Duda za evropsku strepnju

Uprkos tome što su oba kandidata u prvom trenutku proglasila pobedu, na mestu predsednika Poljske ipak ostaje Andžej Duda, istina sa ne tako velikom razlikom. Između njegovih 51,21 odsto glasova i 48,79 koliko je dobio Rafal Tšaskovski, nalazi se oko 500. 000 glasova, što je u odnosu na prvi krug i uslove kampanje prilično dobro i za zvaničnog gubitnika. Da će izlaznost biti velika očekivalo se već posle prvog kruga u kome vladajuća Pravo i pravda (PiS) nije uspela da dobije dovoljno, a Građanska platforma pokazala da može da privuče dovoljno glasača da ugrozi pozicije Dude. Izlaznost je bila rekordna, 68,9 odsto biračkog tela, čime se samo potvrdilo koliko je poljsko društvo podeljeno. Ta se podeljenost jasno videla i u kampanji koja je postala neprijatno oštra i iz dosadašnjeg, a kako se pokazalo i budućeg predsednika, izvukla mnogo neprijatnih reči. Pretnje da će Tšaskovski uništiti poljski identitet nastavile su se, tome je dodato da će interese zemlje podrediti nemačkim interesima, a potom i jevrejskim. U zemlji koja je nekada imala najveću jevrejsku zajednicu u Evropi i koja pamti varšavski geto, ove reči zvuče zastrašujuće, ali u jeku političke borbe one su, ipak, izgovorene. Druga meta bila je LGBT populacija. Stav da je zapravo reč o ideologiji, Duda je već iznosio, ali je sada, uoči samih izbora, učinio i nešto konkretnije podnoseći ustavni amandman koji zabranjuje istopolnim parovima da usvajaju decu. To je trebalo da pokaže koliko je spreman da brani katoličke porodične vrednosti, kako je to sam formulisao, optužujući Tšaskovskog da „ne nosi poljske interese u srcu“ i da će uz njega ne samo ti interesi biti ugroženi, već će se o sudbini zemlje i izboru predsednika odlučivati u inostranstvu. Ni jedan ni drugi kandidat nisu želeli da se zajedno pojave u bilo kojoj emisiji, u podeljenom društvu i podeljenim medijima, svako je birao svoj teren. Tšaskovski se obraćao onima koji ne žele zemlju kakvu im nudi Duda, sa više nego spornom reformom pravosuđa, sa sve većim uticajem na medije, sa sve gorim odnosima sa Briselom i sve boljim sa Vašingtonom. Već je bilo reči o tome da se strani kapital potisne iz medija, kako bi ih vlada vratila pod svoje okrilje, a da se reforme nastavljaju obećavano je i tokom kampanje. Zato je druga strana obećavala upravo suprotno, slobodu medija, toleranciju, smirivanje strasti, a pre svega tešnje veze sa evropskim partnerima. „Već smo pobedili bez obzira na to kakav bude rezultat“, izjavio je Tšaskovski u trenutku kada se pobednik još nije znao. Pobeda mu je izmakla, ali pokazalo se da podrška glasača nije mala i da bi, kako prognoziraju njemu naklonjeni analitičari, sa nadolazećom krizom koju donosi epidemija, PiS mogao ubrzo da snosi posledice svojih obećanja. Za te prognoze je još uvek rano, ono što zabrinjava evropske partnere, a na čemu je Duda dobio poverenje, jesu veze sa Vašingtonom. „Verujem da možemo da izgradimo Poljsku o kojoj sanjamo, bogatu Poljsku, jaku Poljsku… Poljsku koja može da štiti slabe i ne mora da se plaši jakih“, izjavio je Duda. To je za njegove glasače zvučalo kao sasvim jasna poruka da će njegov dogovor sa Donaldom Trampom o razmeštanju vojnika na poljskoj teritoriji biti realizovan. I da će taj potez umiriti duboke strahove koji decenijama opterećuju poljsko društvo. Čestitka je stigla i od Donalda Trampa, svom prijatelju poručio je da se nada da će nastaviti zajednički rad na odbrani, trgovini, energiji i telekomunikacijama. Te čestitke možda raduju deo glasača, ali duboko uznemiravaju ostatak Evrope, a pre svih i Moskvu. Narednih pet godina, koliko bi Duda trebalo da vodi zemlju, moglo bi da, umesto bezbednosti i sigurnosti, donese nešto sasvim drugo.