Težak pad bez novog helikoptera

Ma ko da bude novi srpski premijer, nema mu se na čemu pozavideti. Zdravstveni bilansi olakog majskog popuštanja epidemijskih mera, zarad grandioznih izbornih rezultata, ovih dana su više nego očigledni, dok će se sa onim ekonomskim Srbija tek suočiti. Učinak bacanja iz helikoptera baš svog raspoloživog budžetskog novca već na samom početku pandemije, koja se sada pokazuje otpornijom nego što je bilo ko mogao da pretpostavi, meriće se tek s jeseni. Ne samo zato što će tada biti poznati ekonomski pokazatelji za drugi kvartal ove godine i veličina pada sa kojom će se svet suočiti, već i zato što neki novi helikopter iznad Srbije neće moći da poleti, koliko god ti rezultati bili nepovoljni. Ali, gora vest od toga što svetski finansijski autoriteti predviđanja o ekonomskom padu u drugom kvartalu ove godine upoređuju sa onim ostvarenim tokom Drugog svetskog rata, jeste ona da se ne naziru ni kraj pandemije, ni dubina ekonomskog sunovrata u ovoj, a moguće i narednoj godini. Naprotiv, kako pristižu informacije o sve više zaraženih od kovida-19, tako se prolongira i rok za oporavak svetske ekonomije od krize sa kojom se nikada do sada nije suočila. Prognoze o ekonomskom padu približavaju se dvocifrenim stopama, a izgubljena radna mesta broje stotinama miliona. U Srbiji još uvek nema statističkih podataka koji bi pokazali koliko je to zaposlenih ostalo bez svog radnog mesta tokom martovskog i aprilskog karantina, ali neke ankete, poput one koju je sprovela SeconS grupa, govore o gubitku čak 200.000 radnih mesta, pre svega onih koji su radili na neformalnom tržištu rada, odnosno na crno, sa honorarnim ugovorima ili onim o privremenim i povremenim poslovima. Sa druge strane, autori Kvartalnog monitora u svojoj najnovijoj analizi srpske ekonomije navode da je očekivano da je najveći broj ovih ljudi povratio svoje radno mesto čim je karantin ukinut, te da očekuju da će Anketa o radnoj snazi koju sprovodi zvanična statistika pokazati da će u drugom kvartalu ove godine pad neformalne zaposlenosti biti visok, ali „znatno“ manji nego što pokazuju aprilski podaci iz istraživanja SeConS-a. „Pad zaposlenosti na formalnom tržištu rada u periodu karantina, prema izjavama predstavnika vlasti, značajno je manji, od 10.000 do 15.000 ljudi, što je oko 0,6 odsto od ukupnog broja formalno zaposlenih. Tako mali pad posledica je postojanja zakonskih ograničenja i ugovora o radu koji propisuju procedure za otpuštanje radnika, ali i državnog programa isplate minimalca, koji je uticao da se smanje ili barem odlože otpuštanja. Zato procenjujemo da će ukupna zaposlenost u drugom kvartalu imati ozbiljan pad, ali uglavnom na neformalnom tržištu rada. I mada je postepeni oporavak ekonomije počeo tokom maja, pogoršanje na tržištu rada će se nastaviti tokom cele ove godine, a verovatno i u narednoj“, piše u Kvartalnom monitoru, čiji autori očekuju intenzivnije otpuštanje radnika sada kada je istekao program isplate tri minimalne zarade, odnosno kada poslodavci počnu da broj zaposlenih usklađuju sa privrednom aktivnošću. Može se očekivati da će najveći broj onih koji u narednim mesecima dobiju otkaz doći iz najviše pogođenih sektora, poput turizma, saobraćaja, ali i proizvodnje automobila ili delova za auto-industriju. Turistička privreda već upozorava da ne samo da mora da otpušta, već njihove firme neće preživeti krizu ukoliko im država dodatno ne pomogne, Železara u Smederevu je već ugasila jednu peć, jer nema tražnje, a Fijat posle nekoliko meseci pauze tek sada postepeno vraća zaposlene na posao. Ceh nedostatka globalne tražnje, pogotovo proizvoda koji nisu egzistencijalni, a usled toga i smanjenje proizvodnje, u Srbiji bi mogao da se plati nestankom između 250.000 i 300.000 radnih mesta na jesen, tvrde u Savezu samostalnih sindikata Srbije. „Za prve podatke šta se desilo na tržištu rada nakon proglašenja vanrednog stanja moraćemo da sačekamo kraj avgusta i podatke iz Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal, ali ja bih rekla da ćemo gubitak radnih mesta najbolje da procenimo u novembru, zato što je tokom trajanja karantina ipak veliki broj preduzeća u Srbiji koristio mere države za pomoć privredi, što je doprinelo smanjenju otpuštanja. Nakon toga je krenulo otvaranje privrede, ali pošto sada ponovo dolazi do značajnog rasta broja zaraženih, suočavamo se ponovo sa ograničenjima u radu nekih objekata, naročito ugostiteljskih. Moramo se, očigledno, pomiriti sa činjenicom da će tu biti i najviše gubitaka radnih mesta“, kaže za NIN Jelena Žarković, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta. Ona dodaje da je tokom karantina najviše bio pogođen neformalni sektor rada, dakle radnici bez ugovora o radu, naročito oni izvan sektora poljoprivrede. „NJih ima najviše u sektorima usluga i građevinarstva i ti sektori ne samo da su pogođeni pandemijom zbog obustave rada, nego država takve oblike rada nije ni pomagala merama isplate minimalca.“ Autori Kvartalnog monitora predviđaju ovogodišnji pad BDP-a od tri odsto, dok bi stopa nezaposlenosti sa 9,7 odsto, koliko je iznosila na kraju prvog kvartala, mogla biti između 13 i 15 odsto na kraju ove godine. „Ako se i zaustavi na 15 odsto, morali bismo da budemo zadovoljni“, kaže profesorka Žarković. Ona dodaje da je trenutno teško predvideti koliko će ljudi ostati bez posla, jer će mnogo toga zavisiti i od načina na koji će se društvo organizovati u narednih, minimum, godinu dana. „Moramo znati šta će se dešavati sa školama, odnosno kako će privreda reagovati ako izostane odlazak dece u škole. Potrebno je u tom slučaju reorganizovati poslovanje u uslovima kada vam svi zaposleni nisu raspoloživi, bilo da su bolesni ili moraju da budu kod kuće zbog svoje dece. Kako osigurati maksimalni stepen poštovanja epidemioloških mera na radu, sve su to pitanja za poslodavce. Na kraju, znamo koji sektori su najviše pogođeni, ugostiteljstvo i turizam, i ukoliko bude neke državne pomoći ubuduće, ona bi morala da se usmeri u te sektore, pre svega, jer se tako može ublažiti rast nezaposlenosti. Umesto što stalno spuštamo i podižemo epidemiološke mere i tako stresiramo celu privredu, bolje je da zatvaranja budu ciljana, a isto tako i eventualni novi paket pomoći. To je posebno važno zbog rasta rashoda za zdravstveni sektor koji se finansira iz doprinosa zaposlenih, a to će postati nemoguća misija u situaciji kada zaposlenost u privatnom sektoru krene znatno da pada“, objašnjava Jelena Žarković. Privrednici koji su u aprilu uglavnom zdušno podržali državne mere podrške privredi, intimno, izgleda, nisu toliko oduševljeni. Uglavnom se kritikuje neselektivnost mera, jer je ograničeni budžetski novac otišao i sektorima koji u ovoj krizi nisu pogođeni ili su pak pogođeni daleko manje od drugih. Novac je, u međuvremenu, potrošen, pa i na neracionalnu meru davanja 100 evra svakom punoletnom građaninu, i za sada nema najava da država sprema neki novi paket. Naprotiv, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana govori jedino o tome da se penzije i plate u javnom sektoru neće smanjivati, što ukoliko se ispostavi kao tačno, može dovesti samo do još većeg jaza u sigurnosti radnog mesta, ali i razlici u platama onih kojima je poslodavac država i onih koji rade kod privatnika. Za razliku od ovih prvih, kojima se za sada garantuje sigurnost radnog mesta i visina zarada, pa čak najavljuje naredne godine i njihovo moguće povećanje, poslodavci u privatnom sektoru najavljuju jedino otpuštanja ili smanjenje plata, i to već sada, čim su se suočili sa time da zarade i poreze i doprinose moraju, nakon tri meseca, ponovo da isplaćuju sami. Anketa koju je tokom karantina sprovela Unija poslodavaca pokazuje da većini mikro, malih i srednjih preduzeća dosadašnje mere nisu dovoljne da prebrode krizu koja ne jenjava i opstanu na tržištu, pogotovo što im je rad u punom kapacitetu još uvek nemoguć, a izvori finansiranja nedostupni. Na njih banke, kojima ovih dana Narodna banka Srbije propisuje nove mere kako bi olakšala vraćanje kredita, pošto je prethodni tromesečni moratorijum istekao, ne gledaju istim očima kao velike, pogotovo multinacionalne kompanije, pa ukoliko sve ostane kao što je sada, najavljuju tešku i neizvesnu borbu za opstanak na tržištu. To će za posledicu izvesno imati ili smanjenje broja radnih mesta ili barem njihov prelazak na rad na crno, ali neizostavno gubitak prihoda za državu. Ekonomisti procenjuju da osim izvesnog pogoršanja na tržištu rada, odnosno gubitka nemalog broja radnih mesta, kovid-19 sa sobom nosi i povećanje stope sive ekonomije, protiv koje se država, što deklarativno, što stvarno, borila prethodnih nekoliko godina. „Nažalost, mislim da će ova situacija dovesti do porasta rada na crno. Kada pogledate situaciju u Velikoj Britaniji ili SAD, tamo je dva puta više ljudi izgubilo posao u kategoriji 20 odsto najslabije plaćenih, u poređenju sa 20 odsto onih koji imaju najviše zarade. Drugim rečima, veća je verovatnoća da će nezaposlenost biti raširenija među nisko plaćenim poslovima sa nesigurnim radnim ugovorima. A što se nas tiče, sektori usluga i ugostiteljstvo spadaju u kategorije najviše pogođenih sektora, a baš u njima prednjači i rad na crno“, kaže Žarkovićeva. Privreda očigledno nema rešenje za ovo sa čim se trenutno ceo svet suočava, osim da zahteva novac iz državne kase ili da u protivnom preti sumornom jeseni i ozbiljnim smanjenjem svih troškova, a naročito onih za svoje zaposlene. Globalni karantin zamenjen je upravo zbog toga mantrom da se sa koronom mora živeti i raditi, ali ni to neće pomoći da najdeblji kraj ne izvuku upravo radnici suočeni sa svakodnevnom borbom da istovremeno sačuvaju sopstveno zdravlje i život, ali i radno mesto. Profit njihovih poslodavaca sasvim izvesno će biti manji od onoga na šta su pre početka najnovije krize navikli, ali će ipak biti dovoljan da, za razliku od radnika, ne budu barem egzistencijalno ugroženi, ako su već zdravstveno svi u jednakom riziku.