Duge uši vlasti

Odnedavno je ušlo u modu da telefonski razgovori u Republici Srpskoj započinju rečima „prvo da pozdravimo Dodika“. Taj najnoviji modni hit je kreirao sam srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik nedavnim nastupom u parlamentu RS rečima: „Ja sam slušao. Imam pravo da slušam. Hoćeš da ti donesem snimke šta se govori o tebi. Je li, Lukaču (ministar unutrašnjih poslova) je li istina ono što ti meni dostavljaš? Nema vlasti koja ne sluša opoziciju. Žali se Transparensiju i svome babi...“ Na kraju je još rekao „Ajd’ zdravo“ i tako je toga dana završeno zasedanje. Tek sutradan, da li po principu da je jutro pametnije od večeri ili zbog nečeg drugog, Dodik je u susretu sa novinarima, ali na drugom mestu i drugom prilikom, sve demantovao: „Naravno da je to bio deo odnosa u samoj Skupštini. Onaj koji prisluškuje to ne oglašava i ne saopštava javno. To je ono što bi oni u opoziciji nazvali performans ili što bi se u običnom narodu nazvalo zezanje“. Ipak, nisu to reči iste težine, prve su izgovorene za skupštinskom govornicom i idu, kao i svugde, u trajnu arhivu, a ove druge su samo jedan u nizu susreta sa novinarima i deo su dnevnog izveštavanja. Istina, ministar unutrašnjih poslova, Dragan Lukač, nakon prespavane noći je za skupštinskom govornicom demantovao Dodika i odbio svaku mogućnost da prisluškivanja ima i sve okarakterisao kao deo političke igre. Opozicija, međutim, veruje da je u naletu previsoke emotivne temperature Dodik dobio napad iskrenosti u kojem je želeo da pokaže kolika je njegova moć i usput da ih isprepada i disciplinuje, a naknadna objašnjenja pripisuju strahu da bi mogao krivično odgovarati. Zbog toga je većina poslanika i funkcionera dve najjače opozicione partije, SDS i PDP, podnela pojedinačne krivične prijave tužilaštvima Republike Srpske, ali i Bosne i Hercegovine. Dani prolaze, a i jedni i drugi ne obelodanjuju da li nešto povodom prijava rade. Ipak, moraće se oglasiti - što zbog zakonske obaveze, što zbog velike zainteresovanosti najšire javnosti. Predsednik SDS Mirko Šarović veruje da je ovo najveća afera do sada i da bi ona u krajnjem mogla završiti potpunim prekomponovanjem političke scene. Šef PDP Branislav Borenović očekuje brzu i sveobuhvatnu istragu i veruje da bi ovo mogao biti kraj političke karijere Milorada Dodika. Taj događaj jeste delimično zasenio štošta drugo, ali pristojan i ozbiljan svet je prilično zabrinut ukupnom situacijom u Republici Srpskoj, bez obzira na to što vlast često potencira da je Republika Srpska u mnogo čemu, kako obično kažu, jedan od lidera u regionu... Sve teže se ovde nalazi odgovor za stalna nastojanja političkog Sarajeva da dalje unitarizuje i centralizuje BiH. Dodik je javno obećao da će u zajedničke organe poslati pravu srpsku reprezentaciju i baš se obrukao. Jedan od ministara u Savetu ministara, Staša Košarac, u vreme najrigoroznijih mera zbog epidemije virusa korona, uhvaćen je na derneku u vrlo šarolikom društvu u Sarajevu i platio je kaznu, dok se za drugog ministra, Miloša Lučića, ispostavilo da je ponavljao razred u srednjoj školi i da je više od deset godina studirao neki privatni fakultet, te da manje-više tako izgleda ta srpska reprezentacija. Mnoge pozicije u Sarajevu koje pripadaju Srbima nisu popunjene, a približava se skoro polovina mandata u ovom izbornom ciklusu. Dodik sve to prikriva i pokriva oštrom retorikom, ali se na tom planu ništa ne menja, kao da se u tim poslovima podele moći i vlasti u Sarajevu ne snalazi najbolje. Na unutrašnjem planu, u samoj Republici Srpskoj, vlast čini čak osam političkih partija i raznih drugih grupacija i tu je klijentelizam baš uhvatio korena – svi bi do pozicija i do kojekakvih tendera. Dodikov SNSD jeste najjači, ali je na prošlim izborima dobio tek nešto više od 31 odsto poverenja biračkog tela, ali slabije upućeni imaju utisak da oni imaju natpolovičnu većinu glasača, a i sam Dodik se ponaša kao da je stvarni šef svim tim šarolikim grupama u vlasti pa nosi teret svih njihovih nestašluka. A nestašluka je u doba korone bilo i više nego što je uputno. Recimo, nabavljena je nekakva mobilna bolnica u Nemačkoj, koja je s prevozom koštala više od dva miliona evra, a dosad su samo stigli šatori i ništa više. Zaštitne maske su nabavljane preko nekakve turističke organizacije, dogodila se i pobuna lekara preko zvanične sindikalne organizacije... I ovdašnja opozicija, deceniju i po izvan vlasti, deluje prilično nervozno i neorganizovano, ali u okviru njih deluje grupa mlađih poslanika koja najviše i nervira Dodika. Oni, najblaže rečeno, deluju nestandardno, ne daju se ucenjivati, bez ikakvih kalkulacija ulaze u političku borbu, ponekad greše, ponekad „pokupe“ opšte simpatije i Dodik dosad nije imao poslanike u svojim redovima koji bi im umeli i mogli odgovoriti, pa sve češće sam dolazi na zasedanje parlamenta, iako nikad dosad nije bila praksa da član Predsedništva BiH deluje na tom nivou. NJima se i obraćao kada je govorio o prisluškivanju, neretko preti i psuje, a upućeni kažu da je to rezultat zabrinutosti, jer istraživanja pokazuju da ti mladi imaju sve veće poverenje javnosti, a da je njegov SNSD daleko od nekadašnje podrške. Gotovo je izvesno da u narednim mesecima ne treba očekivati nikakvo smirivanje jer na jesen slede redovni lokalni izbori, a ovde je to, po već folklornom običaju, vreme kojekakvih čudesa.