Šerovanje panike

Da li biste poverovali kako su virus korona razvile vlasti jedne zemlje da bi oslabile svoje inostrane rivale? Ili da su virus napravili „patrioti“ da bi pokrenuli revoluciju protiv „velike vlade“ i „duboke države“? Nažalost, suviše je ljudi koji su na internetu naleteli na ovakve dezinformacije i potom ih podelili s porodicom i prijateljima. Uprkos tome, sve više znamo o tome ko proizvodi pandemijske lažne vesti i kako zaustaviti njihovo cirkulisanje. Osim zdravstvenim radnicima koji rizikuju živote i naučnicima koji rade na terapijama i vakcini, priznanje treba odati još jednom segmentu kolektivnog odgovora na pandemiju kovida-19. U proteklih nekoliko godina, specijalisti za proveru istinitosti podataka (na engleskom fact checkers, prim.) širom sveta razvili su sposobnost da uoče i označe laži koje cirkulišu javnom sferom. Oni su sada svoju pažnju usmerili na lažne vesti o krizi izazvanoj pojavom kovida-19, i pomažu društvenim mrežama da na efikasniji način eliminišu i obeshrabruju glasine, dezinformacije i teorije zavere. Na Oksfordskom institutu za internet obavljamo pretrage masovnih, multiplatformskih aktivnosti širenja dezinformacija o kovidu-19 iza kojih stoje autoritarni režimi. Mediji pod državnom kontrolom u Kini, Iranu, Rusiji i Turskoj imaju značajnu globalnu publiku, i teoretski su u stanju da dopru do milijardu naloga na engleskom jeziku na različitim društvenim mrežama. Neki od tih naloga su lažni, ali sadržaj se širi kroz čitave mreže preko desetina miliona istinskih korisnika. Centri za širenje dezinformacija obično proizvode manje sadržaja nego što je to slučaj s nezavisnim, profesionalnim medijima, ali su u stanju da materijalima koje plasiraju privuku i do deset puta veći efektivni angažman korisnika interneta. Nasuprot odgovornijim proizvođačima medijskog sadržaja, oni aktivno politizuju vesti i informacije iz zdravstvenog sektora kako bi eksploatisali odranije prisutne strahove i frustracije. Kritikujući demokratije kao korumpirane i nekompetentne, hvaleći globalno liderstvo autoritarnih lidera, te promovišući teorije zavere o poreklu virusa korona i motivima međunarodnih zdravstvenih agencija, oni nastoje da u što je moguće većoj meri oblikuju globalni narativ - ili ga makar učine neprozirnim. Naravno, narativi koji u podjednakoj meri skreću pažnju sa suštine prisutni su i u demokratijama. U Sjedinjenim Državama, administracija predsednika Donalda Trampa potencirala je činjenicu da se virus prvo pojavio u kineskom gradu Vuhanu - što je u velikoj meri nevažna okolnost sa stanovišta potrage za lekom ili organizovanja odgovora sistema javnog zdravlja na pojavu nove bolesti. Jedini razlog da se toliko potencira činjenica da se virus pojavio u Vuhanu jeste namera da se kriza politizuje, ili da bi se plasirali stereotipi o Kinezima. To je loša vest. Dobra vest je da sad znamo odakle dezinformacije dolaze. Analizirajući veliki broj laži u vezi s kovidom-19, ustanovili smo da se izvor jedne petine njih može naći u oglašavanjima političara, poznatih ličnosti i istaknutih javnih figura, kao i da ogroman deo tih dezinformacija potom šire mediji pod kontrolom autoritarnih vlada. Znamo i da je odgovor društvene zajednice na ovo agresivan. Globalna zajednica specijalista za proveru istinitosti podataka oformljena nakon događaja iz 2016. godine - debate o Bregzitu u Velikoj Britaniji i predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama - sada je svoj fokus brzo preusmerila na proveru informacija iz oblasti zdravstva. Dok su dobrovoljci u Britaniji izvore dezinformacija tražili uz pomoć projekta Infotagion (bukvalno: infozaraza, prim.), njihove američke kolege razvile su bazu podataka o lokacijama na kojima se regularno može obaviti test na virus korona. Kako su mnoge kredibilne organizacije za proveru istinitosti podataka sistematski katalogizirale laži, između januara i marta usledio je devetostruki porast broja provera vesti iz zdravstvene sfere. Za razliku od 2016, ovog puta su reagovale i platforme društvenih mreža. Većina postova na društvenim mrežama koje su specijalisti za proveru istinitosti podataka označili kao lažne ili je uklonjena, ili je uz njih stavljeno upozorenje kojim se ukazuje na nekredibilnost navoda. Ali taj odgovor se značajno razlikovao od jedne do druge velike platforme. Prema jednoj studiji Rojtersovog instituta pri Univerzitetu Oksford (čiji sam koautor), 59 odsto postova na Tviteru označenih kao laži tamo se još mogu pronaći, u poređenju sa 27 procenata lažnih postova i dalje dostupnih na Jutjubu, ili 24 odsto na Fejsbuku. Kad je o individualnim korisnicima reč, stari savet o održavanju higijene po pitanju izvora vesti i dalje je aktuelan. Nemojte „forvardovati“, „lajkovati“ ili „šerovati“ informacije ukoliko prethodno niste proveli neko vreme proveravajući njihov izvor i razmišljajući o tvrdnjama koje sadrže. U komunikaciji s porodicom i prijateljima šerujte samo ono za šta pouzdano znate da je utemeljeno na činjenicama, a izbegavajte senzacionalističke, konspirativne sadržaje, ili komentare koji se lažno predstavljaju kao izveštaji. Takođe bi trebalo da diversifikujete izvore iz kojih se informišete i izbegavate preveliko oslanjanje na političke komentare. Svi bi trebalo da imamo na umu i efekt podsticanja panike koji ide uz konstantno praćenje vesti koje se tiču kovida-19. Nepotrebno izazvana anksioznost može nas navesti da krenemo u potragu za skrivenim i spekulativnim objašnjenjima, koja ćemo onda vrlo verovatno podeliti s drugima. U vašem je interesu da samo jednom dnevno proverite šta ima novo, oslanjajući se na mali broj izvora od poverenja. Ako tražite savet iz sfere javnog zdravlja, konsultujte sajtove američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetske zdravstvene organizacije. Paralelno s borbom protiv virusa, moramo da vodimo bitku i protiv pandemijskih lažnih vesti i dezinformacija. Širenje politizovanih poruka koje se tiču zdravlja posebno je opasno, kao što su opasni i napadi na kredibilne državne agencije i pouzdane, profesionalne medije. Moramo da učinimo sve što možemo kako bismo osigurali da ljudi prave najbolje moguće izbore kada je u pitanju njihovo vlastito zdravlje, te zdravlje ljudi u njihovom okruženju. Ako ste zdravi i zatvoreni u svom domu, razmotrite mogućnost da se priključite ovom pokretu otpora. Jednostavan gest odbijanja da šerujete lažne zdravstvene vesti koje vam iskaču na ekranu već predstavlja značajan doprinos. Što više ljudi pomogne poravnanju krive dezinformacija, to ćemo zdraviji mi i naša društva biti.