Kako otkresati „Krijesnici“

Čuli ste, sigurno, za opravdano uzbuđenje koje je izazvao onaj čas jezika, emitovan na RTV u okviru „onlajn nastave“ za hrvatsku manjinu. Iz udžbenika za osmi razred osnovne „Hrvatska krijesnica“ tu je navedeno da se „najpravilnije govorilo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“ i da su tada „uklanjane nepotrebne riječi stranog porijekla“, posebno srbizmi koji su, navodno, Hrvatima bili nametnuti u doba Kraljevine Jugoslavije. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i vojvođanska radio-televizija ogradili su se od spornog udžbenika, a ministar Šarčević je rekao da će biti povučen iz nastave. Koji dan kasnije, javio mi se prijatelj s pitanjem da li mogu iz stručne literature da mu navedem neke citate kao argumente protiv tvrdnji u „Krijesnici“. – Šta će ti to, pobogu? – pitao sam ga. – U Srbiji to nikome nije potrebno dokazivati, a koliko znam, ti se ne baviš lingvistikom. Da nisi možda upoznao nekog Hrvata i poveo raspravu s njim? – Naravno da ne – rekao je on. – Rasprava se povela na času srpskog, u gimnaziji u koju ide moj sin. Razgovarali su o tome s nastavnicom, moj Jova se pokazao kao jedan od najbolje obaveštenih, pa ga je nastavnica, kao neku vrstu domaćeg zadatka, zadužila da pogleda jezičku literaturu i da o tome priča na sledećem času. – Shvatam – rekao sam. – Znaš, ja sam se u svojim rubrikama uvek bavio konkretnim pitanjima, pisao sam o gramatici, izboru reči, značenju, uobičajenim greškama i tome slično. Za ozbiljnije stvari kao što su standardizacija, jezička politika, odnos između jezika i varijanata i tome slično, nisam dovoljno stručan. Ipak, pogledaću u svojoj biblioteci, pa ću ti poslati sve što nađem. Time se naš razgovor završio, a ja sam otišao do ormana i izvadio nekoliko knjiga koje poodavno stoje tamo, uglavnom iz godina kad su se u bivšoj Jugoslaviji prvi put povele ozbiljnije polemike oko statusa srpskog, hrvatskog, srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog jezika. Prelistao sam ih mršteći se, jer sam se setio koliko su mučne bile te godine. Na kraju sam ipak našao nekoliko dobrih citata, i to iz knjiga u kojima bih najmanje očekivao da ih nađem... ali o tome sledećeg puta.