Odgovornost u množini

„Želeo bih da ukažem“, piše mi čitalac Ivan Vučković, „na nešto što je pitanje jezičke pristojnosti, a ne samog jezika. Naime, od prestanka vanrednog stanja, na programima RTS-a, u uglu ekrana, umesto motivacione poruke ’Ostani kod kuće’ stoji poruka ’Budi odgovoran’. U redu je da RTS i njegovi gledaoci budu na ’ti’, u smislu prijateljskog odnosa, ali „Budi odgovoran’ je obraćanje samo u muškom rodu, diskriminišuće za gledateljke. Zar ne bi bilo primerenije da poruka glasi ’Budite odgovorni’ ili ’Budimo odgovorni’? Za to vreme na HRT-u piše ’Ostanimo odgovorni’. Toliko o kulturi obraćanja.“ Očigledno su i na televiziji došli do istog zaključka, pa sada u gornjem uglu piše „Budimo odgovorni“. Što se tiče kulture obraćanja, kako kaže naš čitalac, to je sasvim u redu. S jezičke strane, ipak, podsetio bih da među osnovne pojmove moderne lingvistike spada „neutralizacija opozicije“ – u ovom slučaju gramatičke i semantičke opozicije između muškog i ženskog pola kod imenica. Za mnoge životinje s kojima nismo u bliskom kontaktu imamo samo naziv muškog pola (pauk, mrav, obad, kit, dabar, krokodil) ili samo ženskog (muva, stenica, glista, kečiga, kuna, zebra, kamila). Vrsta kojoj sami pripadamo, makar i zbog neravnopravnosti polova u vreme kad su nastajali moderni jezici, naziva se čovek (Homo sapiens), a množina muškog roda vrlo često podrazumeva i žene. Kad kažemo „U ovoj zemlji ima sedam miliona ljudi“ ili „Među posetiocima većina su Kinezi“, jasno je da se to odnosi i na žene, odnosno i na Kineskinje. Jednako se ponašaju i zamenice, pridevi, brojevi i glagolski oblici: „Svi smo mi navikli da kasno ležemo“ ili „Ove godine bićemo prvi na Balkanu“ svakako se odnosi na oba pola, pa bi tako bilo i s pridevom odgovorni. Muči me samo jedna sumnja. Poruka u imperativu, „Ostani kod kuće“ direktno se obraćala svakom gledaocu ili gledateljki. Ako je poruka s pridevom u množini, „Budite (budimo, ostanimo) odgovorni“, meni se nekako čini da će prosečni TV gledalac uzviknuti „Tako je! Svi moramo biti odgovorni!“, posle čega će ugasiti televizor, obući kaput i izaći da se nađe sa svojim društvom u uobičajenom sastajalištu, gde će po običaju svi sedeti jedan uz drugog, i ne pomislivši da je možda bilo bolje da ne dođu, ili da bar ponesu maske i rukavice.