U koga su oči uprte

U ono davno doba kad sam tek učio da čitam, jezikoslovci su nas redovno upozoravali na germanizme. Nije šraf, farba, hauzmajstor, špajz, nego zavrtanj, boja, nastojnik, ostava... Neke od tih nemačkih reči danas su zaboravljene, druge i danas upotrebljavamo bez problema, ali je zato došla poplava anglicizama. U „Blicovom“ dodatku za žene, Slobodan Kozarčić zapazio je sledeću rečenicu: „Pevačica Sanja Vučić i bivša frontmenka benda ZAA pre tri godine predstavljala je Srbiju na pesmi Evrovizije.“ Frontmenka? Naš čitalac smatra da se moglo reći „vodeća pevačica“, „glavna pevačica“ ili „vođa“, dodajući: „Viđao sam i kongresmenka (ja u prevodu stavim ’članica kongresa’) i supermenka (superžena).“ U tekstovima ove vrste često nalazimo i izraz „šoumenka“, koji je malo opravdaniji, budući da nemamo prevoda ni za osnovnu reč šoumen. U svakom slučaju, smešno deluju izvedenice ženskog roda od složenica čiji drugi deo (-man), kao što svi znamo, znači „čovek“ ili „muškarac“. Preko engleskog nam dolaze i (anglo)latinizmi, kao što pokazuje tekst iz rubrike „Zdravlje“ u istom dodatku: „Marijela Stjuart (39)... dobila je sindrom iritabilnog kolona“. Svakako bi bolje bilo, kao što predlaže Kozarčić, „sindrom nervoznog creva“. Sveprisutnom glagolu „targetirati“ (o kome sam već pisao početkom ove godine, a za koji su u englesko-srpskom rečniku Danka Šipke dati prevodi „ciljati, naciljati“ i „diskriminisati, okomiti se /na nekoga/“) pridružila se i imenica od iste osnove, kao što pokazuje sledeći primer: „Osnovni target srednjestručnog obrazovanja je da osposobi učenike da na poslu...“ i tako dalje. Obrazovanje, dakle, nema više ni cilj, ni svrhu, ni zadatak, nego ima target. Da se još jednom vratimo na malopređašnji tekst o pevačici, on se nastavlja ovako: „Na prvoj polufinalnoj večeri Beovizije sve oči su bile uprte u Vučić koja je došla kao revijalni gost muzičkog festivala.“ Izgleda da nam je promena po padežima (zbog nasleđa iz patrijarhalnog doba kada ženama nisu trebala prezimena) veći problem nego strane reči. Moglo se ponoviti ime (uprte u Sanju), ime s prezimenom (u Sanju Vučić), ili upotrebiti prisvojni oblik (u Vučićevu), a pre odnosne rečenice „koja je došla...“ svakako je, po članu 156 II(b) Pravopisa, trebalo staviti zapetu.