Opozicije nema ali tu su Dačić i Ema

Ako Srđan Nogo ne napravi spektakl kakav najavljuje dan pred izbore lažiranjem glasanja i proglašenja novog skupštinskog sastava, a neće, jer performansi nisu uspeli ni moćnijima od njega, sudar prisutnog Dačića i odsutnog Vučića u živom prenosu televizije Prva biće najuzbudljiviji detalj minule kampanje. Mada se samo ovog puta, za razliku od svih prethodnih, sukob dvojice jedinih lidera čije liste sto posto prelaze cenzus činio nefingiranim, da nije bilo odgovora lidera SPS: „Onaj ko glasa za Vučića mora da zna da je Dačić sumnjiv, a onaj ko glasa za Dačića mora da zna da nije sigurno da će nas Vučić uzeti u koaliciju, a to je moja poruka mojim biračima, kao što on šalje poruke svojima“, u ovoj kratkotrajnoj trci obojica bi ostala bez ozbiljnih protivnika. Na ponovno podsećanje da je već jednom „izdao“ Vučića, kada je odluku da ga podrži na mestu gradonačelnika promenio u korist demokrata, Dačić istrčava s objašnjenjem da tu temu aktuelizuje predsednik Srbije, jer „njemu to odgovara“ i šalje poruku: „Samo tako nastavite i dobićete SPS u opoziciji.“ Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, ne pravi pitanje da li će SPS stvarno biti opozicija, pa će se, tri dana pred izbore, sastati sa obojicom. Sreću na izborima na kojima se on ne kandiduje Vučiću je već poželeo i Vladimir Putin, kao i Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta. Neke od najozbiljnijih kritika na račun vlasti prvi put su se čule na pojedinim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću, ali eho tih kritika, u formalnim razgovorima uštogljenih formata, ostao je srazmeran snazi onog ko ih izgovara i šansi da tom snagom uzdrma i poremeti zacrtanu trasu do cilja SNS-a. Poslednje istraživanje agencija (Faktor plus) tako je pokazalo da i pred kraj kampanje nema značajnih pomeranja, a da se lista s imenom predsednika Srbije ne bori s preostalih 20 lista nego sama sa sobom i za nekoliko u političkoj teoriji i praksi neuobičajenih ciljeva u čijoj srži nije samo puka i što veća pobeda, pa ne čak ni samo što veća izlaznost, čije će merenje 21. juna uveče biti verovatno najuzbudljiviji momenat predstojećeg glasanja. Jedan od tih ciljeva je, naime, da se izbornim rezultatom utvrdi neprikosnovenost vlasti SNS, ali tako da parlament, ipak, bude popunjen u duhu pluralizma da bi osporavanje njegove legitimnosti, po osnovu jednopartizma, izgubilo smisao. SPS i Jedinstvena Srbija recimo da su, za svaki slučaj, rezervna opozicija, ali tek onda kad postane dovoljno irelevantna, što se na ovim izborima ne prognozira. Prevelika izlaznost bi poremetila plan o demokratski prihvatljivoj reprezentativnosti većim brojem mandata SNS i povećanjem cenzusa (koji se meri u odnosu na izlaznost) za sve koji bi, za takav cilj, trebalo da ga pređu. Optimum za „zadovoljavajući rezultat“ bila bi slika slična prethodnom sazivu s njegovog početka, a u kome je SNS imao 104 mandata. Svega pomalo, a ničega previše. U Narodnu skupštinu 2016. ulazi 19 lista, formira se nešto više poslaničkih klubova od kojih pak samo oni koji su deo koalicije na vlasti i predstavnici manjinskih ostaju netaknuti do kraja. Danas, na primer, deluje neverovatno da su Dveri, sada deo SzS koji bojkotuje, bili na listi sa DSS, sadašnjom Metlom 2020, i to onim DSS čiji je lider bila Sanda Rašković Ivić, iz Narodne stranke, takođe delom bojkota. Isto toliko poslaničkih mesta - 13, osvaja koalicija Borisa Tadića, koji sad zajedno sa PSG i Zoranom Živkovićem izlazi samo na lokalne izbore na Vračaru, a tri poslanička mesta više od tih grupacija osvaja Saša Radulović i Dosta je bilo, koji će, bude li prešao cenzus, sa manjim delom svoje nekadašnje liste u novi saziv ući kao Suverenisti. Ako se nekome čini da je Radulovićev preokret u politici od globaliste liberalnih preferencija u ekonomiji do suvereniste koji zagovara progon migranata bio najveći (a bio je furiozan), podsećamo da je 16 poslanika imala i lista Za pravednu Srbiju, koju je činio sasvim drugačiji DS sa Novom strankom Zorana Živkovića, manjinskom DSHV i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića (koja je na vlasti u Šapcu i samo tamo lokalno izlazi na izbore). Živković na izbore izlazi, takođe, sa listom Nek maske padnu, a od DS u Skupštini je ostala samo poslanička grupa Srbija 21, kasnije okupljena u Ujedinjenoj demokratskoj Srbiji sa LSV, Vojvođanskim frontom, Strankom moderne Srbije i manjinama. Pokušaj da se ovaj put kandiduje kao manjinska koalicija imao je i Čedomir Jovanović i uspeo samo u izborima za vojvođanski parlament. Od nikada življih pretumbavanja unutar pomenutih lista prošlog saziva Skupštine, čija zasedanja u plenumu je deo opozicije napustio pre više od godinu dana, nastao je i Klub samostalnih poslanika i grupa poslanika koji nisu deo nijednog kluba, a koji su zajedno činili čak deset posto parlamenta. Novinu na istom spektru u utakmici činiće PSG Sergeja Trifunovića i Pokret 1 od 5 miliona. Prvi, prema istraživanjima, kotiran odmah iza SNS, SPS i Aleksandra Šapića, a drugi zasad daleko ispod cenzusa. Za birače desnije orijentacije, gde je gužva veća, pa se očekuje i veće rasipanje, osim Šapićevog SPAS-a, Metle i Suverenista, boriće se još i Pokret za Kraljevinu Srbiju, podmlađeni radikali predvođeni Aleksandrom Šešeljem, Zavetnici, Milan Stamatović i Zdrava Srbija, Narodni front Velimira Ilića i naknadno registrovan pokret Levijatan. Za izlaznost malo manju od prethodnih godina, oko tri miliona i 700.000, računa se cenzus između 90.000 i 100.000 neophodnih glasova. Prema istraživanju Faktora plus, SNS će osvojiti oko 58 posto glasova, SPS 12,5 posto, SPAS 4,9, a PSG i SRS oko 3,4. A rejting PSG bi, po običaju, mogao da zavisi od toga da li će Trifunovića u kafani poneti još neka četnička pesma ili da se presvuče u majicu s likom bosanskog zločinca. Najbliže cenzusu je još Metla, a malo ispod UDES, Zavetnici, Suverenisti. Istraživači se uglavnom slažu da je izlaznost oko 45 posto očekivana, da bi takav pad u odnosu na prethodne izbore bila zasluga korone, a rezultatom bojkota dala bi se smatrati samo izlaznost oko 30 posto. Od odziva građana na biralištima, u ovom se trenutku čak čini manje zanimljivo i pitanje ko će biti novi premijer iako aktuelni kaže da će se „i ako ne ostane u politici držati uz Aleksandra Vučića i SNS i truditi se da na svaki način pomogne borbi za bolju jaču Srbiju“, a prvog na listi, Branislava Nedimovića nema niotkuda. Za razliku od Dačića koji je obećao ostavku ukoliko osvoji manje od prethodnog rezultata (10,9), Vučić se još nije izjasnio o kriterijumu uspeha izbora, ali je izvesno dostigao tačku kada ga više opterećuju sporedni (izlaznost i rezultat drugih) nego rezultat SNS. Na prethodnim izborima za parlament, za SNS je glasalo 1.823.147 birača, na onim 2014. pak 1.736.920, a 2012. u povelikoj koaliciji stranaka koje su se danas uglavnom utopile u SNS - osvojio je 940.659 glasova, što je tada bilo za dva procenta više u odnosu na vladajući DS. Konstantu pada izlaznosti u poslednjoj dekadi (2008. bila je, na primer, 61 posto) prekinuli su poslednji parlamentarni izbori sa 56,7 odsto odziva i blagi rast za predsedničke 2017. sa 54,34. Izborna akrobatika u vezi sa sporednim ciljevima podrazumeva kao aksiom barem isti, ako ne malo veći, broj u živim glasovima za SNS bez obzira na izlaznost. Pitanje je jedino da li će Vučić rezultat meriti po listi iz 2016. (tih oko milion i 800.000) ili ličnom rezultatu preko dva miliona sa predsedničkih 2017, na kojima se Dačić da opravda tu ukaljanu vernost nije kandidovao. Ali, da je izlaznost, ipak, važna SNS-u dokazuje spot koji se pojavljuje u finišu kampanje - „izađi iz kuće“- u kome građani sa maskama na licu odlaze na biračka mesta uprkos epidemiji. Tim spotom vladajuća stranka demonstrirala je nadmoć nad konkurencijom takvu da se ne uočava potreba za drugim negativnim kampanjama, sem jedne - protiv korone. Tako je neutralisala domet kampanje bojkota i rezervisala virus u primarni razlog ako se prebrojavanjem utvrdi smanjenje odziva. Strah od zaraze ostaće neizvesnost i za SNS, bez obzira na izveštaje epidemioloških vlasti u danima pred izbore, možda i jedina neizvesnost do kraja, jer Savez za Srbiju prirodno teži da svaku izlaznost manju od polovine biračkog tela proglasi uspehom bojkota. Kad ovaj broj NIN-a bude na kioscima možda će bojkot opozicija da se osmeli na neku nepredvidivu akciju tokom predizborne tišine, koja jedino njih ne obavezuje na ćutnju budući da na izborima ne učestvuju formalno. Ako je suditi po utisku koji je Dragan Đilas težio da ostavi u svom poslednjem gostovanju u Utisku nedelje, to se, ipak, neće dogoditi. Jer bojkotaše ne treba da zanima nikakva igra tokom kampanje, teme, kao ni rezultat izbora naročito. Đilas kaže „da je umoran od objašnjavanja bojkota“, ali umor nije bio dovoljno jak da ne obrazloži i svoj novi mesijanski pristup kojim pokušava da delegitimiše svaku temu u razgovoru o izborima („koga to zanima“), što i njih same treba još jednom da učini nelegitimnim ili barem nebitnim. U tom poslednjem trzaju, poruka je, valjda, da svi koji u izborima učestvuju treba da se smatraju delom ukupne „nenormalnosti i ludnice“, o kojima smo naročito mnogo slušali prethodnih meseci i delom atmosfere koju lider SSP ne priznaje. Pošto u toj atmosferi učestvuje većina Srbije, a Đilas ima nameru da nastavi da se bavi politikom, promocija bojkota se ipak poslednjih dana uzdiže od agresivnih poruka na Tviteru u kojima zagovornici kategorišu građane koji će glasati u tačno sedam „fioka“, od kojih prve dve čine ucenjeni i kupljeni, a poslednje dve kompletni idioti, površni, glupi i neobrazovani (Vladimir Savić, Pokret za bezbednu Srbiju) do televizijskih spotova koji pozivaju na bojkot iz glavnih političkih razloga, uključujući i opasnost od širenja virusa. Na opštim izborima u Srbiji pravo glasa ima 6.739.441 birač. Biraće se predstavnici Narodne skupštine, AP Vojvodine i svih lokalnih, osim onih u kojima su održani vanredni izbori - Beograda, Bora, Zaječara, Kosjerića, Majdanpeka, Lučana, Aranđelovca, Negotina, Mionice, Medveđe, Preševa, Kule, Kladova, Doljevca i Smederevske Palanke. Lokalne samouprave u kojima SNS u prethodnom sazivu nije bio na vlasti broje se na prste jedne ruke, a u Vojvodini je uprkos natpolovičnom broju poslanika (64 od 120) čini sa SPS-JS i Savezom vojvođanskih Mađara. Za pokrajinski parlament nisu se prijavile sve liste sa republičkog spiska, nego pored vladajućih još i radikali, zatim Vojvođanski front - LSV, Zajedno za Vojvodinu, Vojvođanske partije, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Crnogorska partija i Demokratski blok, koju predvodi Nenad Čanak čija je stranka u opoziciji u tom parlamentu, ali u koaliciji sa SNS u Novom Sadu. Slede Koalicija za mir predvođena LDP sa Bošnjačkom građanskom strankom i Strankom Crnogoraca, POKS - Za srpsko vojvodstvo, Metla 2020 i u koaliciji sa Demokratskom partijom Makedonaca je Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića. Manjinske stranke će zakonskim izmenama iz februara ove godine pored prirodnog praga, što je granica koja se računa u odnosu na broj važećih glasova, a na očekivanu izlaznost podrazumeva otprilike 15.000 glasova za mandat, uživati u dodatnoj privilegiji. Količnik tih lista u računanju raspodele po D’Ontovom sistemu uvećavaće se za 35 posto glasova na broj osvojenih, što je dodatno iskrivljenje koje će najteže pasti onima s minimalnim brojem mandata. Takva će raspodela poslaničkih mesta biti još jedna interesantna stvar nakon izbora, a svakako zanimljivija od performansa kojim se u ovoj kampanji nisu služili samo slabi poput Noga nego i apsolutno nadmoćni. Svi bezuspešno. Možda će „smrtnici“, nije isključeno, razgovor predsednika Srbije sa roboticom Emom razumeti tek za vek ili dva, ali zasad, neka živi nauka, a Emina jedina funkcija prilikom njegove za kampanju upriličene posete Centru za robotiku i veštačku inteligenciju bila je da posluži kao model, oličenje sagovornika kakve je Vučić priželjkivao i dobio i u ovoj kampanji - sagovornika koga nema.