Najveći teret Janšine vlade

Izbori usred pandemije, dvostruka statistika obolelih i preminulih od virusa kovid-19, izvlačenje para iz namenske industrije u koje su umešani i članovi porodice ministra policije… Svašta je u Srbiji zamislivo, pa i moguće, ali privođenje člana Vlade osumnjičenog za korupciju nije među tim stvarima. Valjda je zato jedan deo Srbije čežnjivo gledao kako pripadnici kriminalističke policije poslednjeg dana juna odvode Zdravka Počivalšeka na saslušanje u okviru istrage o nepravilnostima u nabavci respiratora i zaštitne opreme. Potpredsednik Vlade, ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju i lider Stranke modernog centra je dan kasnije pušten na slobodu. Izgleda da Beograd i LJubljanu osim petsto i kusur kilometara deli i postojanje elementarne političke volje da se istraga visoke korupcije makar započne. Tamošnja afera i ovdašnja afera „Krušik“ otpočele su na isti način – oglašavanjem uzbunjivača. Četrdesetogodišnji šef službe za opšte poslove Zavoda za robne rezerve Republike Slovenije Ivan Gale je na funkciji direktora Zavoda od 20. marta bio umesto Antona Zakrajšeka, koji je oboleo od infekcije uzrokovane virusom kovid-19. Zakrajšeka je Počivalšek smenio mesec dana kasnije, 21. aprila. Ako pitate ministra, razlog je neodgovorno rukovođenje. Ako pitate bivšeg direktora, razlozi su zdravstvene prirode. Ako, pak, pitate Galeta i dobar deo slovenačke javnosti, smena je bila pokušaj Vladine amortizacije predstojeće političke štete. Naime, još sredinom marta je utvrđeno da je Slovenija naručila 3,8 miliona zaštitnih maski u vrednosti od milion evra i da je iz Zavoda za ove potrebe hitno preusmereno 1,7 miliona evra. Po odbijanju PDV-a, marža ispada oko 400.000 evra. Javnost je zabrinulo i saznanje da maske nisu bile isporučene, jer je proizvođač, inače iz BiH, pošiljku predao firmi posredniku, takođe iz BiH, kada im se izgubio trag. Kao, uostalom, i parama. Gale je 23. aprila gostovao u emisiji Tarča (u prevodu – „Meta“) na prvom kanalu Radio-televizije Slovenije, gde je javnost upozorio na ovu i druge koruptivne prakse. U najkraćem, država je od posredničke firme Geneplanet, koju je izabrala Slovenačka demokratska stranka premijera Janeza Janše, nabavila respiratore koji bez dodatnih delova nisu upotrebljivi za lečenje pacijenata s kovid-19 virusom. Vrede oko 10.000, a plaćeni su čak 36.400 evra po komadu. Uz to, firma je od države, na Počivalšekov zahtev, avansno dobila osam miliona evra. „Sami smo našli Galeta i molili smo ga za dokumentaciju. Javno je ponudio test na poligrafu kako bi pokazao da nema neke pozadine. Prva reakcija policije je bila pomalo neobična, jer su dan nakon emitovanja emisije došli u televiziju i tražili zvučni snimak koji smo objavili i u kojem je Počivalšek naredio direktoru Zavoda za robne rezerve da uplati avans. Dobra dva meseca kasnije, usledilo je 11 kućnih pretresa, između ostalog i u sedištu Geneplaneta“, kaže za NIN urednik Tarče Boštjan Kogovšek. Prema njegovim rečima, u LJubljani je tokom večeri nakon emisije osvanuo grafit podrške Galetu i emisiji, a narednog dana se nekoliko biciklista okupilo ispred zgrade RTV Slovenije i aplaudirali su zaposlenima. Protesti su se u međuvremenu omasovili i preneli i u druge gradove. Na pojedinima se pojavljivao i Gale, koji je prethodno dobio policijsku zaštitu. Potonje Janšine optužbe da pre izlaska u javnost nije pokušao da stupi u kontakt s premijerom je opovrgao pokazivanjem elektronske prepiske. Janša mu tada nije odgovarao. Autorski tim emisije Tarča je na društvenim mrežama podvukao da neguju iste kriterijume za sve političke aktere, podsetivši na svoja prethodna istraživanja. „Danas nas kritikuju oni koji su nas pre nekoliko meseci citirali i obrnuto: oni koji su nas tada kritikovali danas nam aplaudiraju“, zaključuje Kogovšek. Kada je policija započela istragu, direktor Nacionalnog istražnog biroa (NPU) Darko Muženič je smenjen. Prema rečima Primoža Cirmana, novinara istraživačkog portala Necenzurirano, Počivalšek je znao da će biti priveden na saslušanje, jer su režimski portali prethodnog dana objavili informacije iz policijskih dokumenata, što se, tvrdi naš sagovornik, u savremenoj istoriji „dežele“ još nije dogodilo. Muženičova smena dovodi se u vezu s time. Otuda ne deluje slučajno ni što su ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs i direktor policije Anton Travner podneli ostavke istog dana kada su vršeni pretresi. „Sve se više kao mogućnost nameće da je Hojs morao otići jer nije uspeo da zaustavi istragu koja je udarila u sam vrh Vlade, a Travner, kojeg je Hojs izabrao, bio je ionako umešan u spornu aferu, najveću ove Vlade, jer je u vreme nabavki lično zvao državne službenike i raspitivao se o nekim nabavkama zaštitne opreme. Po mojoj oceni, Janša želi da žrtvovanjem njih dvojice spreči da talasi afere ne pljusnu u njegov kabinet. Istovremeno dobija razlog da krene u novi napad na policiju s izgovorom da je kontroliše tzv. duboka država“, kaže Cirman za NIN. Na donekle sličnom je tragu i Tanja Fajon, liderka Socijalnih demokrata (SD), druge najveće opozicione partije u slovenačkoj Skupštini, kada za NIN kaže da ostavka Hojsa služi da pažnju javnosti skrene ka, kako kaže, „fantazmu po kojem su policija, tužilaštvo i pravosuđe u rukama ’duboke države’“. Podseća da je Janša pribegavao optužbama na tuđi račun i prilikom ranijih istraživanja potencijalnih afera u koje su on ili njegovi saradnici bili umešani – kod trgovine oružjem početkom devedesetih, kod nabavke oklopnih vozila patrija za njegovog prvog premijerskog vakta, pa i u slučaju zvaničnih nalaza protivkorupcijske komisije o njegovoj ličnoj imovini za drugog vakta. „Nakon meseci rada, još uvek nije odgovoreno na jedno jednostavno pitanje: zašto, ko i gde je odlučio da Slovenija nabavi zaštitnu opremu preko posrednika, a ne direktno, kako su radile zemlje poput Nemačke, pa i Hrvatske. Ko je odlučio da osigura velike provizije kod nabavke zaštitne opreme koja je državi hitno bila potrebna, umesto da se ona nabavi direktnim međudržavnim dogovorom sa zemljama koje su je prodavale“, zaključuje Tanja Fajon za NIN. Počivalšek je po puštanju na slobodu kratko prokomentarisao da želi istragu koja je „brza, stručna i bez političke motivacije“, a Janša je pozicije zaoštrio tvrdnjama da je cilj kriminalističke istrage destabilizacija Vlade. U jednom je u pravu – budući da vladajuća koalicija bez SMC nema parlamentarnu većinu, budućnost Vlade zaista zavisi od Počivalšekove sudbine. Iz SD-a poručuju da će se s ostatkom opozicije potruditi da aferu raskrinkaju u skupštinskom Odboru za kontrolu trošenja javnih sredstava, ali i da ustanove da li je u danima pred istragu vršen pritisak na rad policije. Istini za volju, čini se da je afera u Sloveniji prva u vrlo dugačkom nizu, koja će zapravo imati nekakve političke, a možda i krivične posledice. Cirman podseća da je Slovenija nakon krize 2009. godine uhvatila zavidan zalet u borbi protiv korupcije i privrednog kriminala. Formiran je NPU, tamošnje telo za borbu protiv korupcije je dobilo dodatna ovlašćenja, a pojedine istrage su u zatvor odvele nekada najmoćnije ljude slovenačke ekonomije, među kojima su i Boško Šrot, bivši direktor Pivovarne Laško i Igor Bavčar, prvi slovenački ministar policije, koordinator odbrambenih jedinica tokom rata za nezavisnost i potonji direktor Istrabenca. Taj zamajac je poslednjih godina nestao. „Ustavni sud je 2018. praktično stornirao zakon koji je omogućavao finansijske istrage za deset ili više godina unazad. Za dokazivanje bankarskog kriminala su uspostavljeni vrlo visoki standardi, tj. jasna namera za izvršenje krivičnog dela. Poneke institucije su zbog pogrešnih izbora direktora ili drugih razloga suštinski ’umrle’ ili rade daleko manje nego ranije. Inače, Slovenija je malena zemlja u kojoj se puno daje na prijateljske, političke i druge veze, na razmene usluga, a to je vid korupcije koji je mnogo teže otkriti nego klasično podmićivanje“, kaže naš sagovornik. Kogovšek podseća da su među nerazrešenim aferama i one koje se direktno tiču javnog zdravstva. Pre tri godine, na državnoj televiziji je emitovana emisija o prevelikim troškovima prilikom nabavki vaskularnih stentova, proteza kuka i drugih materijala. Osvetljene su nabavne mreže, imenovani su ključni dobavljači i – ništa. Pre sedam godina je izbila još veća afera, kada se čak pominjalo podmićivanje lekara zlatnim polugama. Od mnogih kućnih pretresa te 2013. tek ove godine stiglo se do suda, ali je ozbiljniji epilog na dugačkom štapu, jer su neki slučajevi zastareli, a neki osumnjičeni su skinuti s liste. Uprkos podacima o konkretnim transferima sredstava, slučajevi još nisu okončani. I, tamo gde Kogovšek pokretanje istrage povodom poslednje afere pripisuje činjenici da su trošeni milioni evra poreskih obveznika, Cirman smatra da je presudan bio tajming. Dok su građani bili u karantinu, pridržavali se uputstava, paralelno gubeći poslove, moćnici su zloupotrebili njihovo poverenje i bogatili se. „Mislim da je ova afera daleko najveći teret ove vlade, koji će još bolje da se vidi u drugom talasu epidemije. Tad će Sloveniji opet trebati oprema, a tek tad će se uvideti šta je uopšte do sada nabavila“, kaže Cirman. I, još važnije – šta nije nabavila. Velika je šansa da će Sloveniju odmah nakon zdravstvenog i ekonomskog udara strefiti i politička kriza. A sve je počelo hrabrošću uzbunjivača i ozbiljnim novinarskim radom…