Znanje je najsnažnije oružje

Bez želje da se umanje nadljudski napori lekara, medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika širom sveta, koliki god trud pojedinac ulagao i koliko god se nesebično žrtvovao, on ponekad nema nikakve šanse protiv daleko moćnijeg neprijatelja. Kovid-19 se pokazao kao takav neprijatelj. Da nije tehnologije, bitka protiv njega bi dosad već bila izgubljena. Matematike i tehnologije, da budemo precizniji. Kažem matematike, jer se razumevanje elementarnih koncepata poput „eksponencijalnog rasta“ pokazalo ključnim za sučeljavanje s ovim neprijateljem. Uspešno obuzdavanje epidemije najpre u Kini, Južnoj Koreji i Japanu pripisuje se tome što te zemlje imaju snažnu centralnu vlast, te okolnosti da je reč o kulturama u kojima se dobrobit društva stavlja iznad komoditeta pojedinca. Tome bih dodala i to da se te zemlje ističu po visokom stepenu matematičke pismenosti. Na rang-listi OECD-a na osnovu rezultata PISA testova, Kina je u matematici na prvom mestu, Japan na šestom, a Južna Koreja na sedmom mestu. Nasuprot tome, Italija je na 31, Španija na 34, a Sjedinjene Države na 37. mestu. Rezultati PISA testova možda imaju manjkavosti, ali nam daju okvirnu predstavu o matematičkoj pismenosti prosečnog građanina. A činjenica da su visoko rangirane zemlje na ovoj listi primenile najefikasnije strategije obuzdavanja širenja epidemije služi kao podsetnik da, u krajnjoj liniji, razlog zbog koga želimo bolju obuku iz matematike i logike nije da bismo sebi obezbedili lukrativnije poslove, već da bismo donosili bolje odluke koje se tiču naših života. Tehnologija je istinski heroj borbe protiv širenja kovida-19. Ne mislim ovde na jedinice intenzivne nege i respiratore bez kojih teško oboleli pacijenti ne bi imali nikakve šanse. Mislim na nove tehnologije zasnovane na analizi digitalnih podataka koje odgovornim vladama omogućavaju da prate broj inficiranih, kontaktiraju s njima i blagovremeno ih smeste u karantin. Ove tehnologije su proteklih godina bile meta mnogobrojnih kritika. Sada, kada nam pomažu u spasavanju života, zaslužuju našu hvalu. Doprinos tehnologije upravljanja pandemijom prevazilazi okvire praćenja izvora infekcije i uspostavljanja karantina. Kako se SAD i sve veći broj evropskih zemalja bliže potencijalno katastrofalnim posledicama po svetsku privredu, tehnologija nam daje zračak nade i na tom planu. Mnoge firme, posebno tehnološke, zatvorile su svoje kancelarije, a zaposlenima naložile da ostanu kod kuće i obezbedile im kompjutersku i video tehnologiju kako bi mogli da rade na daljinu. Ovim se ne postiže samo da jedan važan segment ekonomije nastavlja da funkcioniše, već ima i druge, nehotične pozitivne posledice. Recimo, zagušenja u saobraćaju naprasno su prestala. Sati izgubljeni u odlasku na posao i povratku s njega sada mogu da budu posvećeni radu i porodici. Obustavljena su i korporativna putovanja, a video-konferencije su postale novi standard, uz prateće smanjenje zagađenja koje izazivaju avioni, te ogromne uštede u vremenu. Ranije je zatvaranje škola podrazumevalo gubljenje vremena predviđenog za obrazovanje, a tehnologija sada učenicima i studentima omogućava da nastave da se obrazuju. U situaciji kad su čitavi fakulteti primorani da eksperimentišu, možemo biti sigurni da ćemo biti svedoci inovacija i brzog napretka u efikasnosti učenja na daljinu. Kad se učenici budu vratili u učionice, trebalo bi da i dalje koristimo prednosti tih inovacija - ne samo u razvijenim zemljama, već i u zemljama u razvoju, kojima je nasušno potrebno efikasno obrazovanje. Pandemija ubrzava postojeće tehnološke trendove i otkriva važne koristi koje bi trebalo da prigrlimo - kako u trenutnoj situaciji, tako i kad kriza prođe. Ali kad se sve vrati u normalu, verovatno ćemo se ponovo suočiti i s nekim neprijatnim pitanjima u vezi s tehnološkim inovacijama. Kriza izazvana epidemijom kovida-19 oživela je tenzije između privatnosti i efikasnog targetiranja. Proteklih godina često je pokretana debata o tome kako velike tehnološke platforme granularne informacije o svojim korisnicima koriste kako bi im slale „ciljane“ vesti i reklame. Ali tehnologije se sada koriste kako bi se identifikovali inficirani virusom korona, ili oni koje on najviše ugrožava. Izuzev ako ne bude intervencije sa strane, tehnološki trendovi će neizbežno generisati pobednike i gubitnike. Fizičke prodavnice koje su već gubile tržišni udeo u korist digitalnih platformi verovatno će biti desetkovane kad god na snazi budu mere samoizolacije i obavezne blokade. I mada će komunikacija na daljinu, smanjen obim poslovnih putovanja, te nastava na daljinu povećati produktivnost u nekim sektorima, to će značajno ugroziti egzistenciju drugih; a u narednih nekoliko meseci će brzina kojom taj poremećaj nastaje rasti. Stoga će, više no ikad, imperativ biti obezbeđivanje odgovarajuće pomoći pojedincima, firmama ili čitavim zajednicama pogođenim ovom krizom. Ali, ako postoji nešto dobro u vezi s aktuelnom krizom, onda je to rađanje svesti o tome da je znanje - u ovom slučaju pre svega matematika, prirodne nauke i tehnologija - naše najjače oružje.