Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   27.09.2020. 05:07
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
In memoriam
Хвала, Игоре Вуче

Био је редитељ који није подносио компромисе. По цену разлаза са позориштима, инсистирао је на оним решењима за која је знао да су једина исправна. Он је вратио редитеља-уметника у центар позоришног стварања. Био је омиљен међу глумцима и колегама; цењен међу позоришним директорима; публика га је обожавала. И сви су га се помало бојали

Постоји сцена у представи Хинкеман када ликови узму крваво људско срце и почну играти амерички фудбал, додајући се тим срцем умјесто лоптом. Сцену прати пјесма California Dreamers коју пјевају „The Mamas and the Papas“. То је једна од најстрашнијих сцена које сам икада видио у позоришту. Само врхунски редитељ може имати снагу да смисли и реализује такву сцену.

Игор Вук Торбица је био тај врхунски редитељ. Јасно, та је сцена произашла из укупног редитељског приступа драми Ернста Толера, великог њемачког драматичара и револуционара; бескомпромисног аутора и борца за слободу. Изгледало ми је као да је Торбица у Толеру нашао свог „себи равног;“ свог умјетничког брата близанца. Торбичина режија Хинкемана је tour de force; то је редитељски манифест и завјештање у исто вријеме. Годинама нисам видио у еx-Југославији тако беспријекорну режију. Представа Хинкеман, прича о човјеку који се из рата враћа кући осакаћен и бори се с мраком постратног, „транзицијског“ свијета, редитељско је ремек-дјело. Ансамбл ЗKМ-а и сви сарадници у представи су бриљантни – то је онај догађај у позоришту када се све професионалне и људске снаге слију у једно корито и настане умјетничко дјело епских размјера. Данима сам након гледања те представе био узнемирен њеним дубоким садржајем. Истовремено, како то само у позоришту може бити, био сам и неизмјерно сретан јер сам видио да се родио нови велики редитељ.
Игор Вук Торбица је био редитељ који није подносио компромисе. По цијену разлаза са позориштима, инсистирао је на оним рјешењима за која је знао да су једина исправна. Он је, послије дуго времена, вратио редитеља-умјетника у центар позоришног стварања. Био је омиљен међу глумцима и колегама; цијењен међу позоришним директорима; публика га је обожавала. И сви су га се помало бојали. Није то био страх од његове физичке доминације, која је била дио његове импресивне појаве. Није то било зазирање од неких његових „тајних“ моћи. Био је то респект према његовом безусловном захтјеву за истином.
Гледао сам много представа у посљедњих неколико година и у Европи и на другим континентима. Само неколико је редитеља било на највишем нивоу. Игор Вук Торбица је један од њих. Говори се сад како је био изнимно талентован. Јасно је да је био. То није поента у вези са Игором Вуком Торбицом, јер није то дар који је тек требао да нешто створи. То је талент који је већ био створио зрелог умјетника. Поента је да Игор Вук Торбица већ јесте био велики редитељ. Неки умјетници направе у свом кратком животу дјела која остају трајна референца у европској и свјетској култури. Жан Виго, умро је са 29 година, снимио је само три филма и сва три су класици филмске умјетности. Алфред Жари, умро у 34. години, написао је само два позоришна комада, и промијенио ток свјетског драмског стваралаштва. Рајнер Вернер Фасбиндер, умро са 37 година, један је од кључних европских и свјетских редитеља у 20. вијеку. Игор Вук Торбица је, са 33 године, створио суштинска дјела у театру и култури од Словеније до Македоније.
Самоубиство ће увијек остати тајна и изазиваће опречне реакције. Ернст Толер је ноћ прије самоубиства, у разговору с пријатељем, вехементно бранио смисао живота. Самоубиство је чин крајње побуне за Kлауса Мана, а за Жана Америја то је ремек-дјело. Обојица су се убили. С друге стране, Хана Арент је за Цвајгово самоубиство рекла да је то „мрзовољан акт естете“ који је стање свијета „видио као личну увреду“. Ми који радимо у позоришту знамо да појавно понашање није стварни свијет једног човјека. Па опет, бесловесни, ми пристајемо на ту форму; ми се не посвећујемо једни другима; ми, себични, пропуштамо да се удубимо у свјетове других. Застрашујуће је кад препознам да смо доведени у ситуацију, или да смо се сами довели у ситуацију, да се из забаве добацујемо крвавим људским срцима, као лоптама. Антонен Арто је написао: „Ван Гог није био луд, Ван Гог није починио самоубиство у наступу лудила, у страху од неуспјеха. Напротив, он је тек био успио, и открио ко је, када га је колективна свијест друштва казнила што се отео њеним клијештима, и убила га... Има дана када срце осјећа застој тако страшно да му је потребан само мали ударац да га гурне. Нико не почини самоубиство сам. У случају самоубиства, мора постојати војска злих бића да изазове тијело на потез против природе, на одузимање свог властитог живота.“
Игору Вуку Торбици позориште је било дом. У једном другом свијету, кад сам ја био млад, у том нашем позоришту-дому смјели смо бити слаби. Није била мана показати да си рањив. У овом садашњем свијету, и сам наговјештај слабости доводи те у опасност да те други разоре. Сада се рачунају само моћ, егоцентризам, и пука сила. А нема умјетности која може настати из тих бруталности. Оне производе само један груб, немилосрдан свијет.
Игор Вук Торбица је отишао аутентичан, свој. Убио се редитељ који је становао у умјетности. Отишао је умјетник и револуционар. На одласку, рекао нам је да човјеков живот није рутина; да су унутрашњи свјетови сложени; да стварање није таштина. Рекао је још толико тога, у свом кратком животу и савршеном умјетничком постојању.



Харис Пашовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Горан Весић заменик градоначелника Београда

После 28 година владе ДС и његових отпадника на Старом граду, коначно ће ова општина имати власт која ће водити исту политику као и Град Београд и Влада Србије. То ће омогућити хармоничан развој Старог града и донети добро свим грађанима. Први такав пројекaт је линијски парк.

Прочитајте све мисли
bg