Kad nuklearne sile koriste kamenice

Dolina reke Galvan, zapadni Himalaji, ciča zima, mrkla noć. Oko šeststo indijskih i kineskih graničara ratuju, ne puškama koje im vise s ramena, već kamenjem i gvozdenim štanglama. Do svitanja je život izgubilo dvadeset indijskih i trideset pet kineskih vojnika. Preživelih ranjenika je bilo više od stotinu. Tako je u bizarnom igrokazu prvi put posle 44 godine na tom tlu pala krv. Kuršumi nisu leteli samo zahvaljujući sporazumu Indije i Kine iz 1996. koji zabranjuje upotrebu vatrenog oružja. Dakle, decenijama postoji obostrana svest da je krvoproliće moguće i da ne bi odgovaralo dvema nuklearnim silama. U danima nakon okršaja, indijski i kineski zvaničnici održali su niz sastanaka koji su rezultovali razmenom zarobljenika, čiji je tačan broj nepoznat. Eskalacije su malo verovatne, izuzev trgovinskog rata – u Indiji se već artikulišu zahtevi za bojkot kineske robe – i obostranog raspoređivanja trupa duž sporne linije faktičke kontrole (LAC). Iako se detalji o okršaju iz azijske zabiti verovatno nikada neće saznati, povod je relativno lako pretpostaviti – indijski vojnici su stupali na kinesku, a kineski na indijsku teritoriju. Prekoračenja verovatno nisu bila namerna, budući da LAC nije precizno utvrđen otkako je 1996. dogovoreno njegovo postojanje. Za Indiju, prostire se duž međunarodno priznate granice, povučene nakon što se 1947. Pakistan ratom odvojio od Indije. Za Kinu, staje kod regiona Ladak, s izuzetkom regiona Aranuhal Pradeš u severoistočnoj Indiji, koje je kineska vojska s lakoćom osvojila u mesec dana dugom ratu 1962. Iako indijska Fondacija za nadzor i istraživanje računa da do medija dospe svega dva odsto svih koškanja duž LAC-a, od 1976. nije bilo vrednih pomena. Poslednji okršaj jeste imao nekoliko razuđenih uvertira. Sredinom 2017, kineska i indijska država su se dva i po meseca prepirale u Doklamu, teritoriji na koju prava polaže treća država, Butan. Kina je želela da tuda protera put, a Indija je to zabranila. Krajem 2018, Indija je odgovorila izgradnjom železnice u Aranuhal Pradešu. Godinu dana kasnije, jednostrano je proglasila Kašmir, DŽamu i Ladak svojim upravnim jedinicama, iako se oko njih još od Drugog svetskog rata spori s Pakistanom i Kinom. Kineska vojska je zauzvrat počela patroliranje po Butanu, Pakistanu i Sri Lanki. Indija je odgovorila pojačanim vojnim prisustvom, pa je isto učinila i Kina. I tako dalje. Opravdano je zapitati se zašto je i Kini i Indiji stalo da kontrolišu teritorije gde ukupno živi svega dva miliona ljudi. Gotovo da osim ovaca, divokoza i impozantnih planinskih predela nema ničega. Pojedini ranjenici su čak preminuli od hipotermije i edema pluća usled nagle visinske promene. Odgovore treba potražiti u geopolitičkim nadmudrivanjima. Za zvanični Peking bi suverenizacija sporne teritorije predstavljala korak ka uspostavljanju regionalne, pa i globalne dominacije, a za Indiju bi očuvanje teritorija bilo dokaz da za početak može da kontroliše svoje tlo. No, pojedini razlozi su i praktične prirode. Kada je kineski predsednik Si Đinping 2014. bio u poseti Indiji, tada novoizabrani premijer Indije Narendra Modi je urgirao da se razmirica razreši kako bi dve države mogle da „ostvare pun potencijal svojih odnosa“. Šest godina kasnije, Kina se kao izvorište pandemije oporavlja od ekonomskih posledica, a njen važan saradnik u tom procesu je Pakistan. U regionu Ladak se nalazi zajednički ekonomski koridor za koji je Kina izdvojila 60 milijardi dolara i koji predstavlja važnu tačku strateškog projekta Jedan pojas, jedan put. S druge strane, Modi je, kao prvi premijer Indije koji je rođen nakon odlaska Britanaca s indijskog poluostrva, pred parlamentarne izbore 2019. uveravao u snagu hinduističkog nacionalizma i ulogu Indije kao velesile. Kao zagovornik digitalne modernizacije i centralizacije moći, čini se da se po maniru vladavine ne razlikuje mnogo od Erdogana, Putina ili samog Si Đinpinga. Pre osam dana, Indija je uz Irsku, Meksiko i Norvešku postala nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a tokom maja se izborila za jedno mesto u izvršnom odboru Svetske zdravstvene organizacije. Odatle je podržala zahteve za utvrđivanje porekla virusa korona, što Kini nikako ne ide u prilog. Početkom juna je potpisala i veliki vojni sporazum s Australijom, pa se očekuje da je pozove na vojne vežbe koje uveliko obavlja s Japanom i SAD. Ne samo da će Kina dobiti novog respektabilnog takmaca u bližoj budućnosti – zapadni svet će u Indiji dobiti najbližeg saradnika u geopolitičkoj borbi protiv Kine.