Nemam vremena za druge

Nije hteo da uči engleski jezik i nisu ga naterali da ide u Holivud. Enio Morikone se tom činjenicom ne ponosi, ali je i ne skriva. On je Rimljanin, Italijan, umetnik posvećen muzici, i nije dozvoljavao da mu život previše remete bilo kakve nepotrebne obaveze. A ono što mu je apsolutno potrebno celog života je rad, komponovanje i njegova supruga Marija Travia da mu pomaže u tome. U braku su od 1956. godine. Imaju tri sina i kćer. Te večeri na prijemu u Ambasadi Italije u Birčaninovoj ulici, uoči sutrašnjeg koncerta u Beogradskoj areni, bio je ljubazan, ali pomalo odsutan. Mislio je o onome što ga čeka sutra. - Inspiracija kao takva ne postoji. Postoji iskustvo koje se gradi vremenom. Tokom studiranja i tokom kasnijeg rada kada se usavršavaju razne tehnike. Svetsku slavu Morikoneu su doneli vesterni njegovog prijatelja iz mladosti Serđa Leonea, ali radio je i sa drugim velikanima iz sveta filma. Svoju filmsku muziku tako i deli – na onu krajnje popularnu za filmove Serđa Leonea, i na onu angažovaniju, kao na primer za film Ričard Treći, prvi američki proizvod za koji je radio: - Napisao sam muziku za šest filmova Serđa Leonea, i još žalim što je umro pre nego što je uradio nešto još značajnije u svetu filma. Nikada nije pisao muziku posle gledanja snimljenog materijala, jer: - Imam tu slobodu da odlučim da li ću raditi muziku za neki film ili ne. Međutim, nikada ne odlučujem da li ću pisati muziku ili ne, nakon što odgledam film, jer bi to bilo nekorektno prema reditelju. Ako prihvatim, onda napišem muziku na osnovu scenarija. Ponavlja priču o svom susretu sa Leoneom: - Serđo je čuo dve moje vestern kompozicije i došao kod mene kući. Hteo je da mu pišem muziku za film Za šaku dolara. I dogovorili smo se. Dok je trajala saradnja, puno smo razgovarali i došli do podatka da smo kao deca išli u istu školu. Prava ljubav ovog kompozitora je simfonijska muzika, ali odmah dodaje: - Od toga, od kamerne muzike, od klasične, takozvane ozbiljne muzike, ne možete da živite. Tako sam morao da pronađem neki izvor prihoda i izgleda da mi je dobro pošlo za rukom. Imao sam uspeha u pisanju muzike za filmove. Kada jednom uspete, vi odmah zaradite, onda vas zovu ponovo i posle sve ide svojim putem. Kažu da sam dobar u tome, ali ja nikada nisam napustio komponovanje i klasičnu muziku. Kompozitor mora da bude sposoban da radi sve, čak i stvari koje smatra manje ozbiljnim. Ja sam radio baš sve, oprobao sam se u svakom poslu kad je o muzici reč. Zadovoljstvo koje osećate kao autor može biti duboko intimno pred nekim delom u koje verujete, ali satisfakcija koju imate zbog uspeha na velikom ekranu je najveća. Vaše delo je tako najbliže publici. O svom kompozitorskom radu nerado se izjašnjava, ali kad nema kud, kaže: - Kad je reč o komponovanju, mislim da je moj doprinos savremenoj muzici u poslednjih pola veka značajan. Ne mislim isto o svom poslu dirigenta. Kao neko ko je posvećen muzici, ovaj kompozitor je prevashodno okrenut svom delu i svom stvaralaštvu i malo ima vremena za druge. Pitam ga da li zna nešto o muzici sa ovih prostora, a on, pomalo snebivajući se, odgovara: - Poznajem muziku Balkana generalno, ali ne previše. Ne poznajem muzičare i ne znam dela. Kad neko radi kao ja, jednostavno ne stiže da se upoznaje sa stvaralaštvom drugih. To nije baš dobro, ali kako bih drugačije postigao da radim svoj posao. A verujem da mogu i dalje da komponujem, aranžiram, dirigujem... (NIN, broj 3034, 19. 2. 2009)