Korumpirani pod zaštitom države

Sadašnji režim došao je 2012. na vlast obećavajući da će se posvetiti borbi protiv korupcije. Ta obećanja su bila stub kampanje naprednjaka i u nekoliko narednih izbornih ciklusa. Međutim, od izbora 2016, kao i za ove sada, borba protiv korupcije uopšte nije tema za vlast. Od tada su se množile brojne korupcionaške afere, koje nisu dobile epilog. Odgovori vlasti na njih su bili negiranje, progon uzbunjivača koji su ukazivali na korupciju i prećutkivanje afera u režimskim medijima, uključujući i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Istovremeno Srbija je na listama EU i drugih međunarodnih relevantnih institucija sve više nazadovala u borbi protiv korupcije. Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, tela koje jedino još vodi tu borbu, ocenjuje za NIN da je Srbija najkorumpiranija zemlja u Evropi. Za nabrajanje svih korupcionaških afera ne bi bio dovoljan ni ceo broj NIN-a, pa ćemo navesti samo one najveće. U izbornoj noći 2016. nepoznati počinioci sakriveni iza fantomki su u Savamali porušili objekte koji su smetali u izgradnji Beograda na vodi, glavnog projekta vlasti. Zbog njega, iako je u pitanju komercijalni, a ne državni posao, donet je sporni Lex Specialis koji je suspendovao važeće zakone. Fantomi iz Savamale su u izbornoj noći zarobili prisutne građane i čuvare. Pojedinci su pozvali policiju. Ono što, međutim, najviše zabrinjava jeste činjenica da policija nije odgovorila na pozive građana. Sadašnji predsednik Srbije i SNS, Aleksandar Vučić, svojevremeno je rekao da je za rušenje odgovoran vrh tadašnje gradske vlasti, u kojem je kao gradonačelnik bio sadašnji ministar finansija Siniša Mali. Međutim ni ministar policije Nebojša Stefanović, ni Mali koji se sada pominje i kao kandidat za budućeg premijera, nisu pozvani na odgovornost. Odgovarao je samo jedan niži policijski službenik po sporazumu o priznanju krivice. Na sumnjive poslove povodom Beograda na vodi ukazivali su mnogi, između ostalog i Transparentnost Srbija, navodeći da je država koja ima samo 32 odsto vlasništva uložila od 3,5 do 6,5 puta više u odnosu na privatne partnere. Malom ni ova afera, kao ni prethodne, poput one da je preko dve ofšor firme sa Devičanskih ostrva tokom 2012. i 2013. kupio 24 luksuzna apartmana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola, nije smetala da napreduje. Nije mu smetalo ni što je Savet za borbu protiv korupcije 2013. utvrdio nepravilnosti u procesu privatizacije za koji je svojevremeno on, kao direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju, bio zadužen. Tako je Savet utvrdio da je ruski Lukoil uzeo kredit od 105 miliona evra od Beopetrola i da je taj novac zatim iskoristio kao investiciju. Mali se, nakon što je napustio Agenciju za privatizaciju, zaposlio u Beopetrolu. Označen je da je, kao službenik Agencije za privatizaciju, svom ocu Borislavu otkrio informacije koje su mu pomogle da kupi proizvođača vagona Bratstvo. Reakcija vlasti i institucija viđena je u slučaju najveće korupcionaške afere Krušik. Umesto istrage, uhapšen je radnik ove fabrike Aleksandar Obradović, koji je dostavio istraživačkim novinarima dokaze o korupciji i koji je još pod istražnim postupkom i suspenzijom. Suština je da su preduzeće GIM, za koje posreduje Branko Stefanović, otac ministra policije, Internešnal golden grupa iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i preduzeća finansijera SNS-a Slobodana Tešića imali privilegovan status. Dobili su povlašćene cene u odnosu na druge, pre svega u odnosu na državni SDPR Jugoimport. Osim toga, nisu plaćali unapred kao svi drugi, a dobit od preprodaje oružja preko firmi iz „poreskih rajeva“ zadržavali su za sebe, suprotno ugovorima. Račun Krušika je već više od pet godina u blokadi, SDPR beleži opadanje prodaje, dok su ova privilegovana preduzeća uvećala dobiti za više hiljada puta. NIN je otkrio i da su još neke državne namenske fabrike, kao Prva petoletka i Zastava oružje, poslovali sa ovim privilegovanim preduzećima pod sumnjivim okolnostima. Između ostalog, i da je preduzeće GIM skladištilo oružje u magacinima MUP-a, i to ono koje je pod nerazjašnjenim okolnostima dobilo od policije. Od MUP-a smo tražili odgovore, ali ih nikada nismo dobili. Za ovo nisu pozvani na odgovornost ni ministar Stefanović ni njegov kolega ministar odbrane Aleksandar Vulin, čije je ministarstvo dobijalo nedeljne izveštaje o poslovanju Krušika. Čak se Ministarstvo odbrane u jednom ugovoru sa privilegovanom Internešnal golden grupom javlja kao garant. O odnosu države prema pojedincima koji ukažu na korupciju svedoči i slučaj policijskog inspektora Nebojše Blagotića iz Niša. On je, nakon što je u istragama korupcije došao do vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića i starog kuma porodice Aleksandra Vučića, penzionisan protiv svoje volje. MUP je odbio da ga vrati na posao po privremenoj odluci suda, zbog čega je čak ovo ministarstvo novčano kažnjeno. Sudbinu Obradovića i Blagotića doživeo je i Valerijan Kadijević, koji je oteran iz Fonda za penziono i invalidsko osiguranje nakon što je pretpostavljenima skrenuo pažnju na korupciju. Ukazao je da su Kuršumlijska i Vranjska banja prodate po bagatelnim cenama, za samo 72 evra po kvadratu, preduzeću čiji su čelnici ljudi iz SNS-a. Vlast je najavila prodaju svih 27 banja u vlasništvu PIO fonda - odnosno u vlasništvu svih penzionera. Iako su se u PIO fondu protivili, prodaja je omogućena kada je sadašnja vlast 2014. promenila zakon da umesto 21 člana UO ovog fonda bude njih sedam, od kojih četiri imenuje Vlada. NIN-u PIO fond nikada nije odgovorio na pitanja u vezi sa ovim privatizacijama. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti kaže da bi pravi odgovor države bilo ispitivanje sumnji koje su izneli uzbunjivači, ali da se to ne dešava. Jedna od upečatljivih afera koja traje i do danas je ona iz 2017. kada je na najvišoj tački Srbije, Pančićevom vrhu na Kopaoniku, blizu administrativne granice sa KiM, izgrađen nelegalni objekat od više od 1.000 kvadrata. Kako je otkrio Insajder, objekat je građen naočigled brojnih institucija i uz pomoć opštine Brus, Ministarstva odbrane i JP Skijališta Srbije. Opština Brus je čak izdala falsifikovani dokument kojim je navodna investitorka pokušala da legalizuje objekat. MUP je odbio da pruži asistenciju prilikom zakazanog rušenja, pa objekat do danas nije srušen. Ni afera zakupa vila nije dobila epilog, a predstavnici vlasti su na sumnjiv način postali vlasnici luksuznih zdanja. Izdavale su se bez javnog konkursa, a zakupnine su bile manje od tržišnih. Među zakupcima je bio Nikola Petrović, bivši direktor Elektromreže Srbije i Vučićev kum, koji je preko povezanih preduzeća suvlasnik brojnih mini-hidroelektrana na čiju štetnost ukazuje stručna javnost, zatim advokatska kancelarija Nevene Veselinović, tada supruge još jednog Vučićevog kuma - Gorana Veselinovića, pomenuti trgovac oružjem Slobodan Tešić, kao i Muhamed Jusuf Dahlan, koji je posredovao između Vučića i vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata, a protiv koga je u Palestini pokrenut postupak zbog sumnji da je proneverio stotine miliona evra. Ni postupci kako su vile kupili ministar Stefanović, koji je navodno zamenio manji stan za veću luksuznu kuću, tetkino dete ministar Aleksandar Vulin i Ana Brnabić, koja je po sopstvenim rečima platila od ušteđevine za koju je NIN utvrdio da je tada nije imala, nisu završeni pravim istragama ili nikada nisu započeti. Sporne su mnoge privatizacije obavljene u mandatu sadašnje vlade. Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) privatizovan je 2018. pod izgovorom oporavka propalog preduzeća. Kupac je bila Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je tako postala vlasnik 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta Beograda. Insajder je otkrio da Al Dahra nije kupila PKB sa dugovima od oko 80 miliona već da je prodata samo imovina kombinata, i to za 121 milion evra, što je bilo daleko ispod knjigovodstvene cene od 227 miliona evra. To je potvrdila i sama Al Dahra koja je u svom finansijskom izveštaju navela da je samo na osnovu razlike plaćene i fer vrednosti zaradila više od 100 miliona evra. Da je vredno zemljište dato u bescenje bilo je jasno i nakon objavljivanja oglasa u kome država zemljište, kakvo je Al Dahra kupila po ceni od 4.700 evra po hektaru, kasnije prodaje po osam puta višoj ceni. Galenika je prodata u novembru 2017. za 16 miliona evra i javnosti je predstavljeno da je kupac poznata farmaceutska kuća iz Brazila EMS. Insajder je otkrio da je EMS formalno vlasnik samo 27 odsto Galenike, a iza zvaničnog kupca, firme Elijus, stoji mreža od 13 uvezanih preduzeća iz Brazila, Italije i Luksemburga. Država je Galeniku prodala kao prezaduženo preduzeće, ali činjenica da je u javnom pozivu naveden veći dug nego što jeste, dovodi u pitanje ovu privatizaciju. Insajder je objavio i da je 2018. Vlada Srbije postala vlasnik aviona koji je pripadao kupcu Galenike, kompaniji Elijus. Premijerka Brnabić nije htela da govori o detaljima ove nabavke uz obrazloženje da je to državna tajna. Veoma sumnjiv posao je bio kada je državni Telekom kupio po izuzetno visokoj ceni od skoro 200 miliona evra kablovskog operatera Kopernikus. Suvlasnik ove firme je bio Srđan Milovanović, a njegov rođeni brat Zvezdan je poverenik SNS-a za Niš. Zatim je za oko 180 miliona evra Kopernikus kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – O2 i TV Prva. Da vlast ne bira sredstva kada su mediji u pitanju svedoči otkriće UNS-a da se kompanija Novosti, u većinskom državnom vlasništvu, prodaje nepoznatoj firmi Medija 026 iz Smedereva i nalaz NUNS-a da se tabloidi koji stalno krše Kodeks novinara i prećutkuju korupcionaške afere finansiraju iz lokalnih samouprava, što je suprotno preporuci koju je prihvatila vlast. Najdrastičniji primer odnosa vlasti prema medijima i korupciji je pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića koji je u svojim tekstovima otkrio, između ostalog, da je plaćena gasifikacija Grocke koja nije završena. Epilog je suđenje optuženima za izazivanje opšte opasnosti, a korupcija na koju je Jovanović ukazao nije predmet istrage. Nekadašnja sudija Višeg privrednog suda i članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kaže da su zakonima i Strategijom imenovani Ministarstvo pravde i Agencija za borbu protiv korupcije kao institucije za borbu protiv korupcije, ali da one to ne rade, već koče tu borbu. „Ministarstvo se bori da spreči borbu protiv korupcije. Zato u Srbiji nema borbe protiv korupcije, što je konstatovala i EU. U našoj nedemokratskoj zemlji koruptivne odredbe u zakonima omogućavaju ljudima koji su vlast, ili su povezani sa njom rodbinskim i prijateljskim odnosima, da čine ničim neograničenu korupciju. Tako su vlast i ljudi njoj bliski direktni učesnici u korupciji. Kada se ima u vidu kako se zapošljava, ne samo u organima vlasti nego i u svim drugim institucijama koje raspolažu javnom svojinom, onda je jasno da su većina zaposlenih u Ministarstvu pravde članovi vladajućih stranaka, koje nije kandidovalo znanje i iskustvo nego samo članstvo u partijama. Na tim mestima opstaju ako iskazuju neograničeno poltronstvo i udvorištvo prema nadređenim po partijskoj liniji i u službi. Ministarka pravde Nela Kuburović je sramota za pravosuđe. Više puta je pokazala da joj pravosuđe niti njegova reforma nisu bitni. Bitno joj je da svoju biografiju obogati članstvom u što više komisija, i da dok je na vlasti omogući svom mužu uticaj i informacije u poslovanju sa raznim ministarstvima, kojima ostvaruje enormne zarade. Takvi ljudi u Ministarstvu pravde su u stalnom sukobu interesa“, navodi Vasilić. Ona je podsetila da je direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, koga je, kako naglašava, za to mesto kandidovala pripadnost SNS-u. „I ova institucija je krajnje problematična, jer je za rukovodioca doveden čovek koji je u sukobu interesa. Nije izrečena nijedna mera protiv onih koji su bili u sukobu interesa ili su izbegavali da prijavljuju promene u imovini”. Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija, navodi da su oni od Odbora Agencije za borbu protiv korupcije tražili da se izjasni da li direktor Sikimić može da odlučuje o pitanjima koja su vezana za njegovu nekadašnju stranku. Odnos vlasti prema Savetu, jedinoj državnoj instituciji koja se bori protiv korupcije, govori da ovo telo nije dobilo nijednu povratnu informaciju od Vlade na više upućenih izveštaja i da je 2017. Vlada imenovala dvoje članova protiv volje ostalih. „Novi članovi Saveta bili su ranije ili su i sada članovi SNS-a i u Savet su birani da bi sprečavali borbu protiv korupcije“, kaže Vasilić. Po svemu sudeći, vlast je umesto borbe protiv korupcije u poslednjem četvorogodišnjem mandatu razvila strategiju zaštite korupcije.