Veliki gazda

Istina je, ovakvih izbora nije bilo nikad u istoriji. I nigde na svetu. Ne samo zato što se održavaju u epidemiološki veoma rizičnim uslovima, nego i zbog toga što se vlast u Srbiji više i ne igra demokratije. Pravila, Ustav i zakoni ni na koji način više nisu smetnja da se izborni procesi sprovode po meri i ukusu prvog čoveka države. Zato danas izborna kampanja najjače stranke u Srbiji, SNS, deluje kao čista groteska. Više se niko i ne trudi da odglumi ravnopravne uslove izborne utakmice ili da se za poslanička i odbornička mesta bore oni koji će ih sutra zauzeti. To što je zabranjen spot SNS-a, i to onaj sa predsednikom države u glavnoj ulozi, razlog je da se zapuše usta svima „koji bi da sole pamet“ o pristrasnosti i nejednakim uslovima za sve učesnike izbornog procesa. A onda može da se pokaže kako izgleda fer-plej u njihovoj izvedbi. Ko god da je osmišljavao kampanju SNS, koliko god da su platili marketinškim stručnjacima i spin doktorima, izborni dizajn stvarna je kreacija predsednika države. On je njen istinski autor. I zato mi ne prisustvujemo nekoj kvazidemokratskoj predstavi – nego političkoj monodrami, šouu jednog čoveka. To što se okolo vrzmaju neki statisti uopšte ne menja na stvari. Ambijent, rekviziteri, sufleri, publika, pa čak i ti zabludeli statisti što se vrzmaju i trude da okrnje delić scene za sebe – sve je to, u stvari, njegovog uma delo. On je suštinski odredio pravila i okvir igre u kojoj će glumiti - sam. Zato je morao, spremajući se, pre toga, onoliko da počisti i poradi na opoziciji koja je htela da mu minira predstavu. Morao je da aktivira političku pijacu na kojoj se ispod stola kupuju ljudi i podrške, silom pripitomljavaju kolebljivi, aktiviraju ucene i prljavi sadržaji iz dosijea tajnih službi, da bi utišao zviždače iz publike, umirio one koji bi da se popnu na scenu, i eliminisao ili bar neutralisao one koji bi da bojkotuju predstavu. I, konačno, da neometano odigra svoju solo rolu. Kao niko u istoriji dosad. Bez ičije pomoći, čak i bez najlojalnijih iz njegove partije. Jer, kako da na scenu izvede, na primer, Zoranu Mihajlović, kad bi mu se smrtno naljutio Đuka, a ne bi mu to oprostila ni bivša stranačka koleginica Vjerica Radeta. A ni Đuku ne može da popne na binu jer će odmah da mu lupaju šerpama zbog noćnih bakljada po krovovima u vreme vanrednog stanja. Ne može da pozove ni Nebojšu Stefanovića jer će da ga pitaju za tatu i aferu Krušik. Da izvede Sinišu Malog zviždali bi mu zbog plagiranog doktorata, tražili da objasni ko je plaćao školarinu njegovoj deci ili ko je rušio u Savamali. Tek bi loše prošao sa Zlatiborom Lončarom jer mu publika nije zaboravila one fašističke izjave da će „gledati da u zdravstvu u Srbiji nema Crnogoraca“, ali ni fotografije sa članovima zemunskog klana, niti da je čekao na aerodromu onaj nesrećni helikopter koji je poslat u maglu i u kome je poginulo sedam ljudi. Nije ovo amatersko pozorište pa da igra Zoran Babić koga bi publika izjurila sa scene jer je nejasna njegova uloga u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi u Doljevcu kada je poginula Stanika Gligorijević. Ne može da se pojavi čak ni Mladen Šarčević jer će odmah da se posvađa sa novinarima i da izvređa fotografe. A tek što bi se proveo sa Goranom Vesićem i njegovim projektima: ruši-gradi, nameštenim tenderima za novogodišnju rasvetu, pevajućim fontanama i mostovima na suvom. Da nije bilo one glupe krivične prijave protiv predsednika države i njegovog brata kojom je trebalo da se obesmisli afera Jovanjica i povezanost funkcionera sa uhapšenima za proizvodnju droge, možda bi mogao da odigra nešto i Miloš Vučević, ali ovako predsednik mora – sasvim sam. Zato je on sam vodio kampanju - izbornu i funkcionersku. Trčao svakodnevno i svakonoćno od televizije do televizije i pričao onoliko dugo koliko je mogao da izdrži. Otvarao fabrike i puteve i obilazio gradilišta... E zato će i rezultat, koji SNS formalno postigne na ovim izborima, biti samo njegov. On će biti pravi vlasnik svakog poslaničkog i odborničkog mesta, svakog ministarskog mandata, svakog budućeg postavljenja, privilegije, počasti. I to njegovi podanici moraju da znaju. Zato će mu biti večiti dužnici. A dug će otplaćivati u ratama, lojalnošću, servilnošću, neumerenim hvalama, stalnim citiranjem njegovih mudrosti i zasluga ili kako god on to bude hteo.