Promašena tema

Povod mog reagovanja na tekst Kazna za uspeh nije radna biografija kustoskinje Sanje Kojić-Mladenov. To nije bila ni tema pomenutog teksta Dragane Nikoletić (Smene po partijskoj osnovi – Kazna za uspeh, NIN, br. 3624, 11. 6. 2020). Svojom reakcijom Kojić-Mladenov je ne samo potpuno promašila temu, već je pribegla svojoj oprobanoj metodi blaćenja, širenja lažnih vesti, manipulaciji i izvrtanju činjenica, umesto pružanja validnih odgovora i objašnjenja, što je na identičan način činila i tokom direktorskog mandata u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. No, ponovnom i svesnom zamenom teza, već usavršenom tehnikom puštanja magle i mućenja vode, jer se tu najbolje snalazi i najsigurnije oseća, učinila je, na sopstvenu žalost, vidljivom i činjenicu o vlastitom kompleksu niže vrednosti. Stalna potreba da dokazuje i pokazuje svoje uspehe joj očito ne dozvoljava da ih doživi kao svoje, već njihovim konstantnim isticanjem i nabrajanjem pokušava da nekako dokaže/nekoga ubedi da zaista vredi i da je važna. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Čak i da je sve tačno što je o meni i povodom mog reagovanja izrekla, ne krijući snažne emocije koje prema meni očito gaji, projektujući svoje frustracije i iskazujući neprestanu i tužnu potrebu da se poredi i upoređuje, ništa od onog što se potrudila da navede nije bila tema teksta Dragane Nikoletić (Smene po partijskoj osnovi – Kazna za uspeh, NIN, br. 3624, 11. 6. 2020), kao ni mog reagovanja na isti (Nije bilo političkog progona, NIN, br. 3625, 18. 6. 2020). Da podsetim, ukratko, tema je bila partijska&politička smena uspešnih i vrednih žena sa rukovodećih položaja u ustanovama kulture, gde, ponavljam, Sanji Kojić-Mladenov ni po kom osnovu nije mesto. Između ostalog, što navodim u svom prvom reagovanju (od 18. 6.) na tekst D. Nikoletić, ona je poziciju direktora koristila za ličnu promociju i realizaciju sopstvenih interesa, kako u struci tako i van nje. Ponoviću, njena smena, šest meseci pre isteka mandata, „provocirana“ je time što je kršila i nije poštovala muzejske procedure, što se nekorektno i bahato ponašala u službenoj komunikaciji i neadekvatno bavila stručnim pitanjima. Ta smena nije izvršena usled političkih pritisaka i progona „zbog nelojalnosti prema vlastima, nepopuštanja pred ucenama i nepristajanja na prodaju“, iako Kojić-Mladenov uporno i dosledno radi na tome da prikaže sebe kao žrtvu i da prikrije prave razloge svoje smene, u šta ponekog, poput vaše novinarke, i uspeva da ubedi.