Bolji život po ukusu moćnika

Uporna borba mnoštva građanskih inicijativa za zaštitu javnog dobra gotovo simultano je došla do kritične tačke. Epidemija korone i vanredno stanje omogućili su beogradskim vlastima da završe ono što su ranije započele. Povoda za dejstvovanje ima raznih, često upakovanih u (pri)vid boljitka života građana, iako se najčešće radi o prilagođavanju prestonice ukusu i interesima zvaničnika. Otud, nakon što je prostor oko Milenijumske kule na Gardošu pretvoren u kvaziarheološku zonu pod pashom restauracije, sa veštački iskonstruisanim slojevima istorije, a dunavsko priobalje dobilo marinu za kruzere narušivši sklad ambijenta, Zemunski kej će naružiti još jedan nepotreban „gedžet“. U navodnom cilju odbrane od poplava, na potezu od kluba Radecki do Hidrobaze, preko puta Lida, biće postavljena tzv. mobilna oprema, kao da bujica neće naći put na mestima koje projekat u ovoj fazi ne pokriva. I kao da tom delu Zemuna još više ne prete podzemne vode, kao i zagušena kišna i fekalna kanalizacija, budući da obaloutvrda, podignuta krajem 19. veka i zaštićena zakonom, uspešno štiti od bujica. I bez obzira na mnogobrojne proteste Zemunaca. U slučaju Kule, prekršen je propis o zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa, zanemareno mišljenje struke, a procedura obesmišljena, apeluje i dalje uduženje Sačuvajmo Gardoš i Zemun. Ukazujući da je „restauracija“ rađena hilti bušilicama i betoniranjem, dok je jedna porodica zamalo prisilno iseljena, a glava te kuće preminula od srčanog udara, najverovatnije izazvanog stresom. Tako su Zemunci dobili „lepši i stariji“ Gardoš, ipak uspevši da spreče betonizaciju Gardoške terase po idejnom rešenju Ksenije Bulatović, prihvaćenom mimo konkursa. Istovremeno je započeta izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa - bez neophodnih dozvola, studija o proceni uticaja na Veliko ratno ostrvo -zaštićenu oblast prirode, i mimo prijava građana inspekcijama zbog nelegalnih radnji. Za finiširanje radova iskorišćeno je vanredno stanje, oglušavanjem o Plan detaljne regulacije koji je predviđao luku za brodove do 30 metara. U nadi da će „budući turisti spasiti gradsku ekonomiju“, podignuta je luka za četvorostruko duže kruzere. Postavljanje aluminijumskih mobilnih panela novi je atak na zdrav razum, jer su predstavljeni javnosti već kad su bili kupljeni, doduše – novcem EU. Podzemne vode biće rešene u hodu, zaustavljane vodonepropusnim mrežama, navedeno je prilikom javne rasprave u Skupštini opštine, u jeku epidemije. Sve u svemu – drži vodu dok majstori odu, uz potkresivanje korenja i grana platana na šetalištu gde bi mobilna oprema trebalo da se montira. I bez svesti da „zaštita od poplava ne može da se radi parcijalno, već celovito, pa treba obezbediti Savski nasip i Savu“, kako poručuje Vesna Cvetanović iz pomenute organizacije. Obaška što niko nema poverenja da će se paneli uklanjati kad za njih nema potrebe, iz iskustva sa novogodišnjom rasvetom u prestonici. I da neće biti sproveden ekocid umesto „potkresivanja“, po ugledu na Kalemegdan na ime gondole, Košutnjak, u svrhu izgradnje stambeno-poslovnog, komercijalnog i privatnog sportskog kompleksa i savsku obalu uz nasip od Bloka 71 ka Obrenovcu. Na tom se potezu luksuznih vila na vodi sezonski skućio i bivši predsednik Toma Nikolić, bar kako se govorka u komšiluku, uglavnom sabranom od mnoštva „kontroverznih“ tipova čija je moć personifikovana i u džipovima. NJima zastrašuju ovde „nepripadajuće“, goneći pešake i bicikliste po nasipu, gde je inače motorni saobraćaj zabranjen. Takođe, kako vele aktivisti, stanovnici de-luks vikendica kraduckaju vodu iz reni-bunara jer nemaju priključke na vodovod, istovremeno zagađujući izvorišta fekalijama i otpadnim tečnostima. Ma koliko bila dobro organizovana neformalna grupa građana Savski nasip, koja se bori protiv ovog „fenomena“, teško da je u poziciji da išta promeni. Vojevanje za stabla odvija se i na kraju ulice Omladinskih brigada, gde vlasti žele da naprave pešački most od Bloka 70a do Ade Ciganlije. U tom cilju, mnogo je drveća već posečeno u svrhu izgradnje ogromnog parkinga i šetališta nalik Promenadi u Beogradu na vodi, dakle stotina kvadrata betona nauštrb prirode. Uprkos pobuni udruženja Ne dam kej, glavna će zabava neobogataša i dalje biti bučni ugostiteljski splavovi i tzv. cunamiji, objekti za omladinske bahanalije. Uz to, u planu je ukidanje rečnog prevoza, šarmantnog i turistički daleko atraktivnijeg od pomenute pasarele. Gradske vlasti su imale revolucionarne ideje i za Donji Dorćol, gde je u novembru prošle godine „započeta realizacija nelegalnog projekta vrednog najmanje četiri miliona evra“, kako kaže Pavle Simjanović iz udruženja Komšije sa Dorćola. Namereni da naprave trolejbuski depo u Dunavskoj ulici, vlastodršci su promenili zakone da bi ih usaglasili sa projektom, umesto obrnuto. Tom promenom zabašurena je činjenica da je prethodno Građevinska direkcija prekršila Plan generalne regulacije grada Beograda, kao i Plan detaljne regulacije za saobraćajnice. Dunavsku, Tadeuša Košćuška, Dubrovačku, trolejbuski i autobuski terminus na Dorćolu. „Kako je po postojećim zakonima bilo nemoguće izvesti papirološku gimnastiku, članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji dodata je mogućnost menjanja projekta tokom izvođenja radova, što u ovom slučaju znači da grad Beograd može, po potrebi, i u cilju usputnog izdavanja dozvola, tokom realizacije projekta menjati širinu saobraćajnica ili vrstu saobraćaja dozvoljenog u određenim ulicama“, naglašava Srđan Cvetić iz Komšija. Kako bi ugodila „svojima“, republička Skupština je po odlukama Ustavnog suda Zakon o planiranju i izgradnji izmenila 14 puta tokom prethodnih godina. Manipulacija propisima, pa i Zakonom o opštem upravnom postupku, kulminirala je tokom vanrednog stanja kada su se građevinske dozvole izdavale u roku od 24 časa i kada je investitor započinjao radove manje od tri dana nakon podnošenja zahteva Gradskom sekretarijatu. Pik se zbio krajem aprila, tokom policijskog časa, pokušajem hitnog završavanja projekta bez ikakvih antikovid mera bezbednosti radnika. „Ipak, zahvaljujući spontanom izlivu građanske neposlušnosti, vlasti nisu uspele u svojim namerama“, ističe Simjanović. Nedavnom odlukom Skupštine grada Beograda, centralni trolejbuski depo biće lociran na Voždovcu („negde kod auto-puta“, kako nadležni „preciziraju“), a ne u Dunavskoj. Već uspostavljena kontaktna mreža na delu ranije predviđene trase predstavlja trag uludo bačenog dela novca građana, ili će poslužiti ponovnoj promeni mišljenja nadležnih. Trenutno je „rat iznurivanja između okupacione sile i motivisanih gerilaca u punom jeku“, jer se Komšije sa Dorćola poslednjih meseci bave podizanjem slučaja na viši nivo. Iniciran je postupak kojim se od zaštitnika građana traži da izvrši nadzor nad radom Gradskog sekretarijata za urbanizam, a na osnovu dokaza da građevinska inspekcija u više navrata nije reagovala na pozive i molbe građana. Poverenik za informacije od javnog značaja obavešten je da su policijski službenici vršili prikupljanje i obradu ličnih podataka učesnika protesta. „Moglo bi se, zapravo, reći da je vlast ta koja je priznala poraz kada je pribegla menjanju zakona, prilagođavajući ih projektu“, Simjanović tvrdi da su „sve to papirni tragovi koji bi mogli dovesti do utvrđivanja pojedinačne odgovornosti“. I, konačno, zahvaljujući mešavini pravne akcije i ulične budnosti, kontaktna mreža nije završena i trolejbusi ne prolaze dorćolskim ulicama. Za sada. Uporedo sa pravnim zavrzlamama koje će rešiti Upravni sud, treba svuda i stalno podizati građansku svest o suštini problema. I „obavezi pojedinca da učini sve što je u njegovoj moći kako bi sprečio ostvarivanje nesuvislih i ličnim finansijskim interesom izazvanih odluka vršilaca vlasti – ove ili neke koja će doći u budućnosti“, kažu Komšije. „Svako od nas mora biti čuvar duha svog kraja, čime se, kolektivno, čuva i duh celog grada“, Cvetić poziva. „Duh na stranu, dopuštanje moćnoj manjini da dela vođena isključivo ličnim interesima po pravilu dovodi do smanjenja kvaliteta života većine građana. Stanari dorćolskih ulica uvek su znali, a sada znaju još bolje, da masovnost uličnog protesta najbrže otklanja sve probleme“, poručuju Komšije. Dakle, Voždovčani (i svi ostali), budite u pripravnosti! Ovo ne treba naglašavati stanarima Požeške i Gogoljeve ulice na Banovom brdu, na čijem se uglu nalazi zelena površina koju brani inicijativa Sačuvajmo Naš parkić – maskenbalima, fudbalskim turnirima.., pa čak i sopstvenim telima. Odbijajući da se u jedinoj zelenoj oazi na tom potezu, u funkciji dečjeg igrališta već 50 godina, izgradi višespratnica, pod krinkom porodične kuće, neisplativom na tako maloj površini. Budući da ni parkić nema ovaj status u papirima, zaštitari nude model po kom je rešen slučaj Petog parka - dati ulagačima drugi prostor za izgradnju. Na šta oni do sada nisu pristajali. Tako je, „u prošlu sredu bager investitora poput tenka uleteo u park probijajući ogradu, uz prisustvo 20-ak pripadnika obezbeđenja bez potrebnih legitimacija“, objašnjava Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Čuvari Parkića su na ovo reagovali organizacijom velikog protesta podrške, kada su blokirane sve četiri kolovozne trake u Požeškoj, i još jednog sutradan, prouzrokovanog novim incidentima. A Saša Simić je u ime inicijative započeo 36-časovno kampovanje ispred Skupštine grada kako bi se gradonačelnik Zoran Radojičić privoleo da posreduje. Gradonačelnik je obećao da će da naloži investitoru da obustavi radove uz ponudu tri solucije za rešavanje spora. Ovo je rezultovalo pobedonosnom povorkom automobila, okićenih balonima i zastavama, uz pozive građanima preko megafona da se ujedine u zaštiti javnog dobra. Jedino što se Radojičić sada ne javlja na telefonske pozive aktivista koji traže obaveštenje o datumu sastanka sa investitorom, kako možda beži od odgovornosti. Premda bahatost vlasti ume često da obeshrabri, motivacija za odbranu ne jenjava. Stoga ni udruženje Sačuvajmo Gardoš i Zemun neće dati da se poseče „ni jedna jedina grančica“ na njihovom šetalištu, ne dozvoljavajući da budu taoci građevinske megalomanije, baš kao ni žitelji ostalih ugroženih krajeva. Pa će se i dalje „ćerati“ sa investitorima, inspekcijama, gradskim ocima... i drugim halapljivcima. Možda i rukovođeni uspehom inicijative Vratimo trolu 28, koja krstari starom trasom od ponedeljka.