbiji nego njemu. Ne mogu da garantujem, ali verujem da se potajno nadao da će bar deo od oko 700.000 članova SNS-a, koji su uvereni da žive u zlatnom dobu, postupiti isto. Pa, zar to ne bi bila najkonkretnija moguća podrška lideru? Pa, zar to nisu mogli da urade bar oni koji mesečno zarađuju više od predsednika, a ima valjda i u SNS-u onih čija su zvanična primanja veća od 1.150 evra mesečno. Evo, recimo, Aleksandar Martinović, šef poslaničkog kluba SNS-a je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio mesečna primanja od 2.255 evra, a Sandra Božić, koja je sa njim jedan dan štrajkovala glađu, prijavila je mesečna primanja od 2.910 evra. Avaj, biće da je ogromna većina, ipak, poslušala Sinišu Malog, koji je pozvao sve građane „da iskoriste ovu priliku da dobiju novčanu pomoć, da veruju u svoju državu i da veruju u bolje sutra“. Ne znam da li veruju u državu i u bolje sutra, ali očito veruju u 100 evra, jer se za pomoć do utorka prijavilo 3.750.000 ljudi. A, uz njih novac će automatski, bez prijavljivanja, dobiti još bar dva miliona penzionera i ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć. Plus, rok za prijavljivanje ističe 5. juna, pa se može pretpostaviti da se država preračunala i da joj planiranih 500 miliona evra neće biti dovoljno, te da će Vučićev „helikopter“ morati još jednom da uzleti i razbaca tako bar još 100 miliona. Spadam u grupu ljudi koji su bili veliki protivnici ove ideje, jer sam ubeđen da ovo nije ni ekonomska ni socijalna, već čisto politička mera, sračunata da se podmaže glasačka mašina neposredno pre izlaska na birališta. Manjina sam i zbog toga što se još nisam prijavio. Ali, hoću. I pozivam sve koji se dvoume da urade isto. Čim mi legne novac, istog dana prebaciću ga na žiro-račun 200-2782330101033-51. Izgleda da neću biti jedini, jer su još neki ljudi koje znam obećali da će sa svojih – da, da, to su naše pare, jer smo ih mi i uplatili u budžet - 100 evra podržati rad Solidarne kuhinje. NJu je osnovala grupa volontera, koja svakog dana najsiromašnijima deli besplatne obroke kod Cvetkove pijace u Beogradu. Tu se, nažalost, hrane i beskućnici, ljudi bez adrese i ličnih dokumenata. Iako ima malo ljudi u težem položaju od njih, do njih neće stići ni „Sinišinih 100 evra“. Ne zato što im fali jedan papir. Neki od njih nemaju nijedan papir. Za državu i njen program pomoći oni jednostavno – ne postoje. Problem je, međutim, što ti ljudi i te kako postoje. I treba im pomoć. Možda ima i boljih načina da se potroši 100 evra, ali uplatom na račun Solidarne kuhinje znam da će bar neki od tih ljudi dobiti po nekoliko obroka. Malo li je? Ne znam samo kako su Vučić i Mali reagovali kad su čuli da je Novak Đoković osnovao fond iz koga je slabije rangiranim teniserima isplaćeno po 4.325 dolara. I da, novac za to nije obezbedio niko sa strane, već bolje stojeće kolege, pa neće za svakih 100 evra morati kasnije da vrate 105.